Add parallel Print Page Options

За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави.

45 Из срца ми теку речи умилне,
    цару управљам своје стихове;
    језик је мој писаљка хитрога писара.

Ти си лепши од свих потомака људи,
    с твојих уста милост се прелива,
    јер Бог те је благословио довека.

Уз бок припаши мач свој, јуначе,
    у сјају и величанству своме.
Изјаши победнички у величанству своме,
    за истину, кроткост и праведност;
    нек десница твоја страшна дела покаже.
Нек стреле твоје зашиљене
    пробију срце царевих душмана,
    и народи нек падају под ноге твоје.
Твој је престо, Боже, у веке векова!
    Жезло је правде жезло твога царства.
Волиш правду, а мрзиш неправду.
    Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
    више него твоје другове;
Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,
    из дворова од слоноваче харфом те веселе.
Ћерке царске твоје су дворкиње,
    с десна ти царица стоји у офирском злату.

10 Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,
    заборави народ свој и дом оца свог.
11 Кад цар пожели лепоту твоју,
    поклони му се, јер он је господар твој.
12 Ћерка тирска доћи ће ти с даром,
    богати људи тражиће твоју наклоност.
13 Сва славна, ћерка царева чека у соби,
    у хаљини златом извезеној,
14 да је украшену доведу пред цара,
    Девице је прате, другарице њене,
    да и њих доведу пред тебе.
15 Доводе их радосно, с весељем,
    те ступају у цареве дворе.

16 Твоји синови заузеће место очева твојих,
    поставићеш их за кнезове по свој земљи.

17 Име ћу ти овековечити кроз сва поколења;
    зато ће те народи славити у веке векова.