Add parallel Print Page Options

Песма поклоничка. Соломонова.

127 Ако Господ не подиже кућу,
    узалуд се на њој градитељи муче;
ако Господ над градом не бдије,
    узалуд је над њим стражар будан.
Узалудно је и вама да се рано подижете,
    да касно лежете
и једете хлеб са муком стечен,
    јер он сан свом миљенику даје.

Гле, синови су поклон од Господа,
    плод утробе је награда!
Слични су стрелама у руци ратника,
    баш су такви у младости рођени синови.
Благо човеку
    који њима тоболац свој напуни!
Такви се црвенети неће
    кад се буду с душманима
    на вратима града расправљали!

Песма приликом успињања до Храма. Соломонова.

Ако ГОСПОД кућу не гради,
    узалуд се труде њени градитељи.
Ако ГОСПОД град не чува,
    узалуд стражар бди.
Узалуд устајете рано
    и остајете докасно
мукотрпно радећи за хлеб који једете.
    Да, онима које воли он даје и док спавају.

Деца су наследство од ГОСПОДА,
    плод утробе награда од њега.
Као стреле у ратниковој руци,
    таква су деца рођена у човековој младости.
Благо оном ко њима напуни свој тоболац –
    неће се постидети
кад с непријатељима буде расправљао
    на градској капији.