Add parallel Print Page Options

137 Седели смо тамо, поред река Вавилона
    и плакали кад би се сетили Сиона.
О тамошње смо врбе
    повешали харфе своје,
јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму;
    мучитељи наши да се веселимо:
    „Певајте нам песму о Сиону!“

Како да певамо Господњу песму
    у туђинској земљи?
О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио,
    заборављена била и десница моја!
Језик ми се за непце слепио
    ако те се не сетио,
ако се не радовао Јерусалиму
    више него и најбољем своме!

О, Господе, сети се Едомаца
    што су на дан пада Јерусалима говорили:
    „Разваљујте! Разваљујте га до темеља!“
О, ћерко вавилонска,
    што ћеш бити разорена!
Благо оном који ти узврати истом мером,
    онако како си чинила нама.
Благо оном ко ти нејач зграби
    и о стену смрска!

Крај река вавилонских
    седели смо и плакали
    Сиона се сећајући.
Тамо смо своје лире повешали о врбе.
Јер, тамо они који су нас засужњили
    затражише од нас да певамо,
наши мучитељи затражише да се радујемо:
    »Певајте нам неку песму сионску!«
Како да певамо песму ГОСПОДЊУ у туђој земљи?

Ако те заборавим, Јерусалиме,
    нека моја десница заборави да свира.
Нека ми се језик залепи за непце
    ако те се не будем сећао,
    ако ми Јерусалим не буде радост највећа.

Сети се, ГОСПОДЕ, како је на дан пада Јерусалима
    едомски народ викао:
    »Срушите, до темеља га срушите!«

Кћери вавилонска, која ћеш бити затрта,
    благо оном ко ти врати за оно што си нам учинила,
благо оном ко твоју одојчад
    дограби и смрска је о стену.