Тужбалице 2

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

² Господ без милости уништи
    сва боравишта Јаковљева.
У својој срџби поруши утврђења Кћери Јудине,
    на земљу јој обори укаљано царство и поглаваре.

³ У свом љутом гневу одузе сву снагу Израелову^[a].
    Повуче десницу пред непријатељем
и у Јакову се разгоре као огањ пламтећи
    који све око себе прождире.

⁴ Натегну свој лук као непријатељ,
    десницу диже као душманин
    и поби све које је било милина погледати.
Своју срџбу изли као огањ
    на шатор Кћери сионске.

⁵ Господ постаде непријатељ –
    уништи Израел,
уништи све његове палате
    и поруши утврђења,
    умножи жалост и нарицање за Кћери Јудином.

⁶ Он опустоши своје боравиште^[b] као врт,
    разори место свога састанка.
ГОСПОД учини да на Сиону буду заборављени
    празници који су му одређени и суботе.
У свом љутом гневу
    он и цара и свештеника презре.

⁷ Господ одбаци свој жртвеник
    и остави своје светилиште.
Зидине палата јерусалимских^[c]
    предаде у руке непријатељима,
који у Дому ГОСПОДЊЕМ дигоше грају
    као на дан празника.

⁸ ГОСПОД одлучи да разори зидине
    око Кћери сионске.
Он растеже мерничко уже
    и не одврати своју руку од уништења.
Учини да бедеми и зидине закукају –
    заједно оронуше.

⁹ Капије јој утонуле у земљу;
    он им преворнице развали и скрши.
Њен цар и поглавари међу народима су.
    Закона више нема, а ни њени пророци
    више не налазе виђења од ГОСПОДА.
¹⁰ Старешине Кћери сионске
    седе на земљи и ћуте;
главе су посули прашином, у кострет се обукли.
    Јерусалимске девојке погнуле главе до земље.

¹¹ Очи ми ишчилеше од плакања,
    утроба ми кључа, џигерица се излива на земљу
због слома Кћери мога народа,
    због деце и одојчади
    која на трговима града скапавају.

¹² Она питају своје мајке:
    »Где су хлеб и вино?«
док као рањеници скапавају на трговима града,
    док душу испуштају у мајчином наручју.

¹³ Са чим да те упоредим,
    чему си слична, Кћери јерусалимска?
Са чим да те упоредим не бих ли те утешио,
    Девице-Кћери сионска?
Јер, твоја рана је велика као море –
    ко да те исцели?

¹⁴ Виђења твојих пророка
    била су празна и лажна.
Нису ти твоју кривицу показали
    да те сачувају изгнанства.
Пророштва која су ти дали
    била су празна и обмањујућа.

¹⁵ Пљешћу рукама сви који пролазе путем,
    цокћу и машу главом Кћери јерусалимској:
»Зар се за овај град говорило
    да је савршенство лепоте, радост целога света?«

¹⁶ Сви твоји непријатељи
    над тобом разјапише уста,
цокћу, шкргућу зубима и говоре:
    »Уништисмо је!
Ово је дан који смо чекали!
    Доживесмо да га видимо!«

¹⁷ ГОСПОД изврши свој наум,
    одржа своју реч, коју је давно изрекао.
Без милости те разори,
    даде да непријатељ ликује над тобом.
    Твоје душмане учини снажнима^[d].

¹⁸ Из срца вичи Господу, зиде Кћери сионске,
    нека ти и дан и ноћ сузе теку као бујица.
Не дај себи одушка
    ни одмора зеници свога ока.

¹⁹ Устани, вичи ноћу,
    када почињу ноћне страже.
Као воду излиј своје срце
    пред лицем Господњим.
Подигни руке к њему за живот своје деце,
    која од глади скапавају на угловима свих улица.

²⁰ Погледај, ГОСПОДЕ, и види:
    с ким си овако поступио?
Зар да жене једу свој пород,
    децу коју су неговале?
Зар да свештеник и пророк буду убијени
    у Господњем светилишту?

²¹ Дечаци и старци на земљи леже на улици,
    моје девојке и младићи падоше од мача.
Ти их поби у дан свога гнева,
    ти их посече без милости.

²² Као на празник, тако си одасвуд
    позвао ужас на мене,
па на дан гнева ГОСПОДЊЕГ
    нико не измаче нити преживе.
Оне које сам однеговала и одгајила,
    мој непријатељ поби.