Add parallel Print Page Options

Песма поклоничка.

132 О, Господе, Давида се сети
    и свих мука његових;
како се Господу заклео
    и заветовао Силном Јаковљевом:
„У шатор дома свога нећу ући,
    на постељу кревета свог нећу лећи;
очима сна нећу дати,
    ни капцима да се спусте;
док не нађем место за Господа,
    Пребивалиште Силном Јаковљевом!“

Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
    у пољима јаримским нашли смо га.
Пођимо у Пребивалиште његово!
    Поклонимо се код подножја његових ногу!
Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
    ти и Ковчег Силе твоје!
Свештеници нек огрну правду,
    твоји верни нек радосно кличу.

10 Због Давида, слуге свога,
    не окрећи се од лица свог помазаника.

11 Давиду се истински заклео Господ
    и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
    поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
    и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
    на престолу твоме.“

13 Да, Господ је Сион изабрао,
    за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
    ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
    убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
    верни ће му подцикивати, клицати.

17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
    светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
    а на њему његова ће круна да заблиста!“

Песма приликом успињања до Храма.

Сети се Давида, ГОСПОДЕ,
    и свих његових недаћа.
Он се заклео ГОСПОДУ,
    заветовао се Силноме Јаковљевом:
»Нећу ући у своју кућу
    ни попети се на своју постељу,
нећу дати да ми сан обузме очи
    ни дремеж капке
док не нађем место за ГОСПОДА,
    боравиште за Силнога Јаковљевог.«

Ево, чули смо за његов Ковчег у Ефрати,
    нашли га у честарском крају.
Хајдемо до његовог Боравишта,
    да му се код његовог подножја поклонимо.
Устани, ГОСПОДЕ, дођи до места свога починка,
    ти и Ковчег твоје силе.
Нека се твоји свештеници обуку у праведност,
    нека твоји верни кличу од радости.
10 Ради свога слуге Давида,
    не одврати лице од помазаника свога.
11 ГОСПОД се заклео Давиду
    истинитом заклетвом, од које неће одступити:
»Једнога од твојих потомака
    поставићу на твој престо.
12 Ако се твоји синови
    буду држали мог Савеза
и прописа којима их учим,
    њихови ће синови
    довека седети на твом престолу.«

13 Јер, ГОСПОД изабра Сион,
    њега пожеле за своје боравиште:
14 »Ово је место мог починка довека;
    овде ћу боравити, јер сам тако пожелео.
15 Благословићу га обиљем хране,
    његове сиромахе наситићу хлебом.
16 Његове свештенике обући ћу у спасење
    и његови верни клицаће од радости.
17 Овде ћу оснажити Давида[a],
    и поставити владарску кућу[b] за помазаника мога.
18 У срамоту ћу обући његове непријатеље,
    а на њему ће његова круна блистати.«

Footnotes

  1. 132,17 оснажити Давида Дословно: учинити да израсте рог Давидов.
  2. 132,17 владарску кућу Дословно: светиљку.