Псалми 55

New Serbian Translation

⁴ У мени је срце моје устрептало
    и смртни ужас на мене је пао.
⁵ Страх и стрепња дошли су на мене,
    језа ме је опхрвала.
⁶ Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
    Ја бих да одлетим и скрасим се.
⁷ Баш далеко ја бих одлетео,
    скрасио се у пустињи. Села
⁸ Похитаћу у склониште своје,
    због ветра што ковитла и због олује.“

⁹ Смети их, Господе,
    језик им расцепи;
јер видим насиље
    и сукоб у граду.
¹⁰ Дан и ноћ зидине му обилазе,
    у њему су злоба и страдање.
¹¹ У њему је разарање,
    с тргова му не нестају тлачење и превара.

¹² Јер није непријатељ тај који ме вређа –
    ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
    од њега бих се ја сакрио;
¹³ већ ти – човек мени раван –
    пријатељ мој блиски који ме познаје;
¹⁴ са ким сам се радо саветовао,
    у Дом Божији ишао у мноштву.

¹⁵ Смрт нека их заскочи;
    у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
    у њима самима.

¹⁶ Ја ћу Бога да зазовем
    и Господ ће да ме спасе.
¹⁷ Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
    и он мој глас чуће.
¹⁸ Откупиће у миру душу моју
    из боја против мене,
јер је много оних
    што ми се противе.
¹⁹ Чуће Бог,
    понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
    и који се Бога не боје.

²⁰ Своју руку диже на оне с којима је у миру,
    свој савез раскида.
²¹ Уста су му мека као масло,
    а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
    а ипак су мачеви исукани.
²² На Господа товар свој пребаци
    и он ће те подржати;
праведнику неће дати
    никад да се затетура.
²³ А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
    крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.

А ја се у тебе уздам.