Add parallel Print Page Options

За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.

44 О, Боже, својим смо ушима чули,
    наши нам преци рекоше,
за дело које ти учини у дане њихове,
    у дане прадавне.
Својом си руком изгнао народе, а њих посадио,
    пуке си разбио, а њих умножио.
Нису они земљу мачем освојили,
    нити их је рука њихова избавила,
него твоја рука десница,
    и светло твога лица, јер си их заволео.

Ти си мој цар, Боже!
    Нареди, и Јаков ће бити спасен.
С тобом пробадамо душмане своје,
    у име твоје газимо непријатеље своје.
Јер ја се не уздам у лук свој,
    мач мој мене не спасава.
Јер ти нас избави од наших душмана,
    ти осрамоти наше мрзитеље.
Богом смо се хвалили поваздан,
    име твоје славили поваздан.

Но, ти си нас одбацио и понизио,
    и не идеш у бој с војском нашом.
10 Чиниш да се повлачимо пред душманином,
    да нас пљачкају наши мрзитељи.
11 Изручио си нас као овце за клање,
    расејао нас међу народе.
12 Продао си свој народ у бесцење,
    а од продаје се ниси обогатио.

13 Учинио си нас руглом нашим суседима,
    на подсмех смо и ругање онима око нас.
14 Учинио си нас ругалицом међу народима,
    машу главом народи над нама.
15 Срамота је моја стално преда мном,
    стид ми је лице покрио
16 од гласа ругача и подсмевача,
    пред душманином, осветником.

17 Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
    а ни савез твој нисмо изневерили.
18 Срце нам се није одвратило,
    нити су нам стопе с твог пута скренуле,
19 кад си нас разбио у крају шакалском,
    и у смртну нас таму завио.

20 Ако заборавимо име Бога нашега,
    и раширимо руке према туђем богу,
21 неће ли Бог то открити,
    кад познаје тајне срца?
22 Јер због тебе нас убијају свагда,
    сматрају нас овцама за клање.

23 Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
    Устани, не одбацуј нас довека!
24 Зашто кријеш своје лице?
    Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?

25 Јер душа наша лежи у прашини,
    стомак нам се прилепио уз земљу.
26 Устани, помози нам,
    откупи нас због милости своје!