Псалми 139

New Serbian Translation

⁷ Од твог Духа где да одем?
    Од твог лица куда да побегнем?
⁸ Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
    спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
⁹ Винем ли се зориним крилима
    и преселим на крај мора;
¹⁰ и тамо ме рука твоја води,
    придржава ме десница твоја.
¹¹ Све и да кажем –
    „Тама ће ме свакако прекрити,
    светло око мене ко ноћ ће постати“ –
¹² од тебе ме ни тама не скрива
    и ноћ попут дана сија,
    јер и тама ти је као светло!

¹³ Да, ти си ми нутрину створио,
    саткао ме у утроби мајке моје!
¹⁴ Хвалићу те што сам такав саздан,
    запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
    а душа је моја тога добро свесна.
¹⁵ Моје кости теби нису сакривене биле,
    док сам био стваран на тајноме месту;
    док сам био обликован у дубини земље.
¹⁶ Очи су ме твоје ко заметак гледале;
    у твојој су књизи записани дани моји одређени,
    а да још ни један од њих постојао није!
¹⁷ И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
    Како их је много кад се зброје!
¹⁸ Да их бројим,
    више их је него песка;
а када се пробудим,
    још увек сам са тобом.

¹⁹ О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
    Одлазите од мене, крвници!
²⁰ Они против тебе сплеткаре,
    лажи о теби шире твоји противници.
²¹ О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
    Богобораца се гнушам!
²² Мржњом крајњом ја их мрзим!
    Душмани су они моји!

²³ Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
    окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
²⁴ Види да ли идем путем застрањења
    и води ме путем из давнина.