Тужбалице 1

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

² Ноћу горко плаче, сузе јој на образима.
    Од свих њених љубавника
    ниједнога нема да је утеши.
Издадоше је сви њени пријатељи,
    непријатељи јој постадоше.

³ После невоље и тешког рада,
    Јуда оде у изгнанство.
Међу народима борави и не налази починка.
    Сви њени гонитељи стигоше је у теснацима.

⁴ Тугују путеви за Кћер сионску^[b],
    јер нико не долази на празнике.
Све капије јој опустеле,
    њени свештеници јаучу,
    њене девојке уцвељене, а она пуна горчине.

⁵ Душмани јој постадоше господари,
    њени непријатељи живе лагодно.
Јер, ГОСПОД јој донесе уцвељеност
    због мноштва њених греха:
    деца јој одоше у сужањство пред душманином.

⁶ Сав сјај оде од Кћери сионске.
    Поглавари јој као јелени
    који не налазе пашу;
немоћни побегоше
    пред гонитељем.

⁷ Сећа се Кћи јерусалимска^[c],
    у дане своје новоље и лутања,
свих блага која су била њена
    у прошлим временима.
Када јој народ паде у душманинове руке,
    никога не би да јој помогне.
Душмани су је гледали
    и смејали се њеној пропасти.

⁸ Кћи јерусалимска је тешко згрешила
    и тако постала нечиста.
Сви који су је поштовали, сада је презиру,
    јер видеше њену голотињу.
    А она јеца и окреће лице.

⁹ Нечист јој је на скутовима.
    Није мислила на своју будућност,
па јој је пад био запањујући.
    Никога не би да је утеши.
»Погледај моју невољу, ГОСПОДЕ,
    јер непријатељ победи.«

¹⁰ Непријатељ се доможе свег њеног блага.
    Њој наочиглед у светилиште јој улазе незнабошци,
они којима си забранио
    да уђу у твоју заједницу.

¹¹ Сав њен народ јауче тражећи хлеба;
    своје драгоцености дају за храну,
    да се у животу одрже.
»Погледај, ГОСПОДЕ, и види,
    јер сам презрена.«

¹² »Зар вам то ништа не значи,
    сви ви који пролазите овуда?
Погледајте и видите:
    има ли бола као што је бол
којим сам погођена, којим ме ГОСПОД ударио
    у дан свога љутог гнева?

¹³ »Са висине посла огањ –
    посла га у моје кости.
Мрежу ми разапе пред ногама
    и назад ме окрену.
Он учини да пуста постанем,
    да нејака будем поваздан.

¹⁴ »Греси ми свезани у јарам,
    његовим рукама уткани заједно,
на врат ми наваљени,
    а Господ ми снагу одузео.
Предао ме у руке онима
    којима не могу да се одупрем.

¹⁵ »Господ одбаци све ратнике усред мене.
    Против мене сазва скуп,
    да моје младиће сатре.
Господ у својој муљачи
    изгази Девицу-Кћер Јудину.

¹⁶ »Због тога плачем, очи ми лију сузе.
    Јер, далеко је од мене тешитељ,
    онај који може да ме врати у живот.
Деца ми без игде ичега,
    јер непријатељ надјача.«

¹⁷ Кћи сионска пружа руке – нема тешитеља.
    ГОСПОД одреди да Јакова окруже душмани;
међу њима Кћи јерусалимска
    постаде нешто нечисто.

¹⁸ »ГОСПОД је праведан,
    јер се против његове заповести побуних.
Слушајте, сви народи, мој бол гледајте:
    моје девојке и младићи одоше у изгнанство.

¹⁹ »Позвах своје љубавнике,
    али они ме преварише.
Моји свештеници и старешине помреше у граду
    тражећи хране да се у животу одрже.

²⁰ »Погледај, ГОСПОДЕ, у каквој сам невољи.
    Утроба ми кључа, срце се у мени грчи,
јер сам се жестоко побунила.
    Напољу мач уцвељује, у кући смрт.

²¹ »Чули су моје јаукање,
    али нема за мене тешитеља.
Сви моји непријатељи чули су за моју невољу
    и радују се што си то учинио.
Дај да дође дан који си најавио,
    да и они постану као ја.

²² »Нека се све њихово зло покаже пред тобом,
    па поступи с њима као што си са мном
    због свих мојих греха.
Јер, много је мојих јаука и срце ми је слабо.«