Псалми 73

New Serbian Translation

² Што се мене тиче, замало ми ноге нису зашле с пута;
    кораци се моји скоро исклизаше.
³ Јер сам завидео бахатима
    гледајући благостање зликоваца.

⁴ Ето, стрепњу од смрти немају,
    тело им је задригло.
⁵ Људске муке не познају,
    не страдају са људима.
⁶ Надменост је зато њима као огрлица,
    огрће их одећа насиља.
⁷ Од дебљине очи своје избечише,
    зло им срце за границу не зна.
⁸ Исмевају се, говоре злобно
    и насиљем прете поносито.
⁹ Њихова су уста окренута небесима,
    а њихов језик земљом шета.
¹⁰ Зато им се њихов народ враћа
    и обиље воде испијају.
¹¹ И говоре: „Како би Бог знао?
    Постоји ли знање Свевишњега?“

¹² Гле, такви су зликовци:
    спокојни довека
    и богатство гомилају!

¹³ Зацело сам узалуд своје срце чистим очувао,
    своје руке невиношћу очистио!
¹⁴ Од јутра до сутра ојађен сам био,
    јутра су ми доносила казну.

¹⁵ А да сам казао да ћу и ја тако да причам,
    изневерио бих нараштај твоје деце.
¹⁶ Размишљао сам да разазнам ово,
    и очима мојим то је мучно било;
¹⁷ док нисам ушао у Божије Светилиште,
    и схватио њихов свршетак.

¹⁸ Зацело их стављаш на клизаво место,
    обараш их у руине.
¹⁹ Како су опустошени, у трену су окончали
    и наглом страхотом докрајчени!
²⁰ Они су попут сна када се неко пробуди.
    О, Господе, када се пробудиш, лик њихов презрећеш.

²¹ Када огорчено беше срце моје
    и нутрина моја беше прободена,
²² без памети и без знања сам био,
    пред тобом сам био животиња.

²³ Ипак сам ја са тобом стално,
    ти ми држиш десну руку.
²⁴ Саветом ме својим водиш,
    напослетку ћеш ме у славу узети.
²⁵ Кога ја имам на небесима?
    Поред тебе на земљи ми ништа мило није.
²⁶ Нека ми окопне и тело и срце,
    Бог је довека стена мога срца
    и баштина моја.

²⁷ Гле, ено пропашће они од тебе далеки,
    ти сатиреш сваког ко ти је неверан.
²⁸ Што се мене тиче,
    добра ми је Божија близина.
У Господу Богу себи начинићу уточиште
    и сва дела твоја објавићу.