Add parallel Print Page Options

104 Благосиљај, душо моја, Господа!

О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
    оденут си и сјајем и славом!

Светлошћу је као плаштом заогрнут,
    као шатор простиреш небеса.
    Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
    на крилима ветра језди.
Он своје анђеле чини ветровима,
    и своје слуге огњеним пламеновима.

Он је земљу поставио на њене темеље,
    у веке векова неће се помаћи.
Дубинама си је покрио као покривачем,
    а воде су јој биле над горама.
Повлаче се од прекора твога,
    одтекле су од тутњаве грома твога –
када су се горе дигле и долине слегле –
    тамо где си им и одредио место;
не прелазе међу што си им ставио,
    вратити се неће да земљу прекрију.

10 Ти изворе шаљеш долинама
    да потеку међу планинама.
11 Они поје сваку пољску зверку
    и жеђ гасе дивљим магарцима.
12 Небеске се птице крај њих гнезде
    и певају у растињу.
13 Из горњих одаја својих натапаш горе
    и земља је пуна плода дела твојих.
14 Ти чиниш да за стоку трава расте,
    биље што га човек обрађује,
    да би земља уродила хлебом;
15 и вино што човеку разгаљује срце,
    уље што лице озари
    и хлеб што храни човеку срце.
16 Господња су стабла наливена,
    кедрови што их је усадио на Ливану;
17 на њима се птице гнезде,
    у чемпресима рода им се скући.
18 На високим горама живе дивокозе,
    а камењари даманима уточиште дају.

19 Он је месец начинио да се мери време,
    а и сунце зна када да зађе.
20 Ти спушташ таму и ноћ бива,
    па измиле све шумске живуљке.
21 Лавови за пленом ричу
    тражећи од Бога за себе храну.
22 Кад сунце заруди
    они се окупе у јазбини својој и лежу.
23 А човек иде за послом својим
    и ради до вечери.

24 О, Господе, како је много дела твојих!
    Свако си од њих учинио мудро
    и твојих је створења пуна земља!
25 Ено мора, великог и широких обала,
    врве од безбројних створења,
    животиња малих и великих;
26 По њему бродови броде
    и Левијатан[a] коју су начинио у њему игра.
27 Сви они чекају тебе
    да им на време даш оно што једу.
28 Ти им дајеш
    и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
    и они су сити добра.
29 Кад сакријеш лице своје
    они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
    и поново иду у прашину.
30 Кад им пошаљеш свој дах они настају;
    ти обнављаш лице земље.

31 Нек довека буде слава Господња!
    Нек делима својим радује се Господ!
32 Он у земљу гледа и она се тресе;
    он дотиче горе и оне се диме.

33 Кроз свој живот певаћу Господу,
    док ме има Бога мога прослављаћу!
34 Угодне му биле мисли моје,
    а ја ћу да се радујем у Господу.
35 Нек грешници нестану са земље
    и злобника нека више нема!

Благосиљај, душо моја, Господа!

Славите Господа!

Footnotes

  1. 104,26 Не зна се тачно значење ове речи. Преводи се као кит, крокодил, или морска неман.

Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
    Силно си велик, ГОСПОДЕ, Боже мој.
    У сјај и величанство си обучен,
светлошћу као плаштом огрнут.
    Небеса разастиреш као завесу,
на водама над небом полажеш греде
    својих горњих одаја.
Од облакâ правиш своја кола
    и на крилима ветра путујеш.
Ветрове чиниш својим гласницима,
    огњене пламенове својим слугама.

Земљу си на њене темеље поставио –
    довека се неће пољуљати.
Океаном[a] си је покрио као одећом,
    воде су стајале над планинама.
Ти запрети водама, и оне побегоше,
    на звук твога грома хитро утекоше.
Уздигоше се планине, спустише долине
    до места које си им одредио.
Водама си поставио границу
    коју не смеју да пређу,
    да више не прекрију земљу.

10 Ти воде из изворâ изливаш у кланце.
    Између планина теку
11 и сваку дивљу животињу поје.
    Дивљи магарци гасе жеђ,
12 крај њих се гнезде птице
    и певају међу гранама.
13 Из својих горњих одаја планине натапаш,
    земља је пуна плодова твог труда.
14 Ти чиниш да расте трава за стоку
    и биљке које служе човеку,
    да добије храну из земље:
15 вино, које човеку радује срце,
    уље, да му лице засија,
    и хлеб, који му снажи тело[b].
16 Сите се стабла ГОСПОДЊА,
    кедрови либански, које је засадио.
17 На њима врапци свијају гнезда,
    рода свој дом на боровима.
18 Високе планине уточиште су дивокозама,
    хридине даманима.

19 Ти чиниш да месец одређује времена,
    сунце зна када да зађе.
20 Ти донесеш таму, и ноћ падне,
    кад све шумске животиње излазе,
21 лавови ричу за пленом
    и своју храну траже од Бога.
22 Сунце изађе, и оне се окупе
    и по својим јазбинама полежу.
23 Тада човек иде на посао,
    на свој рад до вечери.

24 Колико је много твојих дела, ГОСПОДЕ!
    Сва си их учинио у мудрости.
    Пуна је земља твојих створења.
25 Ено мора, големог и широког,
    које врви од створења безбројних,
    бића малих и великих.
26 По њему плове лађе,
    у њему је левијатан,
    кога си створио да се у њему игра.

27 Сви ови на тебе чекају
    да им храну даш на време.
28 Ти им је дајеш,
    и они је сабиру,
руку отвараш,
    и они се добрима сите.
29 Своје лице сакријеш,
    и они се уплаше,
дах им одузмеш, и они угибају
    и у прах се враћају.
30 Ти свој дах пошаљеш,
    и други се стварају,
    и тако обнављаш лице земље.

31 Нека Слава ГОСПОДЊА остане довека!
    Нека се радује ГОСПОД у својим делима!
32 Он земљу погледа, и она задрхти,
    планине дотакне, и оне се задиме.

33 Док сам жив, ГОСПОДУ ћу певати,
    псалме му певати све док ме буде.
34 Нека му моје мисли буду миле!
    У ГОСПОДУ ћу се радовати.
35 Нека грешници нестану са земље
    и нека више не буде опаких.

Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
    Алилуја!

Footnotes

  1. 104,6 Океаном Дословно: Дубином.
  2. 104,15 тело Дословно: срце.

Psalm 104

Praise the Lord, my soul.(A)

Lord my God, you are very great;
    you are clothed with splendor and majesty.(B)

The Lord wraps(C) himself in light(D) as with a garment;
    he stretches(E) out the heavens(F) like a tent(G)
    and lays the beams(H) of his upper chambers on their waters.(I)
He makes the clouds(J) his chariot(K)
    and rides on the wings of the wind.(L)
He makes winds his messengers,[a](M)
    flames of fire(N) his servants.

He set the earth(O) on its foundations;(P)
    it can never be moved.
You covered it(Q) with the watery depths(R) as with a garment;
    the waters stood(S) above the mountains.
But at your rebuke(T) the waters fled,
    at the sound of your thunder(U) they took to flight;
they flowed over the mountains,
    they went down into the valleys,
    to the place you assigned(V) for them.
You set a boundary(W) they cannot cross;
    never again will they cover the earth.

10 He makes springs(X) pour water into the ravines;
    it flows between the mountains.
11 They give water(Y) to all the beasts of the field;
    the wild donkeys(Z) quench their thirst.
12 The birds of the sky(AA) nest by the waters;
    they sing among the branches.(AB)
13 He waters the mountains(AC) from his upper chambers;(AD)
    the land is satisfied by the fruit of his work.(AE)
14 He makes grass grow(AF) for the cattle,
    and plants for people to cultivate—
    bringing forth food(AG) from the earth:
15 wine(AH) that gladdens human hearts,
    oil(AI) to make their faces shine,
    and bread that sustains(AJ) their hearts.
16 The trees of the Lord(AK) are well watered,
    the cedars of Lebanon(AL) that he planted.
17 There the birds(AM) make their nests;
    the stork has its home in the junipers.
18 The high mountains belong to the wild goats;(AN)
    the crags are a refuge for the hyrax.(AO)

19 He made the moon to mark the seasons,(AP)
    and the sun(AQ) knows when to go down.
20 You bring darkness,(AR) it becomes night,(AS)
    and all the beasts of the forest(AT) prowl.
21 The lions roar for their prey(AU)
    and seek their food from God.(AV)
22 The sun rises, and they steal away;
    they return and lie down in their dens.(AW)
23 Then people go out to their work,(AX)
    to their labor until evening.(AY)

24 How many are your works,(AZ) Lord!
    In wisdom you made(BA) them all;
    the earth is full of your creatures.(BB)
25 There is the sea,(BC) vast and spacious,
    teeming with creatures beyond number—
    living things both large and small.(BD)
26 There the ships(BE) go to and fro,
    and Leviathan,(BF) which you formed to frolic(BG) there.(BH)

27 All creatures look to you
    to give them their food(BI) at the proper time.
28 When you give it to them,
    they gather it up;
when you open your hand,
    they are satisfied(BJ) with good things.
29 When you hide your face,(BK)
    they are terrified;
when you take away their breath,
    they die and return to the dust.(BL)
30 When you send your Spirit,(BM)
    they are created,
    and you renew the face of the ground.

31 May the glory of the Lord(BN) endure forever;
    may the Lord rejoice in his works(BO)
32 he who looks at the earth, and it trembles,(BP)
    who touches the mountains,(BQ) and they smoke.(BR)

33 I will sing(BS) to the Lord all my life;
    I will sing praise to my God as long as I live.
34 May my meditation be pleasing to him,
    as I rejoice(BT) in the Lord.
35 But may sinners vanish(BU) from the earth
    and the wicked be no more.(BV)

Praise the Lord, my soul.

Praise the Lord.[b](BW)

Footnotes

  1. Psalm 104:4 Or angels
  2. Psalm 104:35 Hebrew Hallelu Yah; in the Septuagint this line stands at the beginning of Psalm 105.