Римљанима 4

New Serbian Translation

4 Шта, онда, да кажемо о нашем праоцу Авра̂му? Шта је он са̂м по себи постигао? ² Јер, ако је Авра̂м постигао праведност оним што је учинио, он би, према томе, имао разлога да се хвали, али не пред Богом. ³ Шта Писмо говори? „Поверова Авра̂м Богу, па му је то урачунато у праведност.“

⁴ Онај који ради, зарађује своју плату радом; не добија је милошћу. ⁵ А ономе који не ради, а верује у Бога који оправдава безбожника, њему се вера урачунава у праведност. ⁶ Тако и Давид каже да је блажен човек коме Бог урачунава праведност не узимајући у обзир његова праведна дела:

⁹ Да ли се ово блаженство односи само на обрезане, или и на необрезане? Већ смо рекли да је Авра̂му вера урачуната у праведност. ¹⁰ Како му је била урачуната? Када је био обрезан, или када је био необрезан? То није било након обрезања, него пре њега. ¹¹ Он је примио знак обрезања као печат праведности коју је стекао вером, док још није био обрезан. Тиме је Авра̂м постао отац свих необрезаних који верују, а којима се то урачунава у праведност. ¹² Он је, такође, и духовни праотац оних који нису само обрезани, него следе пример вере нашега оца Авра̂ма, коју је овај имао док је још био необрезан.

Божије обећање се прима вером

¹³ Јер, када је Бог обећао Авра̂му и његовом потомству да ће му припасти свет у наследство, то није било због тога што је Авра̂м држао Закон, већ због тога што је примио праведност од Бога посредством своје вере. ¹⁴ Јер, ако су наследници они који се држе Закона, онда је вера безначајна, а обећање безвредно, ¹⁵ зато што Закон са собом носи Божији гнев. А где нема Закона, тамо нема ни греха због кршења истог. ¹⁶ Зато се обећање темељи на вери, да би га људи прихватили као дар Божије милости, те да би било делотворно за све потомство, не само за оне који држе Закон, него и за оне који су судеоници у Авра̂мовој вери. Он је духовни отац свима нама. ¹⁷ Јер, овако је написано у Светом писму: „Ја сам те учинио оцем многих народа.“ Он је поверовао Богу који оживљава мртве и својом речју чини да ствари настану ни из чега. ¹⁸ Авра̂м је веровао и надао се и онда када није било разлога за наду. Тако је постао оцем многих народа, јер Свето писмо овако каже: „Толико ће бити твоје потомство.“ ¹⁹ Чак и кад се обазрео на своје готово обамрло тело, на својих стотину година, као и на Сарину неспособност да рађа, Авра̂м се није поколебао у својој вери. ²⁰ Он није довео у питање Божије обећање, него је ојачан својом вером прославио Бога, ²¹ потпуно уверен да је Бог у стању да учини оно што је обећао. ²² Зато му је вера урачуната у праведност. ²³ Речи: „То му је било урачунато“, нису биле написане само за њега, ²⁴ него и за нас којима ће бити урачунато у праведност то што верујемо у оног који је ускрснуо из мртвих, нашег Господа Исуса. ²⁵ Бог га је предао да умре за наше преступе, а ускрснуо га да нас учини праведнима.