Рођење Самуилово

1 Био један човек из Раматајима софимског, из Јефремове горе. Он се звао Елкана, а био је син Јероама, сина Елијуја, сина Тохуа, сина Суфова, Јефремовац ² Имао је две жене. Једна се звала Ана, а друга Фенина. Фенина је имала деце, а Ана није имала деце.

³ Тај човек је сваке године одлазио из свог града у Силом да се тамо поклони, и принесе жртву Господу над војскама. Два Илијева сина, Офније и Финес, били су тамо свештеници Господњи.

⁴ На дан када је Елкана приносио жртву, својој жени, Фенини, и свим њеним синовима и ћеркама дао је по један жртвени део. ⁵ Међутим, Ани је дао два жртвена дела, зато што ју је волео, иако јој је Господ затворио материцу. ⁶ А њена супарница јој је загорчавала живот, понижавајући је што јој је Господ затворио материцу. ⁷ То се дешавало из године у годину. Кад год би Ана одлазила у Дом Господњи, Фенина би је понижавала. Зато је Ана плакала и није јела. ⁸ Њен муж јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Нисам ли ти ја важнији од десет синова?“

⁹ Кад су завршили са јелом и пићем у Силому, Ана је устала. А Илије, свештеник, седео је на столици код довратка Дома Господњег. ¹⁰ Огорчене душе Ана се помолила Господу горко плачући. ¹¹ Тада се заветовала рекавши: „Господе над војскама! Ако заиста погледаш на муку своје слушкиње и сетиш ме се, и не заборавиш своју слушкињу, него даш својој слушкињи мушко чедо, ја ћу га дати Господу за све дане његовог живота, те бритва неће прећи преко његове главе.“

¹² Док се она тако дуго молила пред Господом, Илије је мотрио на њена уста. ¹³ Ана се молила у себи, само су јој се усне мицале. Глас јој се није чуо, па је Илије мислио да је пијана. ¹⁴ Илије јој рече: „Колико ћеш још бити пијана? Окани се вина!“

¹⁵ Ана му одговори: „Не, мој господару. Ја сам жена ојађене душе. Нисам пила ни вина ни жестока пића, већ изливам своју душу пред Господом. ¹⁶ Не сматрај своју слушкињу неваљалом женом, јер сам све до сад говорила од велике тегобе и јада.“

¹⁷ Илије одврати: „Иди у миру. Нека ти Бог Израиљев да оно што си тражила од њега.“

¹⁸ А она рече: „Само да твоја службеница стекне твоју наклоност.“ Тада је жена отишла својим путем, па је јела, а лице јој више није било тужно.

¹⁹ Ујутро су устали и поклонили се Господу, па су се вратили. Кад су дошли кући у Раму, Елкана леже са својом женом Аном, и Господ је се сети. ²⁰ Након извесног времена Ана затрудни и роди сина. Дала му је име „Самуило“, јер је рекла: „Измолила сам га од Господа.“

Ана посвећује Самуила

²¹ Кад је тај човек, Елкана, са свим његовим домом ишао горе да принесе Господу годишњу жртву и испуни свој завет, ²² Ана није ишла, јер је рекла своме мужу: „Кад одојим дечака, одвешћу га да се појави пред Господом, па ће тамо остати заувек.“

²³ Елкана рече својој жени: „Учини што ти се чини добрим. Остани док га не одојиш. Само нека Господ испуни своју реч.“ Тако је жена остала кући и дојила свог сина, док га није одојила. ²⁴ Чим га је одојила, повела га је са собом узевши трогодишњег јунца, ефу^[a] брашна, и мешину вина и довела га у Дом Господњи у Силому. А дечак је још био мали.

²⁵ Кад су заклали јунца, одвели су дечака Илију. ²⁶ Тада је Ана рекла: „Опрости, господару! Живота ми твога, господару, ја сам она жена која је стајала ту до тебе и молила се Господу. ²⁷ За овог дечака сам се молила, и Господ ми је дао оно што сам тражила од њега. ²⁸ Зато га ја дајем натраг Господу, да припада Господу док је жив.“ Тада се поклонише Господу.