Add parallel Print Page Options

106 Славите Господа!

Хвалите Господа јер је добар,
    јер је милост његова довека.

Ко ће да искаже силна Господња дела,
    да му сву славу разгласи?
Благо онима што се држе правде,
    онима што увек поступају праведно.

Сети ме се, о, Господе,
    када си милостив свом народу;
у спасењу своме
    и мене се сети;
да видим напредак твојих изабраних,
    да се радујем у радости народа твога
    и хвалим се са твојим наследством.

Згрешили смо као преци наши;
    учинили смо неправду, скривили смо!
Наши преци у Египту нису разумели чудеса твоја,
    нису спомињали твоју велику милост,
па су се побунили крај мора,
    крај Црвеног мора.
А он их је избавио зарад свог имена,
    да би силу своју показао.
Запретио је Црвеном мору
    и оно је пресушило,
па их је водио дубинама
    као по пустињи.
10 Спасао их је од руке мрзитеља,
    откупио из руке душмана.
11 И воде су преплавиле њихове крвнике,
    нико од њих преостао није.
12 Тада су поверовали његовим речима
    и певали му хвалоспеве.

13 Али брзо су му дела заборавили,
    на савет његов чекали нису.
14 У пустињи их спопаде жудња,
    у пустари су искушавали Бога.
15 И он је дао како су тражили,
    али им је душе разболео.

16 У табору су завидели Мојсију и Арону,
    свецу Господњем.
17 На то се земља распукла,
    прогутала је Датана
    и затрпала Авиронову дружину.
18 Букнула је ватра у дружини,
    сукнуо је пламен на злобнике.
19 На Хориву излили су теле,
    клањали се ливеном идолу;
20 заменули су Славу своју
    за лик вола који пасе траву!
21 Заборавили су Бога, свог избавитеља,
    који је у Египту велика учинио дела;
22 чудеса у Хамовој земљи
    и страхоте на Црвеном мору.
23 Рекао је да би их истребио,
    да његов изабраник Мојсије
није стао пред њега у процеп,
    и одвратио његов разорни гнев.

24 Презрели су земљу милу
    и нису веровали његовој речи.
25 Гунђали су у својим шаторима
    и глас Господњи слушали нису.
26 А он им се заклео
    да ће их побити у пустињи;
27 да ће им побити децу међу народима
    и раселити по земљама.

28 Али они су се приклонили Вал-Фегору
    и јели жртве за мртве.
29 Својим су га поступцима на гнев изазвали
    па је пошаст букнула међу њима.
30 Али устао је Финес да посредује
    и пошаст је стала.
31 То му се урачунало као праведност
    кроз сва поколења, довека.
32 Гневили су га и на водама Мериве,
    па је и Мојсије због њих настрадао;
33 јер су му дух раздражили
    па је непромишљено говорио уснама својим.

34 Нису истребили народе
    за које им је Господ заповедио.
35 Помешали су се с народима,
    навикнули на њихова дела.
36 Служили су њиховим идолима
    и они су им постали замка.
37 Жртвовали су своје синове
    и своје ћерке злодусима.
38 Проливали су невину крв,
    крв својих синова и својих ћерки
које су жртвовали идолима Ханана;
    крвљу су опоганили земљу.
39 Оскрнавили су се делима својим,
    одали се блуду поступцима својим.

40 Тада је плануо гнев Господњи на његов народ,
    згадило му се његово наследство.
41 Предавао их је у руке народа
    па су над њима владали они што их мрзе;
42 тлачили их њихови душмани,
    понизили под њиховом влашћу.
43 Много пута их је избављао,
    али су били бунтовних намера,
    па су пропадали у својим кривицама.
44 Али он би их погледао у њиховој муци,
    чуо би им преклињање;
45 па се због њих подсетио свог савеза
    и сажалио по великој милости својој.
46 Чак је учинио да им се смилују
    сви тлачитељи њихови.

47 Спаси нас, Господе, Боже наш,
    скупи нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
    да се дичимо твојом славом.

48 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
    од века до века.
И сав народ нека каже:
    „Амин.“

Славите Господа!

Алилуја!
    Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
    љубав његова остаје довека.
Ко може да исприча сва његова силна дела,
    ко да искаже све хвале о њему?
Благо онима који се држе правде,
    који у свако доба чине што је право.

Сети ме се, ГОСПОДЕ,
    кад свом народу покажеш наклоност.
    У помоћ ми притекни својим спасењем,
да видим благостање твојих изабраних,
    да се радујем с твојим народом,
    да се твојим поседом хвалим.

Згрешили смо као наши праоци,
    чинили зло и поступали опако.
Када су наши праоци били у Египту,
    твоја чудесна дела нису разумели.
Нису се сећали многобројних дела твоје љубави,
    па се побунише крај мора, Црвеног мора.
Али он их спасе свога Имена ради,
    да обзнани своју силу.
Он запрети Црвеном мору,
    и оно пресуши,
    кроз дубине их проведе као кроз пустињу.
10 Он их спасе из руку онога ко их мрзи,
    откупи их из руку непријатељевих.
11 Воде прекрише њихове душмане,
    ни један једини не остаде жив.
12 Тада повероваше његовим речима
    и хвалоспев му отпеваше.

13 Али брзо су заборавили његова дела
    и нису чекали његов савет.
14 Пожуди су се предали у пустињи,
    Бога искушавали у пустолини.
15 Он им даде оно што су тражили,
    али им посла и опаку болест.
16 У табору почеше да завиде
    Мојсију и Аарону, светоме ГОСПОДЊЕМ.
17 Земља се отвори и прогута Датана
    и Авирамове следбенике прекри.
18 Огањ плану међу њиховим следбеницима,
    пламен сажеже опаке.
19 Код Хорева направише теле,
    па су се ливеном лику клањали.
20 Тако су своју Славу
    заменили ликом вола, који једе траву.
21 Заборавили су Бога, који их је спасао,
    који је велика дела учинио у Египту,
22 чудесна дела у Хамовој земљи
    и страхотна дела крај Црвеног мора.
23 Зато он рече да ће их истребити.
    Али Мојсије, његов изабраник,
стаде пред њега да његов гнев одврати,
    да их не затре.

24 Потом презреше земљу пожељну,
    његовој речи не повероваше.
25 Гунђали су у својим шаторима,
    глас ГОСПОДЊИ нису слушали.
26 Зато им се подигнуте руке заклео
    да ће мртви попадати по пустињи,
27 да ће им потомци пасти међу народе
    и да ће их раштркати по земљама.

28 Везали су се за Ваала Пеорског
    и јели жртве принете мртвима[a].
29 Својим делима разгневише ГОСПОДА,
    и помор изби међу њима.
30 Тада устаде Пинхас, па је посредовао,
    и помор престаде.
31 То му се урачуна у праведност
    за сва поколења довека.

32 Разјарише га крај водâ Мериве,
    па Мојсија задеси невоља због њих:
33 пошто су му огорчили дух,
    он несмотрене речи изговори.

34 Не затреше народе
    као што им је ГОСПОД заповедио,
35 него се измешаше с незнабошцима
    и научише да чине исто што и они.
36 Служили су њиховим идолима,
    који им постадоше замка.
37 Своје синове и кћери
    жртвовали су демонима.
38 Недужну крв су проливали,
    крв својих синова и кћери,
жртвујући их ханаанским идолима,
    и земља се оскврнави крвљу.
39 Тако су се каљали својим поступцима
    и постали неверни због својих дела.

40 Зато ГОСПОД плану гневом на свој народ
    и његов посед му се згади.
41 Предаде их у руке незнабошцима,
    па над њима завладаше они што их мрзе.
42 Потлачише их непријатељи
и својој власти их подвргоше.
43 Много их је пута избављао,
    а они су и даље бунтовне науме ковали
    и све дубље тонули у грех.

44 Али он погледа на њихову невољу
    када је чуо њихов вапај
45 и ради њих се сети свога Савеза.
    Сажали се због своје велике љубави
46 и учини да се на њих сажале
    сви који су их засужњили.

47 Спаси нас, ГОСПОДЕ, Боже наш,
    и сабери нас између незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо
    и да се хвалама теби поносимо.

48 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
    заувек и довека.
    Нека сав народ каже: »Амин!«

Алилуја!

Footnotes

  1. 106,28 мртвима може да се односи на ‚мртве ликове‘ или ‚беживотне богове‘.

Psalm 106(A)

Praise the Lord.[a](B)

Give thanks to the Lord, for he is good;(C)
    his love endures forever.(D)

Who can proclaim the mighty acts(E) of the Lord
    or fully declare his praise?
Blessed are those who act justly,(F)
    who always do what is right.(G)

Remember me,(H) Lord, when you show favor(I) to your people,
    come to my aid(J) when you save them,
that I may enjoy the prosperity(K) of your chosen ones,(L)
    that I may share in the joy(M) of your nation
    and join your inheritance(N) in giving praise.

We have sinned,(O) even as our ancestors(P) did;
    we have done wrong and acted wickedly.(Q)
When our ancestors were in Egypt,
    they gave no thought(R) to your miracles;
they did not remember(S) your many kindnesses,
    and they rebelled by the sea,(T) the Red Sea.[b]
Yet he saved them(U) for his name’s sake,(V)
    to make his mighty power(W) known.
He rebuked(X) the Red Sea, and it dried up;(Y)
    he led them through(Z) the depths as through a desert.
10 He saved them(AA) from the hand of the foe;(AB)
    from the hand of the enemy he redeemed them.(AC)
11 The waters covered(AD) their adversaries;
    not one of them survived.
12 Then they believed his promises
    and sang his praise.(AE)

13 But they soon forgot(AF) what he had done
    and did not wait for his plan to unfold.(AG)
14 In the desert(AH) they gave in to their craving;
    in the wilderness(AI) they put God to the test.(AJ)
15 So he gave them(AK) what they asked for,
    but sent a wasting disease(AL) among them.

16 In the camp they grew envious(AM) of Moses
    and of Aaron, who was consecrated to the Lord.
17 The earth opened(AN) up and swallowed Dathan;(AO)
    it buried the company of Abiram.(AP)
18 Fire blazed(AQ) among their followers;
    a flame consumed the wicked.
19 At Horeb they made a calf(AR)
    and worshiped an idol cast from metal.
20 They exchanged their glorious God(AS)
    for an image of a bull, which eats grass.
21 They forgot the God(AT) who saved them,
    who had done great things(AU) in Egypt,
22 miracles in the land of Ham(AV)
    and awesome deeds(AW) by the Red Sea.
23 So he said he would destroy(AX) them—
    had not Moses, his chosen one,
stood in the breach(AY) before him
    to keep his wrath from destroying them.

24 Then they despised(AZ) the pleasant land;(BA)
    they did not believe(BB) his promise.
25 They grumbled(BC) in their tents
    and did not obey the Lord.
26 So he swore(BD) to them with uplifted hand
    that he would make them fall in the wilderness,(BE)
27 make their descendants fall among the nations
    and scatter(BF) them throughout the lands.

28 They yoked themselves to the Baal of Peor(BG)
    and ate sacrifices offered to lifeless gods;
29 they aroused the Lord’s anger(BH) by their wicked deeds,(BI)
    and a plague(BJ) broke out among them.
30 But Phinehas(BK) stood up and intervened,
    and the plague was checked.(BL)
31 This was credited to him(BM) as righteousness
    for endless generations(BN) to come.
32 By the waters of Meribah(BO) they angered the Lord,
    and trouble came to Moses because of them;
33 for they rebelled(BP) against the Spirit(BQ) of God,
    and rash words came from Moses’ lips.[c](BR)

34 They did not destroy(BS) the peoples
    as the Lord had commanded(BT) them,
35 but they mingled(BU) with the nations
    and adopted their customs.
36 They worshiped their idols,(BV)
    which became a snare(BW) to them.
37 They sacrificed their sons(BX)
    and their daughters to false gods.(BY)
38 They shed innocent blood,
    the blood of their sons(BZ) and daughters,
whom they sacrificed to the idols of Canaan,
    and the land was desecrated by their blood.
39 They defiled themselves(CA) by what they did;
    by their deeds they prostituted(CB) themselves.

40 Therefore the Lord was angry(CC) with his people
    and abhorred his inheritance.(CD)
41 He gave them into the hands(CE) of the nations,
    and their foes ruled over them.
42 Their enemies oppressed(CF) them
    and subjected them to their power.
43 Many times he delivered them,(CG)
    but they were bent on rebellion(CH)
    and they wasted away in their sin.
44 Yet he took note of their distress
    when he heard their cry;(CI)
45 for their sake he remembered his covenant(CJ)
    and out of his great love(CK) he relented.(CL)
46 He caused all who held them captive
    to show them mercy.(CM)

47 Save us,(CN) Lord our God,
    and gather us(CO) from the nations,
that we may give thanks(CP) to your holy name(CQ)
    and glory in your praise.

48 Praise be to the Lord, the God of Israel,
    from everlasting to everlasting.

Let all the people say, “Amen!”(CR)

Praise the Lord.

Footnotes

  1. Psalm 106:1 Hebrew Hallelu Yah; also in verse 48
  2. Psalm 106:7 Or the Sea of Reeds; also in verses 9 and 22
  3. Psalm 106:33 Or against his spirit, / and rash words came from his lips