Add parallel Print Page Options

Уништење Содоме и Гоморе

19 Она два анђела стигоше увече до Содоме. Лот је седео на градској капији, па када их је угледао, устаде, пође им у сусрет и ничице се поклони.

»Молим вас, господо«, рече, »свратите у кућу свога слуге да преноћите и оперете ноге, а сутра ураните и наставите пут.«

»Не«, одговорише они, »преноћићемо на тргу.«

Али Лот их је упорно наговарао, па они свратише к њему. Уђоше у његову кућу, а он им спреми гозбу и испече бесквасног хлеба, па су јели.

Пре него што су легли на починак, сви грађани Содоме, сав народ из свих делова града, и старо и младо, опколише кућу.

Зовнуше Лота, па га упиташе: »Где су људи који су ноћас дошли к теби? Изведи нам их, да спавамо с њима.«

Тада Лот изађе пред њих и затвори за собом врата, па рече: »Молим вас, пријатељи, не чините ово зло. Ево, имам две кћери које су још девице. Њих ћу вам извести, па с њима чините како вам драго. Али овим људима немојте да чините ништа нажао, јер су под мојим кровом и под мојом заштитом[a]

»Склањај нам се с пута!« рекоше они. »Дошао овде као странац, а већ би да буде судија! Сад ћемо ми с тобом горе него с њима.«

И силовито одгурнуше Лота, па кренуше да развале врата. 10 Али она двојица пружише руке напоље, па увукоше Лота к себи у кућу и затворише врата. 11 А људе пред улазом, и младе и старе, заслепише, тако да нису могли да нађу улаз.

12 »Кога још имаш овде?« упиташе она двојица Лота. »Зетове, синове и кћери и све које имаш у граду, изведи одавде 13 јер ћемо ми затрти ово место. Повика против ових људи постала је толика пред ГОСПОДОМ да нас је послао да га затремо.«

14 И Лот изађе да то каже својим будућим зетовима.

»Брзо!« рече им. »Изађите из овога места, јер ће га ГОСПОД затрти!«

Али његови зетови су мислили да се шали.

15 Када је свануло, анђели почеше да пожурују Лота, говорећи: »Брзо! Изведи своју жену и своје две кћери које су овде, да и ви не будете уништени када казнимо град.«

16 А Лот је оклевао. Зато они људи узеше за руку њега, његову жену и његове две кћери и изведоше их ван града, јер им се ГОСПОД смиловао.

17 Када су их извели, један од њих рече: »Бежите главом без обзира! Не осврћите се и не заустављајте се нигде у равници! Бежите у планине, да не будете уништени!«

18 Тада Лот рече: »Не, господару. 19 Ја, твој слуга, нашао сам милост у твојим очима и ти си показао велику љубав према мени када си ми спасао живот. Али, ја не могу да бежим у планине. Несрећа ће ме стићи и погинућу. 20 Него, ено тамо града који је довољно близу да у њега побегнем, а мали је. Дај ми да побегнем онамо – место је заиста мало – да спасем живот.«

21 А онај му рече: »Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу срушити град о ком говориш. 22 Само бежи онамо брзо, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо.« Зато је онај град добио име Цоар[b].

23 Сунце је већ било изашло када је Лот ушао у Цоар. 24 Тада ГОСПОД горућим сумпором запљушта на Содому и Гомору са неба 25 и уништи те градове и сву равницу, све житеље градова и све растиње на земљи.

26 А Лотова жена се осврну, и претвори се у стуб соли.

27 Авраам устаде рано ујутро и оде на место где је стајао пред ГОСПОДОМ. 28 Погледа према Содоми и Гомори и према свој равници, а оно – дим куља из земље као дим из пећи!

29 Тако се Бог сетио Авраама када је затирао градове у равници у којима је живео Лот и извео Лота пре њиховог уништења.

Порекло Моаваца и Амонаца

30 Лот и његове две кћери одоше из Цоара и настанише се у планинама јер се он плашио да остане у Цоару. Он и његове две кћери живели су у пећини.

31 Старија кћи рече млађој: »Наш отац је стар, а нема мушкарца да с нама спава као што је обичај на целом свету. 32 Хајде да оца опијемо вином, па да легнемо с њим, да му сачувамо потомство.«

33 Тако те ноћи опише оца вином, и старија кћи уђе к њему, па леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.

34 Сутрадан старија рече млађој: »Синоћ сам ја легла с оцем. Хајде да га и вечерас опијемо, па ти уђи и лези с њим, да му сачувамо потомство.«

35 Тако оне и те ноћи опише свога оца вином, па млађа кћи оде и леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.

36 Тако обе Лотове кћери затруднеше са својим оцем. 37 Старија кћи роди сина и даде му име Моав. Он је праотац данашњих Моаваца. 38 И млађа кћи роди сина и даде му име Бен-Ами. Он је праотац данашњих Амонаца.

Footnotes

  1. 19,8 под мојим … заштитом Дословно: дошли под сенку мога крова.
  2. 19,22 Цоар значи »мали«.