1 Књига Самуилова 17
New Serbian Translation
Давид и Голијат
17 Филистејци окупише своју војску да ратују. Окупили су се код Сокота, који припада Јуди, а утаборили се између Сокота и Азеке, у Ефес-Дамиму. 2 Саул и Израиљци су се окупили и утаборили у долини Или, па су се сврстали у бојни ред против Филистејаца. 3 Филистејци су били на једном брду, а Израиљци на другом. Између њих је била долина.
4 Тада је из филистејског табора иступио изазивач по имену Голијат из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ[a]. 5 На глави је имао бронзану кацигу, а на себи је имао љускав оклоп од бронзе тежине пет хиљада шекела[b]. 6 На ногама је имао бронзане штитнике и бронзани копљић између рамена. 7 Шипка његовог копља била је као вратило, а шиљак копља му је био тежак шест стотина гвоздених шекела[c]. Пред њим је ишао његов штитоноша.
8 Он је, дакле, стао и дозивао Израиљеве бојне редове говорећи им: „Зашто излазите да се сврстате за бој? Нисам ли ја Филистејац а ви Саулове слуге? Изаберите једног човека, па нека сиђе к мени! 9 Ако ме свлада у двобоју и погуби ме, ми ћемо вам бити поданици, а ако ја свладам њега и погубим га, ви ћете нама бити поданици.“ 10 Филистејац је наставио: „Ја сам данас осрамотио бојне редове Израиља! Доведите ми човека да се боримо!“
11 Кад су Саул и сви Израиљци чули ове Филистејчеве речи, смели су се и веома уплашили.
Давид долази у табор
12 Давид је био син једног Ефраћанина из Витлејема Јудиног, по имену Јесеј, који је имао осам синова. У Саулово време Јесеј је био времешан и одмакао у годинама. 13 Јесејева три старија сина су била отишла за Саулом у рат. Та три сина који су отишли у рат звали су се: Елијав, првенац, други Авинадав а трећи Шама. 14 Давид је био најмлађи. Три најстарија су отишла за Саулом. 15 Давид је одлазио од Саула и враћао се да напаса овце свога оца у Витлејему.
16 А Филистејац је иступао ујутро и увече и постављао се четрдесет дана.
17 Јесеј рече своме сину Давиду: „Узми за своју браћу ову ефу[d] прженог жита и ових десет хлебова, па се пожури својој браћи у табор. 18 А ових десет сирева однеси заповеднику над хиљаду. Види како су твоја браћа, и донеси од њих неки знак.“
19 Саул је био с њима и са свим израиљским људством у долини Или ратујући против Филистејаца.
20 Давид порани ујутро, остави стадо чувару и оде како му је заповедио његов отац Јесеј. Дошао је у табор баш кад је војска изашла у бојни ред и подигла бојни поклик. 21 Израиљци и Филистејци су сврстали своје борбене редове једни према другима. 22 Давид је оставио своје ствари код чувара опреме, па је отрчао до бојног реда; дошао је да упита браћу јесу ли добро. 23 Док је он разговарао с њима, из филистејских редова је иступио изазивач, по имену Голијат из Гата, и изговорио исте речи као пре. А Давид је то чуо. 24 Кад су га Израиљци видели, сви су побегли од њега, јер су се веома уплашили.
25 Израиљци су говорили: „Јесте ли видели овог човека? Он излази да срамоти Израиља. Цар ће дати велико благо ономе ко га погуби. Даће му још и своју ћерку за жену, а дом његовог оца ослободиће од пореза.“
26 Давид упита људе што су стајали с њим: „Шта ће добити човек који погуби овог Филистејца и скине срамоту с Израиља? И ко је тај необрезани Филистејац да срамоти бојне редове живога Бога?“
27 Народ му одговори исто: „То ће се учинити за човека који га погуби.“
28 Кад је Елијав, Давидов најстарији брат, чуо како он разговара с људима, разгневио се на Давида и рекао: „Зашто си дошао? Коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја твоју обест и злобу твога срца: ти си дошао да видиш битку!“
29 Давид одговори: „Шта сам сад урадио? Зар се не сме рећи ни реч?“ 30 Онда се окренуо од њега према неком другом и поновио исте речи. Народ му је одговорио исто као први пут.
31 Кад је народ чуо његове речи, јавили су Саулу, који је послао по њега.
32 Давид рече Саулу: „Нека ником не клоне срце због њега! Твој слуга ће изаћи на двобој са овим Филистејцем.“
33 Саул одговори Давиду: „Не можеш ти изаћи на двобој са овим Филистејцем, јер си ти још дечак, а он је ратник од своје младости.“
34 Давид одврати Саулу: „Твој је слуга чувао овце свога оца, па кад би дошао лав или медвед и уграбио овцу из стада, 35 ја бих кренуо за њим, ударио га и истргао је из његових уста. Ако би ме он напао, ја бих га зграбио за гриву и ударао га док не умре. 36 Твој слуга је убио лава и медведа, па ће и овај необрезани Филистејац проћи као један од њих, зато што је вређао бојне редове Бога живога.“
37 Давид још додаде: „Господ који ме је избавио од лава и медведа, он ће ме избавити и од овог Филистејца.“ Саул на то рече Давиду: „Иди, и нека Господ буде с тобом!“
Двобој
38 Тада је Саул обукао Давиду своје ратно одело; ставио му је бронзану кацигу на главу, и обукао му оклоп. 39 Затим му је припасао свој мач преко одела. Давид је покушао да хода, али како није навикао на то, рекао је Саулу: „Не могу да ходам у овоме, јер нисам навикао.“ Зато је Давид скинуо то са себе.
40 Давид узе свој штап, изабра из потока пет глатких каменова, и стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци оде пред Филистејца.
41 А Филистејац, пред којим је ишао штитоноша, примицао се све ближе Давиду. 42 Филистејац је погледао, па кад је видео Давида, подсмехнуо му се, јер је био млад, румених образа и лепог изгледа. 43 Филистејац рече Давиду: „Зар сам ја псето да на мене излазиш са штапом?“ Кад је Филистејац испроклињао Давида својим боговима, 44 рекао му је: „Дођи к мени, да дам твоје тело птицама небеским и зверима пољским.“
45 Давид му одврати: „Ти идеш на мене с мачем, копљем и копљићем, а ја идем на тебе у име Господа над војскама, Бога Израиљевих бојних редова, које си ти вређао. 46 Још данас ће те Господ предати у моје руке, а ја ћу те убити и одсећи ти главу. Још данас ћу дати лешеве из филистејског табора птицама небеским и зверима земаљским. Тако ће сва земља знати да има Бога у Израиљу. 47 А знаће и сав овај збор да Господ не спасава мачем и копљем. Наиме, битка припада Господу, и он ће вас предати у наше руке.“
48 Кад је Филистејац кренуо да се приближава Давиду, Давид брзо истрча на бојиште у сусрет Филистејцу. 49 Давид сегну руком у торбу и узе оданде камен, баци га из праћке, и погоди Филистејца у чело. Камен му се зари у чело и он паде лицем на земљу.
50 Тако је Давид свладао Филистејца праћком и каменом: ударио га је и убио без мача у руци.
51 Онда је Давид потрчао и стао над Филистејцем, узео његов мач, извадио га из корица и убио га. Затим му је њиме одсекао главу.
Кад су Филистејци видели да је њихов јунак погинуо, дали су се у бег. 52 Тада су се дигли људи из Израиља и Јуде, па су уз бојни поклик гонили Филистејце све до Гаја и до акаронских врата. Смртно рањени Филистејци падали су на сарајимском путу све до Гата и Акарона. 53 Кад су се Израиљци вратили из потере за Филистејцима, опљачкали су њихов табор.
54 А Давид је узео Филистејчеву главу и донео је у Јерусалим. Његово оружје је ставио у свој шатор.
55 Кад је Саул видео да Давид излази против Филистејца, упитао је Авенира, заповедника војске: „Авенире, чији је син тај младић?“
Авенир одговори: „Твога ми живота, царе, не знам.“
56 Цар му рече: „Распитај се чији је син тај младић.“
57 Кад се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авенир га доведе пред Саула. Филистејчева глава му је још била у руци.
58 Саул га упита: „Чији си ти син, младићу?“
Давид одговори: „Син сам твога слуге Јесеја Витлејемца.“
1 Самуило 17
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Давид и Голијат
17 Филистејци сабраше војску за бој и окупише се код Сохоа у Јуди. Утаборише се код Ефес-Дамима, између Сохоа и Азеке, 2 а Саул и Израелци се окупише и утаборише у долини Ела, где се сврсташе у бојне редове према Филистејцима. 3 Филистејци су стајали на једном брду, Израелци на другом, а између њих је била долина.
4 Тада из филистејског табора иступи њихов изабрани ратник. Звао се Голијат, а био је из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ[a]. 5 На глави је имао шлем од бронзе и био обучен у плочасти бронзани оклоп тежак пет хиљада шекела[b]. 6 На ногама је носио бронзане штитнике, а преко плећа му је висило бронзано копље 7 чија је копљача била као ткалачко вратило, а гвоздени шиљак тежак шест стотина шекела[c]. Пред њим је ишао његов штитоноша.
8 Голијат стаде и викну према Израеловим бојним редовима: »Зашто сте изашли и сврстали се за бој? Зар ја нисам Филистејац, а ви Саулове слуге? Изаберите једнога, па нека ми дође овамо доле. 9 Ако буде могао да се бори са мном и убије ме, ми ћемо постати ваши робови. Али ако ја савладам њега и убијем га, ви ћете постати наши робови и служити нам.«
10 Потом Филистејац рече: »Данас изазивам Израелове бојне редове! Дајте ми човека, да се боримо!«
11 Када су Саул и сви Израелци чули Филистејчеве речи, унезверише се и силно уплашише.
12 А Давид је био син Јесеја, Ефратовца из Витлејема у Јуди. Јесеј је имао осам синова, а у Саулово време већ је био веома стар. 13 Три најстарија Јесејева сина – прворођени Елиав, други Авинадав и трећи Шама – пошла су за Саулом у рат. 14 Давид је био најмлађи. Док су ова тројица најстаријих стално били са Саулом, 15 Давид је повремено одлазио од Саула да напаса стадо свога оца у Витлејему.
16 Четрдесет дана, сваког јутра и вечери, Филистејац Голијат је излазио и изазивао Израелце.
17 Јесеј рече свом сину Давиду: »Узми ову ефу[d] прженог жита и ових десет хлебова, па похитај и однеси то својој браћи у табор. 18 Ових десет сирева однеси заповеднику њихове чете. Види како су ти браћа и донеси ми од њих нешто по чему ћу знати да си ме послушао. 19 Они су са Саулом и Израелцима у долини Ела и боре се против Филистејаца.«
20 Сутрадан Давид порани, остави стадо једном пастиру, натовари ону храну и крену као што му је Јесеј заповедио. До табора стиже баш када је војска излазила на борбени положај и извикивала ратни поклич. 21 Израелци и Филистејци сврставали су се у бојне редове једни наспрам других. 22 Давид остави ону храну чувару залиха и отрча до бојних редова да поздрави браћу. 23 Док је с њима разговарао, онај изабрани ратник Голијат, Филистејац из Гата, изађе из бојних редова и изговори онај исти изазов, па га је и Давид чуо. 24 Када су Израелци угледали Голијата, побегоше пред њим у силном страху.
25 Говорили су: »Видите ли како онај стално излази? То он излази да вређа Израел. Цар ће дати велико благо ономе ко га убије. А даће му и своју кћер за жену и његову породицу ће ослободити плаћања пореза у Израелу.«
26 Давид упита људе који су стајали близу њега: »Шта ће то добити онај ко убије овог Филистејца и скине ову срамоту са Израела? Ко је тај необрезани Филистејац да вређа војске Бога живога?«
27 Војници му поновише шта су говорили и рекоше: »Ето то ће добити онај ко га убије.«
28 Када је Елиав, Давидов најстарији брат, чуо да овај разговара с војницима, наљути се на Давида, па га упита: »Зашто си дошао овамо доле и коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам колико си уображен и колико ти је срце зло. Дошао си само да гледаш битку.«
29 »Шта ли сам сад урадио?« упита Давид. »Зар не смем ни да говорим?«
30 Онда се окрену неком другом и упита оно исто, а војници су му одговарали као и пре.
31 Када се прочуло шта је Давид питао и када су то пренели Саулу, он посла по њега.
32 Давид рече Саулу: »Нека се нико не обесхрабрује због тог Филистејца. Ја, твој слуга, ићи ћу и борити се с њим.«
33 Саул одврати: »Ниси ти у стању да изађеш против тог Филистејца и да се бориш с њим. Јер, ти си још дечак, а он је ратник од своје младости.«
34 Али Давид рече Саулу: »Ја, твој слуга, чувам овце свога оца. Када лав или медвед дође и однесе неку овцу из стада, 35 ја потрчим за њим, ударим га и истргнем му овцу из чељусти. А ако насрне на мене, ја га ухватим за гриву, ударим га и убијем. 36 Ја, твој слуга, убио сам и лава и медведа. Овај необрезани Филистејац проћи ће као један од њих, јер је вређао војске Бога живога. 37 ГОСПОД, који ме је избавио из лављих и медвеђих шапа, избавиће ме и из шака овог Филистејца.«
На то Саул рече Давиду: »Иди и нека ГОСПОД буде с тобом.«
38 Саул онда обуче Давида у своју ратну одору, на главу му стави бронзани шлем и обуче га у оклоп. 39 Давид припаса свој мач преко оклопа и покуша да хода, али није био навикао на такву опрему.
»Не могу у овоме да идем«, рече Саулу, »јер нисам навикао.«
И све скину.
40 Онда узе у руку свој штап, изабра пет облутака из потока, стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци крену према Филистејцу.
41 Филистејац се примицао све ближе Давиду, а његов штитоноша је ишао пред њим. 42 Када је Филистејац боље погледао Давида, презре га, пошто је видео да је овај још дечак, румен и леп.
43 »Зар сам ја пас«, рече он Давиду, »кад на мене идеш штаповима?«
Онда прокле Давида својим боговима, 44 па му рече: »Само дођи. Даћу твоје месо птицама и зверима.«
45 Али Давид рече Филистејцу: »Ти на мене идеш мачем, копљем и сулицом, а ја на тебе идем у име ГОСПОДА над војскама, Бога војски Израелових, које си вређао. 46 Данас ће те ГОСПОД предати у моје руке, и ја ћу те оборити и одрубити ти главу. Данас ћу лешеве филистејских војника дати птицама и зверима, па ће сва земља знати да у Израелу има Бог. 47 И сви овде окупљени знаће да ГОСПОД не спасава мачем или копљем. Јер, битка је ГОСПОДЊА, и он ће вас предати у наше руке.«
48 Док се Филистејац примицао да га нападне, Давид брзо потрча према филистејским бојним редовима да нападне њега. 49 Он посегну руком у торбу, извади из ње један камен, па га хитну из праћке и погоди Филистејца у чело. Овоме се камен зари у чело и он паде ничице на земљу. 50 Тако је Давид праћком и каменом савладао Филистејца – без мача у руци оборио је Филистејца и убио га.
51 Давид притрча до Филистејца и наднесе се над њега, па му извуче мач из корица, уби га и одруби му главу.
Када су Филистејци видели да је њихов ратник мртав, побегоше. 52 Тада Израелци и Јудеји јурнуше напред уз бојни поклич, па су гонили Филистејце све до улаза у Гат[e] и до капија Екрона. Убијени Филистејци лежали су по путу за Шаарајим све до Гата и Екрона. 53 Када су се Израелци вратили из потере за Филистејцима, опљачкаше њихов табор.
54 Давид узе Филистејчеву главу и однесе је у Јерусалим, а његово оружје стави у свој шатор.
55 Док је гледао како Давид излази на мегдан Филистејцу, Саул упита Авнера, главног заповедника војске: »Авнере, чији је син тај младић?«
А Авнер одговори: »Живога ми тебе, царе, не знам.«
56 Тада цар рече: »Сазнај.«
57 Чим се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авнер га доведе пред Саула. А Давид је још у руци држао Филистејчеву главу.
58 »Чији си ти син, младићу?« упита га Саул.
А Давид одговори: »Ја сам син твога слуге Јесеја из Витлејема.«
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International