Add parallel Print Page Options

Пророк Илија прориче сушу

17 Илија Тесвићанин, из Тесве галадске, рече Ахаву: „Живога ми Господа, Бога Израиљевог, коме служим: наредних година неће бити ни росе, ни кише, осим на моју заповест.“

Илију хране гаврани

Реч Господња дође Илији: „Иди одавде и крени на исток, па се сакриј код потока Хората, источно од Јордана. Пићеш из потока, а ја сам наредио гавранима да те тамо хране.“

Он оде и учини по речи Господњој. Пошто је отишао, настанио се код потока Хората, источно од Јордана. Гаврани су му свако јутро и вече доносили хлеб и месо, а пио је из потока.

Илија и удовица из Сарепте

Међутим, након извесног времена поток је пресушио, јер није било кише у земљи. Тада му дође реч Господња: „Устани и иди у Сарепту сидонску и настани се тамо. Ево, ја сам заповедио тамо једној жени удовици да те храни.“

10 Он је устао и отишао у Сарепту. Кад је дошао на градска врата, удовица је скупљала грање. Он је позва и рече: „Донеси ми мало воде у крчагу, да пијем.“ 11 Кад је она пошла да донесе, он јој довикну: „Донеси ми и мало хлеба у руци!“

12 Она му одговори: „Живога ми Господа, Бога твога, немам никаквог хлеба осим шаке брашна у ћупу и мало уља у крчагу. Ево, скупљам гранчицу, две, да одем кући и да спремим себи и свом сину, да поједемо, па да умремо.“

13 Илија јој рече: „Не бој се, него иди и уради како си рекла; али прво направи мени хлеб од тога и донеси ми, па онда иди и спреми за себе и свога сина. 14 Јер говори Господ, Бог Израиљев: ’Брашно у ћупу се неће потрошити и уље у крчагу неће нестати, док Господ не пусти кишу на земљу.’“

15 Она оде и учини како јој је Илија рекао; јели су и она и он и сав њен дом за дуго времена. 16 Брашно у ћупу се није потрошило нити је уље у крчагу нестало, према речи коју је Господ рекао преко Илије.

Илија оживљује удовичиног сина

17 После ових догађаја оболео је син жене, домаћице куће. Но, болест му се веома погоршала, тако да је издахнуо. 18 Тада му она рече: „Шта имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао к мени да ме подсетиш на моју кривицу и усмртиш ми сина?“

19 Он јој рече: „Дај ми свога сина.“ Узео га је из њеног наручја и однео га у горњу собу, где је становао, и положио га на свој кревет. 20 Затим је завапио Господу и рекао: „Господе, Боже мој, зар ћеш довести несрећу и на удовицу код које станујем, и усмртити јој сина?“ 21 Тада се испружио над дечаком три пута и завапио Господу, рекавши: „Господе, Боже мој, нека се врати душа у овога дечака.“

22 Господ је услишио Илијин вапај, и дечакова душа се вратила у њега, те је оживео. 23 Затим је Илија узео дечака, донео га из горње собе у кућу, и дао га његовој мајци. Илија рече: „Види, твој син је жив!“

24 Жена рече Илији: „Сада знам да си човек Божији и да је реч Господња из твојих уста истина.“

Пророк Илија и суша

17 Илија Тишбејац, из Тишбе у Гиладу, рече Ахаву: »Живога ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, коме служим, неће бити ни росе ни кише следећих неколико година, осим на моју заповест.«

Реч ГОСПОДЊА дође Илији: »Иди одавде, па скрени на исток и сакриј се у кланцу Кериту, источно од реке Јордан. Пићеш из потока, а гавранима сам заповедио да те тамо хране.«

Илија учини као што му је ГОСПОД рекао: оде до кланца Керита, источно од реке Јордан, и тамо остаде. Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутро и увече, а пио је из потока.

После неког времена, поток пресуши, јер у земљи није било кише.

Илија и удовица из Сарепте

Тада му дође реч ГОСПОДЊА: »Иди сместа у Сарепту Сидонску и остани тамо. Заповедио сам једној удовици у том месту да те снабдева храном.«

10 Тако Илија оде у Сарепту. Када је дошао до градске капије, наиђе на једну удовицу како тамо сакупља пруће.

Он је позва и замоли: »Донеси ми мало воде у врчу, да пијем.«

11 Како она крену да му донесе, он викну за њом: »Донеси ми, молим те, и мало хлеба.«

12 »Живога ми ГОСПОДА, твога Бога«, одговори она, »немам хлеба – само шаку брашна у ћупу и мало уља у врчу. Сакупљам пруће, да га однесем кући и спремим јело себи и свом сину, да га поједемо, па да умремо.«

13 Илија јој рече: »Не бој се. Иди кући и учини као што си рекла. Али прво мени испеци једну погачу од онога што имаш и донеси ми, а онда спреми нешто себи и свом сину. 14 Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Неће у ћупу нестати брашна нити ће пресушити врч с уљем све док ГОСПОД на земљу не пусти кишу.‘«

15 Она оде и учини као што јој је Илија рекао. Тако је сваког дана било хране за Илију и за ону жену и њену породицу, 16 пошто брашна у ћупу није нестало нити је врч с уљем пресушио, баш као што је ГОСПОД и рекао Илији.

17 После неког времена, разболе се син власнице куће. Било му је све горе и горе, док на крају није престао да дише.

18 Жена рече Илији: »Шта ти имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао да ме подсетиш на мој грех и да ми убијеш сина?«

19 »Дај ми свог сина«, одврати Илија, па га узе из њених руку, однесе га у собу на спрату у којој је становао и положи га на своју постељу.

20 Онда завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, зар си пустио несрећу и на ову удовицу код које станујем усмртивши јој сина?«

21 Потом се три пута пружи по дечаку и завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, дај да се у овог дечака врати живот!«

22 ГОСПОД услиши Илијин вапај: у дечака се врати живот и он оживе.

23 Илија подиже дете и однесе га из собе на спрату доле у кућу, па га даде мајци, рекавши: »Гледај, син ти је жив!«

24 А жена му рече: »Сада знам да си Божији човек и да је истина оно што ГОСПОД говори кроз твоја уста.«

Elijah Announces a Great Drought

17 Now Elijah(A) the Tishbite, from Tishbe[a] in Gilead,(B) said to Ahab, “As the Lord, the God of Israel, lives, whom I serve, there will be neither dew nor rain(C) in the next few years except at my word.”

Elijah Fed by Ravens

Then the word of the Lord came to Elijah: “Leave here, turn eastward and hide(D) in the Kerith Ravine, east of the Jordan. You will drink from the brook, and I have directed the ravens(E) to supply you with food there.”

So he did what the Lord had told him. He went to the Kerith Ravine, east of the Jordan, and stayed there. The ravens brought him bread and meat in the morning(F) and bread and meat in the evening, and he drank from the brook.

Elijah and the Widow at Zarephath

Some time later the brook dried up because there had been no rain in the land. Then the word of the Lord came to him: “Go at once to Zarephath(G) in the region of Sidon and stay there. I have directed a widow(H) there to supply you with food.” 10 So he went to Zarephath. When he came to the town gate, a widow was there gathering sticks. He called to her and asked, “Would you bring me a little water in a jar so I may have a drink?”(I) 11 As she was going to get it, he called, “And bring me, please, a piece of bread.”

12 “As surely as the Lord your God lives,” she replied, “I don’t have any bread—only a handful of flour in a jar and a little olive oil(J) in a jug. I am gathering a few sticks to take home and make a meal for myself and my son, that we may eat it—and die.”

13 Elijah said to her, “Don’t be afraid. Go home and do as you have said. But first make a small loaf of bread for me from what you have and bring it to me, and then make something for yourself and your son. 14 For this is what the Lord, the God of Israel, says: ‘The jar of flour will not be used up and the jug of oil will not run dry until the day the Lord sends rain(K) on the land.’”

15 She went away and did as Elijah had told her. So there was food every day for Elijah and for the woman and her family. 16 For the jar of flour was not used up and the jug of oil did not run dry, in keeping with the word of the Lord spoken by Elijah.

17 Some time later the son of the woman who owned the house became ill. He grew worse and worse, and finally stopped breathing. 18 She said to Elijah, “What do you have against me, man of God? Did you come to remind me of my sin(L) and kill my son?”

19 “Give me your son,” Elijah replied. He took him from her arms, carried him to the upper room where he was staying, and laid him on his bed. 20 Then he cried(M) out to the Lord, “Lord my God, have you brought tragedy even on this widow I am staying with, by causing her son to die?” 21 Then he stretched(N) himself out on the boy three times and cried out to the Lord, “Lord my God, let this boy’s life return to him!”

22 The Lord heard Elijah’s cry, and the boy’s life returned to him, and he lived. 23 Elijah picked up the child and carried him down from the room into the house. He gave him to his mother(O) and said, “Look, your son is alive!”

24 Then the woman said to Elijah, “Now I know(P) that you are a man of God(Q) and that the word of the Lord from your mouth is the truth.”(R)

Footnotes

  1. 1 Kings 17:1 Or Tishbite, of the settlers