Псалми 55

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

⁶ Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
    одлетео бих и био на миру!
⁷ Далеко бих одлепршао,
    у пустињи боравио. Села
⁸ Похитао бих у своје склониште
    од вихора и олује.«

⁹ Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
    јер насиље и кавгу видим у граду.
¹⁰ Дању и ноћу круже његовим зидинама.
    У њему су неправда и мука,
¹¹ у њему је пропаст;
    тлачење и превара не одлазе му с улица.

¹² Да ме увредио непријатељ,
    то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
    од њега бих се сакрио.
¹³ Али то си учинио ти, човек као ја,
    мој пријатељ, кога тако добро знам,
¹⁴ с којим сам водио присне разговоре
    док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.

¹⁵ Нека их заскочи смрт,
    нека живи сиђу у Шеол,
    јер зло им је у дому и срцу.
¹⁶ А ја Бога призивам,
    и ГОСПОД ме спасава.
¹⁷ Увече, ујутро, у подне жалим се и јечим,
    и он ми чује глас.
¹⁸ Здравог и живог ће ме избавити
    из битке коју с многима водим.
¹⁹ Чуће Бог, који од искона седи на престолу,
    и поразити их, Села
    јер не мењају се и Бога се не боје.
²⁰ Мој друг на пријатеља диже руку
    и свој савез прекрши.
²¹ Говор му је гладак маслац,
    а у срцу му рат.
Речи су му блаже од уља,
    а у ствари су мачеви исукани.

²² ГОСПОДУ повери своје бриге,
    и он ће те подупрети –
    никад неће дати да праведник посрне.
²³ А ти ћеш, Боже,
    опаке оборити у јаму пропасти.
Крволоци и варалице
    неће доживети ни пола својих дана.
    А ја се у тебе уздам.