Add parallel Print Page Options

Хоровођи. Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ.

Грех говори опакоме дубоко у срцу.
    Страха од Бога нема му пред очима,
јер сâм себи сувише ласка
    да би свој грех видео и замрзео.
Речи његових уста грешне су и лажљиве,
    престаде да буде разуман и да чини добро.
На својој постељи смишља неправду,
    на рђавом путу стоји, зло не одбацује.

Љубав твоја, ГОСПОДЕ, досеже до небеса,
    твоја верност до облакâ.
Твоја је праведност као моћне планине,
    твоја правда као океан[a].
    Човека и животињу спасаваш, ГОСПОДЕ.
Како је драгоцена твоја љубав!
    У сенци твојих крила род људски налази уточиште.
Госте се обиљем из твога Дома,
    дајеш им да пију из реке твојих посластица.
Јер, код тебе је врело живота,
    због твоје светлости светлост видимо.
10 И даље показуј љубав онима који те познају
    и своју праведност онима срца честитог.
11 Нека ме не гази нога охолога
    и не тресе рука опакога.

12 Гле како попадали леже
    они који чине зло,
    оборени да се више не дигну.

Footnotes

  1. 36,6 океан Дословно: велика дубина.