Add parallel Print Page Options

Песма. Псалам Давидов.

108 Срце ми је вољно, Боже,
    да ти певам,
    да ти свирам бићем својим!
Будите се, о, лиро и харфо,
    ја бих зору да пробудим.
О, Господе, хвалићу те међу народима,
    славићу те међу туђинцима.
Јер је велика милост твоја, поврх је небеса;
    до облака сеже верност твоја.
Нека си узвишен врх небеса, Боже;
    слава твоја нек је над свом земљом.

Десницом нас својом спаси, услиши нас,
    па да твоји миљеници избављени буду.
У свом Светилишту Бог је објавио:
    „Заклицаћу, поделићу Сихем,
    премерићу долину Сокота.
Мој је Галад, мој је Манасија;
    Јефрем ми је кацига на глави,
    а Јуда ми царско жезло.
Моав ми је корито за прање,
    на Едом сам бацио сандалу,
    ускликнућу поврх Филистеје!“

10 Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
    А на Едом ко ће ме повести?
11 Нећеш ли ти, о, Боже,
    који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
    више не корачаш?
12 Помоћ дај нам испред противника,
    узалуд је људско избављење.
13 Силно ћемо ступати са Богом,
    изгазиће наше противнике!