Add parallel Print Page Options

137 Седели смо тамо, поред река Вавилона
    и плакали кад би се сетили Сиона.
О тамошње смо врбе
    повешали харфе своје,
јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму;
    мучитељи наши да се веселимо:
    „Певајте нам песму о Сиону!“

Како да певамо Господњу песму
    у туђинској земљи?
О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио,
    заборављена била и десница моја!
Језик ми се за непце слепио
    ако те се не сетио,
ако се не радовао Јерусалиму
    више него и најбољем своме!

О, Господе, сети се Едомаца
    што су на дан пада Јерусалима говорили:
    „Разваљујте! Разваљујте га до темеља!“
О, ћерко вавилонска,
    што ћеш бити разорена!
Благо оном који ти узврати истом мером,
    онако како си чинила нама.
Благо оном ко ти нејач зграби
    и о стену смрска!