Add parallel Print Page Options

Човек Божији из Јуде

13 Човек Божији дође из Јуде у Ветиљ по речи Господњој, док је Јеровоам стајао код жртвеника да принесе ка̂д. Он повика према жртвенику, по речи Господњој, и рече: „О, жртвениче, жртвениче! Овако каже Господ: ’Ево, родиће се син дому Давидовом, по имену Јосија; он ће на теби жртвовати свештенике узвишица, који на теби приносе ка̂д, и на теби ће бити спаљене људске кости.’“ Тог дана је учинио знак, говорећи: „Ово је знак о коме је Господ говорио: жртвеник ће се распући, па ће се пепео на њему расути.“

Кад је цар Јеровоам чуо реч коју је човек Божији објавио против жртвеника у Ветиљу, испружио је руку са жртвеника, говорећи: „Ухватите га!“ Али осуши му се рука коју испружи на њега, те је није могао повући. Тада се жртвеник распуче, а пепео са њега се расуо, према знаку коју је учинио човек Божији по речи Господњој.

Цар рече човеку Божијем: „Молим те, заузми се за мене пред Господом, Богом својим; помоли се за мене да ми оздрави рука.“ Тада се човек Божији заузео за њега пред Господом, те је царева рука оздравила; постала је као што је била.

Цар рече човеку Божијем: „Дођи код мене кући и окрепи се, а ја ћу ти дати дар.“

Али човек Божији рече цару: „Ни да ми даш пола свог дворца не бих пошао с тобом, нити бих јео твоју храну ни пио воду у овом месту. Јер тако ми је било заповеђено по речи Господњој: ’Немој јести храну ни пити воду, нити се враћај путем којим си дошао.’“ 10 Тако је отишао другим путем, и није се вратио путем којим је дошао у Ветиљ.

11 А у Ветиљу је живео један стари пророк. Његови синови дођу и испричају му сва дела која је учинио човек Божији тог дана у Ветиљу, и речи које је рекао цару. Кад су то испричали своме оцу, 12 отац их упита: „Којим је путем отишао?“ Његови синови су му показали пут којим је отишао човек Божији који је дошао из Јуде. 13 Он рече својим синовима: „Оседлајте ми магарца!“ Они су му оседлали магарца, а он га је узјахао 14 и отишао за човеком Божијим. Нашавши га како седи испод једног храста, он га упита: „Јеси ли ти човек Божији који је дошао из Јуде?“

Овај одговори: „Јесам.“

15 Пророк му рече: „Дођи са мном у моју кућу и поједи нешто.“

16 Али он му одговори: „Не могу се вратити с тобом и ући у твоју кућу, и не могу с тобом јести хлеб, нити пити воду у овом месту, 17 јер ми је речено по речи Господњој: ’Немој тамо јести хлеба нити пити воде, и немој се враћати путем којим си дошао.’“

18 Стари пророк одговори: „И ја сам пророк као ти. А мени је анђео рекао по речи Господњој: ’Доведи га натраг са собом у твоју кућу, да једе хлеба и пије воде.’“ Али му је слагао.

19 Тако се он вратио с њим, па је јео хлеба и пио воде у његовој кући.

20 Али док су седели за столом, дође реч Господња пророку који га је довео натраг. 21 Он повика човеку Божијем, који је дошао из Јуде: „Говори Господ: ’Пошто си се оглушио о реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ, Бог твој, 22 него си се вратио, јео хлеба и пио воде у месту за које ти је рекао: не једи хлеба и не пиј воде, твоје тело неће доћи у гроб твојих предака.’“

23 И након што се најео хлеба и напио, он је осамарио магарца пророку који се вратио. 24 Кад је отишао, наишао је лав на њега на путу и убио га. Његово тело је лежало испружено на путу а магарац је стајао поред њега. Лав је такође стајао поред тела. 25 Људи који су пролазили, видели су испружено тело на путу и лава како стоји поред тела, па су отишли и јавили то у граду где је живео стари пророк.

26 Кад је то чуо пророк који га је довео натраг, рекао је: „То је човек Божији који се оглушио о реч Господњу. Господ га је предао лаву који га је растргао и убио, према речи коју му је Господ рекао.“

27 Тада рече својим синовима: „Осамарите ми магарца.“ Они га осамарише. 28 Отишао је и нашао његово тело испружено на путу, а лав и магарац су стајали поред његовог тела; лав није појео тело нити растргао магарца. 29 Стари пророк подигне тело човека Божијег, положи га на магарца и врати га натраг у град, да га оплаче и сахрани. 30 Затим је положио његово тело у свој гроб, па су га оплакали, говорећи: „Јао, брате мој!“

31 Након што су га сахранили, пророк рече својим синовима: „Кад умрем, сахраните ме у гроб где је сахрањен човек Божији; моје кости положите поред његових. 32 Јер ће се заиста збити што је објавио по речи Господњој против жртвеника који је у Ветиљу, и против свих храмова на узвишицама по самаријским градовима.“

33 Међутим, Јеровоам ни после овога није одустао од својих злих путева, него је наставио да поставља свештенике узвишица из редова народа; посвећивао је за свештенике узвишица сваког ко је то хтео. 34 Тиме је дом Јеровоамов навукао на себе грех, који је довео до његове пропасти и истребљења с лица земље.

13 Један Божији човек дође по ГОСПОДЊОЈ заповести из Јуде у Бетел баш кад је Јаровам стао пред жртвеник да принесе жртву. Он по ГОСПОДЊОЈ заповести повика против жртвеника: »Жртвениче, жртвениче! Овако каже ГОСПОД: ‚Ево, син по имену Јосија родиће се у Давидовој владарској кући. Он ће на теби жртвовати свештенике узвишица који сада приносе жртве на теби, па ће се на теби спаљивати људске кости.‘«

Тог истог дана Божији човек објави и знак: »Ово је знак да је ГОСПОД говорио: Жртвеник ће се распући и пепео се просути с њега.«

Када је цар Јаровам чуо шта је Божији човек повикао против жртвеника у Бетелу, он пружи руку од жртвеника према њему и рече: »Ухватите га!«

Али рука коју је пружио осуши му се, па више није могао да је привуче к себи. Жртвеник се распуче и пепео се просу с њега, у складу са знаком који је Божији човек објавио по ГОСПОДЊОЈ заповести.

Тада цар рече Божијем човеку: »Заузми се за мене код ГОСПОДА, твога Бога, и помоли му се да ми рука оздрави.«

Божији човек се заузе код ГОСПОДА, и царева рука оздрави, па је била као и пре.

Цар рече Божијем човеку: »Пођи са мном кући, да нешто поједеш, а даћу ти и поклон.«

Али Божији човек одговори цару: »Да ми даш и половину свог имања, не бих пошао с тобом, нити бих на овом месту јео хлеба ни пио воде. Јер, овако ми је заповеђено речју ГОСПОДЊОМ: ‚Не једи и не пиј, нити се враћај путем којим си дошао.‘«

10 Тако он оде и врати се другим путем од оног којим је дошао у Бетел.

Стари пророк из Бетела

11 А у Бетелу је живео један стари пророк. Његови синови дођоше и испричаше му све што је Божији човек учинио тог дана у Бетелу и шта је рекао цару.

12 Тада их отац упита: »Којим путем је отишао?«

Када су му синови показали којим путем је отишао Божији човек који је дошао из Јуде, 13 он им рече: »Оседлајте ми магарца.«

Они му оседлаше магарца, па он узјаха 14 и крену за Божијим човеком.

Нађе га како седи под једном смрдљиком, па га упита: »Јеси ли ти Божији човек који је дошао из Јуде?«

»Јесам«, одговори овај.

15 Тада му пророк рече: »Пођи са мном кући, да једеш.«

16 Божији човек одврати: »Не смем да се вратим с тобом нити смем да једем ни пијем с тобом на овом месту. 17 Јер, заповеђено ми је речју ГОСПОДЊОМ: ‚Тамо не једи и не пиј, нити се враћај путем којим си дошао.‘«

18 Тада му стари пророк рече: »И ја сам пророк као и ти и анђео ми је заповедио речју ГОСПОДЊОМ: ‚Доведи га назад својој кући да једе и пије.‘«

Али стари пророк га је слагао.

19 Тако се Божији човек врати с њим, па је јео и пио у његовој кући.

20 Док су седели за трпезом, реч ГОСПОДЊА дође старом пророку, 21 па он повика Божијем човеку који је дошао из Јуде: »Овако каже ГОСПОД: ‚Побунио си се против онога што ти је ГОСПОД рекао и ниси се држао заповести коју ти је дао ГОСПОД, твој Бог. 22 Вратио си се и јео и пио на месту за које сам ти рекао да на њему не једеш и не пијеш. Зато твој леш неће бити сахрањен у гробници твојих праотаца.‘«

23 Када је Божији човек престао да једе и пије, пророк који га је довео назад оседла му магарца. 24 На путу га пресрете лав и уби га. Његов леш је лежао на путу, а крај њега су стајали магарац и лав. 25 Неки људи прођоше онуда и видеше леш како лежи на путу и лава који стоји поред њега, па одоше и то јавише у граду у ком је живео онај стари пророк.

26 Када је пророк који је онога вратио с пута то чуо, рече: »То је онај Божији човек који није послушао оно што му је ГОСПОД заповедио. ГОСПОД га је предао лаву, који га је растргао и убио, као што га је ГОСПОД и опоменуо.«

27 Тада пророк рече својим синовима: »Оседлајте ми магарца.«

Они то учинише, 28 па он оде и нађе леш како лежи на путу и магарца и лава како стоје поред њега – лав није прождро тело ни растргао магарца. 29 Пророк подиже леш Божијег човека, положи га на магарца и однесе у свој град да га ожали и сахрани. 30 Леш положи у своју гробницу, па га ожалише и рекоше: »Авај, брате мој!«

31 Пошто га је сахранио, рече својим синовима: »Када умрем, сахраните ме у гробници где је сахрањен и Божији човек: положите моје кости поред његових костију. 32 Јер, сигурно ће се обистинити оно што је он по ГОСПОДЊОЈ заповести објавио против жртвеника у Бетелу и против свих светилишта на узвишицама у градовима Самарије.«

Најава пропасти Јаровамове владарске куће

33 Јаровам се ни после овога не одврати од свога злог пута, већ је и даље свакакве људе постављао за свештенике. Ко год је то желео, он му је давао службу свештеника на узвишицама. 34 То је био грех Јаровамове владарске куће који је довео до њеног пада и нестанка са лица земље.

The Man of God From Judah

13 By the word of the Lord a man of God(A) came from Judah to Bethel,(B) as Jeroboam was standing by the altar to make an offering. By the word of the Lord he cried out against the altar: “Altar, altar! This is what the Lord says: ‘A son named Josiah(C) will be born to the house of David. On you he will sacrifice the priests of the high places(D) who make offerings here, and human bones will be burned on you.’” That same day the man of God gave a sign:(E) “This is the sign the Lord has declared: The altar will be split apart and the ashes on it will be poured out.”

When King Jeroboam heard what the man of God cried out against the altar at Bethel, he stretched out his hand from the altar and said, “Seize him!” But the hand he stretched out toward the man shriveled up, so that he could not pull it back. Also, the altar was split apart and its ashes poured out according to the sign given by the man of God by the word of the Lord.

Then the king said to the man of God, “Intercede(F) with the Lord your God and pray for me that my hand may be restored.” So the man of God interceded with the Lord, and the king’s hand was restored and became as it was before.

The king said to the man of God, “Come home with me for a meal, and I will give you a gift.”(G)

But the man of God answered the king, “Even if you were to give me half your possessions,(H) I would not go with you, nor would I eat bread(I) or drink water here. For I was commanded by the word of the Lord: ‘You must not eat bread or drink water or return by the way you came.’” 10 So he took another road and did not return by the way he had come to Bethel.

11 Now there was a certain old prophet living in Bethel, whose sons came and told him all that the man of God had done there that day. They also told their father what he had said to the king. 12 Their father asked them, “Which way did he go?” And his sons showed him which road the man of God from Judah had taken. 13 So he said to his sons, “Saddle the donkey for me.” And when they had saddled the donkey for him, he mounted it 14 and rode after the man of God. He found him sitting under an oak tree and asked, “Are you the man of God who came from Judah?”

“I am,” he replied.

15 So the prophet said to him, “Come home with me and eat.”

16 The man of God said, “I cannot turn back and go with you, nor can I eat bread(J) or drink water with you in this place. 17 I have been told by the word of the Lord: ‘You must not eat bread or drink water there or return by the way you came.’”

18 The old prophet answered, “I too am a prophet, as you are. And an angel said to me by the word of the Lord:(K) ‘Bring him back with you to your house so that he may eat bread and drink water.’” (But he was lying(L) to him.) 19 So the man of God returned with him and ate and drank in his house.

20 While they were sitting at the table, the word of the Lord came to the old prophet who had brought him back. 21 He cried out to the man of God who had come from Judah, “This is what the Lord says: ‘You have defied(M) the word of the Lord and have not kept the command the Lord your God gave you. 22 You came back and ate bread and drank water in the place where he told you not to eat or drink. Therefore your body will not be buried in the tomb of your ancestors.’”

23 When the man of God had finished eating and drinking, the prophet who had brought him back saddled his donkey for him. 24 As he went on his way, a lion(N) met him on the road and killed him, and his body was left lying on the road, with both the donkey and the lion standing beside it. 25 Some people who passed by saw the body lying there, with the lion standing beside the body, and they went and reported it in the city where the old prophet lived.

26 When the prophet who had brought him back from his journey heard of it, he said, “It is the man of God who defied(O) the word of the Lord. The Lord has given him over to the lion, which has mauled him and killed him, as the word of the Lord had warned him.”

27 The prophet said to his sons, “Saddle the donkey for me,” and they did so. 28 Then he went out and found the body lying on the road, with the donkey and the lion standing beside it. The lion had neither eaten the body nor mauled the donkey. 29 So the prophet picked up the body of the man of God, laid it on the donkey, and brought it back to his own city to mourn for him and bury him. 30 Then he laid the body in his own tomb,(P) and they mourned over him and said, “Alas, my brother!”(Q)

31 After burying him, he said to his sons, “When I die, bury me in the grave where the man of God is buried; lay my bones(R) beside his bones. 32 For the message he declared by the word of the Lord against the altar in Bethel and against all the shrines on the high places(S) in the towns of Samaria(T) will certainly come true.”(U)

33 Even after this, Jeroboam did not change his evil ways,(V) but once more appointed priests for the high places from all sorts(W) of people. Anyone who wanted to become a priest he consecrated for the high places. 34 This was the sin(X) of the house of Jeroboam that led to its downfall and to its destruction(Y) from the face of the earth.