Add parallel Print Page Options

Давидов.

35 Осуди, Господе, моје тужиоце,
    и војуј против мојих нападача.
Узми оружје и штит,
    устани, помози ми!
Потегни копље дуго и кратко,
    против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
    „Ја сам ти спасење!“

Нек се постиде и осрамоте
    они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
    они што ми зло смишљају.
Нек буду као плева на ветру,
    тако нек их Анђео Господњи гони,
нек је таман и клизав пут њихов,
    кад их гони Анђео Господњи.

Без повода ми разапеше мрежу,
    без разлога ми ископаше јаму.
Нек их снађе пропаст изненада,
    нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
    нек у њу падну на своју пропаст.
А моја ће се душа радовати у Господу,
    веселиће се у његовом спасењу.
10 Све ће моје кости говорити:
    „Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
    сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“

11 Иступају окрутни сведоци,
    питају ме за оно што не знам.
12 За добро ми злом плаћају,
    душу моју у беду гурају.
13 А кад су они били у болести,
    у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
    а молитва ми се у крило враћала.
14 Као за другом или братом,
    шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
    тако сам се у жалости свио.
15 А кад ја посрнем, они се радују,
    скупљају се против мене бедници,
    они које не знам раздиру ме непрестано.
16 Као безбожни злобно се ругају,
    и зубима својим шкргућу на мене.

17 Докле ћеш то гледати, Господе?
    Спаси ме од њихових напада,
    и мој живот од младих лавова.
18 Хвалићу те у великом збору,
    славићу те међу многим народом.
19 Не дај да се веселе нада мном
    подмукли моји душмани,
да не намигују очима
    они што ме без разлога мрзе.
20 Они не говоре о миру,
    већ смишљају преваре
    против мирних у земљи.
21 Уста своја разјапљују на мене,
    и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“

22 Ти видиш то, Господе, не ћути!
    Не удаљуј се, Господе, од мене.
23 Пробуди се, устани, ради мога права,
    мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24 Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
    не дај да се они радују нада мном.
25 Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
    Да не кажу: „Прогутали смо га!“

26 Нек се постиде и осрамоте
    они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
    који себе уздижу нада мном.
27 Нека кличу и радују се они,
    којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
    „Велик је Господ!
    Мио му је напредак слуге његовог.“

28 Језик ће ми причати о праведности твојој,
    поваздан ћу прослављати тебе.

Давидов.

Нападни моје нападаче, ГОСПОДЕ,
    бори се против оних што се против мене боре.
Штит и оклоп узми,
    устани и у помоћ ми притекни.
Копљем и сулицом замахни
    на моје гонитеље.
Мојој души реци:
    »Ја сам твој Спаситељ.«

Нека осрамоћени буду и постиде се
    они који би да ми узму живот.
Нека посрамљени узмакну
    они који ми смишљају зло.
Нека буду као плева на ветру
    када их анђео ГОСПОДЊИ потера.
Нека им пут буде мрачан и клизав
    када их анђео ГОСПОДЊИ буде гонио.
Јер, без разлога поставише мрежу пред мене
    и без разлога ми ископаше јаму.
Нека их задеси пропаст изненадна
    – нека их ухвати мрежа коју су поставили,
    нека упадну у јаму своје пропасти.
Тада ће ми душа клицати у ГОСПОДУ
    и радовати се у спасењу његовом.
10 Свим ћу својим бићем рећи:
    »Ко је као ти, ГОСПОДЕ?
Сиромаха спасаваш од јачега од њега,
    сиромаха и убогога од онога ко од њих отима.«

11 Устају окрутни сведоци,
    испитују ме о оном што не знам.
12 Злом ми узвраћају за добро
    и душу ми уцвељују.
13 А ја сам се, кад су били болесни,
    облачио у кострет
и постом морио своју душу.
    Кад су ми се молитве вратиле неуслишене,
14 у жалости сам ишао унаоколо
    као за пријатељем или братом,
    погружен као да своју мајку оплакујем.
15 А сад кад сам ја посрнуо,
    они се обрадоваше и удружише.
Нападачи се удружише против мене,
    да ме изненада нападну,
    па ме раздиру без престанка.
16 Погано се ругају ругаоци
    и на мене шкргућу зубима.

17 Докле ћеш само гледати, ГОСПОДЕ?
    Избави ми душу од њихових насртаја,
    живот драгоцени од ових лавова.
18 Захваљиваћу ти на великом скупу,
    хвалити те међу мноштвом народа.
19 Не дај да нада мном ликују
    моји лажљиви непријатељи;
не дај да злобно намигују очима
    ови што ме без разлога мрзе.
20 Јер, они не говоре о миру,
    него смишљају лажне оптужбе
    против оних који мирно живе у земљи.
21 Разјапили су уста на мене и говоре:
    »Да, да! Својим очима смо видели!«
22 И ти си видео, ГОСПОДЕ
    – немој да ћутиш.
    Не буди далеко од мене, Господе.
23 Пробуди се и устани да ме одбраниш
    у мојој парници, Боже мој и Господе.
24 У својој праведности ме оправдај, ГОСПОДЕ, Господе мој,
    и не дај им да ликују нада мном.
25 Не дај им да помисле:
    »Да, баш то смо хтели«,
    не дај им да кажу: »Прогутасмо га.«
26 Нека се постиде и посраме
    сви који над мојом несрећом ликују.
Нека стид и срамоту обуку
    они који се нада мном узвисују.
27 Нека кличу и радују се
    они којима је мило што сам оправдан.
Нека стално говоре:
    »Велик је ГОСПОД,
    мила му је добробит његовог слуге.«

28 А мој ће језик о твојој праведности причати,
    хвале ти изрицати поваздан.