² Јер он ласка себи
    и очима својим не налази своју кривицу да би је мрзео.
³ Злобне су и заводљиве речи његових уста,
    престао је да показује мудрост, да чини добро.
⁴ Он злобу смишља на постељи својој,
    предао се путу неваљалом,
    зла се не одриче.

⁵ О, Господе, милост ти је до небеса,
    а верност ти је до облака.
⁶ Праведност је твоја попут горе Божије,
    а твоја је правда дубина голема.
    Ти, Господе, чуваш и људе и звери.
⁷ Како је скупоцена милост твоја, Боже,
    потомци људи у сенци крила твојих уточиште налазе.
⁸ Сите се изобиљем твога Дома,
    напајаш их реком твојих добара.
⁹ Јер у теби је врело живота,
    у твом светлу ми видимо светло.

¹⁰ Милост своју пружи онима који те познају,
    и праведност своју онима срца честитога.
¹¹ Нога поносита нек ми не прилази,
    рука зликоваца нек ме не протера.
¹² Ено, падоше они који раде злобно,
    срушени су и дићи се неће моћи.