Add parallel Print Page Options

Давидов.

35 Осуди, Господе, моје тужиоце,
    и војуј против мојих нападача.
Узми оружје и штит,
    устани, помози ми!
Потегни копље дуго и кратко,
    против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
    „Ја сам ти спасење!“

Нек се постиде и осрамоте
    они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
    они што ми зло смишљају.
Нек буду као плева на ветру,
    тако нек их Анђео Господњи гони,
нек је таман и клизав пут њихов,
    кад их гони Анђео Господњи.

Без повода ми разапеше мрежу,
    без разлога ми ископаше јаму.
Нек их снађе пропаст изненада,
    нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
    нек у њу падну на своју пропаст.
А моја ће се душа радовати у Господу,
    веселиће се у његовом спасењу.
10 Све ће моје кости говорити:
    „Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
    сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“

11 Иступају окрутни сведоци,
    питају ме за оно што не знам.
12 За добро ми злом плаћају,
    душу моју у беду гурају.
13 А кад су они били у болести,
    у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
    а молитва ми се у крило враћала.
14 Као за другом или братом,
    шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
    тако сам се у жалости свио.
15 А кад ја посрнем, они се радују,
    скупљају се против мене бедници,
    они које не знам раздиру ме непрестано.
16 Као безбожни злобно се ругају,
    и зубима својим шкргућу на мене.

17 Докле ћеш то гледати, Господе?
    Спаси ме од њихових напада,
    и мој живот од младих лавова.
18 Хвалићу те у великом збору,
    славићу те међу многим народом.
19 Не дај да се веселе нада мном
    подмукли моји душмани,
да не намигују очима
    они што ме без разлога мрзе.
20 Они не говоре о миру,
    већ смишљају преваре
    против мирних у земљи.
21 Уста своја разјапљују на мене,
    и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“

22 Ти видиш то, Господе, не ћути!
    Не удаљуј се, Господе, од мене.
23 Пробуди се, устани, ради мога права,
    мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24 Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
    не дај да се они радују нада мном.
25 Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
    Да не кажу: „Прогутали смо га!“

26 Нек се постиде и осрамоте
    они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
    који себе уздижу нада мном.
27 Нека кличу и радују се они,
    којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
    „Велик је Господ!
    Мио му је напредак слуге његовог.“

28 Језик ће ми причати о праведности твојој,
    поваздан ћу прослављати тебе.