Псалми 77

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

² У дан невоље Господа тражим,
    ноћу до изнемоглости пружам руке
    и моја душа одбија да се утеши.
³ Сетим се Бога, и заридам,
    размишљам, и клонем духом. Села

⁴ Не даш да ми се склопе очи,
    узрујан сам, не могу да говорим.
⁵ Размишљам о данима давним,
    годинама прадавним.
⁶ Ноћу се сећам својих песама.
Са својим срцем разговарам,
    а мој дух тражи одговор:
⁷ »Зар ће Господ довека одбацити?
    Зар се више неће смиловати?
⁸ Зар довека нестаде његова љубав?
    Зар за сва поколења пропаде његово обећање?
⁹ Зар је Бог заборавио да буде милостив?
    Зар је у гневу своју самилост закључао?« Села

¹⁰ И говорим: »Ово ме боли:
    десница Свевишњега није више с нама.«

¹¹ Сећаћу се дела ГОСПОДЊИХ,
    да, сећаћу се твојих давних чуда.
¹² Мислићу о свим твојим делима
    и размишљати о оном што си учинио.
¹³ Твој пут је свет, Боже.
    Који је бог тако велик као наш Бог?
¹⁴ Ти си Бог који чини чуда,
    ти своју силу обзнањујеш међу народима.
¹⁵ Својом си руком откупио свој народ,
    потомке Јаковљеве и Јосифове. Села

¹⁶ Воде те видеше, Боже,
    воде те видеше и згрчише се,
    дубине задрхташе.
¹⁷ Мрачни облаци излише воду,
    небом се проломи гром,
    твоје стреле се разлетеше.
¹⁸ Твоја грмљавина заори се у вихору,
    муње обасјаше свет,
    земља задрхта и затресе се.
¹⁹ Твој пут је водио кроз море,
    твоја стаза кроз силне воде,
    иако се твоје стопе не видеше.
²⁰ Ти свој народ поведе као стадо
    преко Мојсија и Аарона.