Font Size
1 Мојсијева 2
New Serbian Translation
1 Мојсијева 2
New Serbian Translation
2 Тако је довршено небо и земља са свим својим мноштвом.
2 До седмога дана је Бог довршио своје дело које је створио; седмога дана је починуо од свих својих дела. 3 Тада је Бог благословио седми дан и посветио га, јер је до тог дана довршио стварање свих својих дела која је створио.
Адам и Ева
4 То је извештај о пореклу неба и земље кад су били створени.
Када је Господ Бог створио земљу и небо, 5 још није било никаквог пољског растиња, нити је било изникло икакво биље по пољима. Господ Бог, наиме, још није пустио кишу на земљу, а није било ни човека да обрађује земљу. 6 Ипак, вода је извирала из земље и натапала тле. 7 Тада Господ Бог начини човека од земног праха и удахну му у носнице дах живота, те поста човек живо биће.
8 Онда је Господ Бог засадио врт на истоку, у Едену, и у њега сместио човека кога је начинио. 9 Господ Бог је учинио да из земље израсту сваковрсна дрвета примамљивог изгледа и добра за храну, те дрво живота и дрво познања добра и зла.
10 У Едену је извирала река која је напајала врт. Оданде се гранала у четири реке. 11 Првој је име Фисон; она протиче свом земљом евилском, у којој има злата. 12 Злато те земље је добро, а има тамо и бделијума и оникса. 13 Другој реци је име Гион; она протиче целом кушком земљом. 14 Трећој реци је име Тигар; она тече источним делом Асирије[a]. Четврта је Еуфрат.
15 Господ Бог узме човека и постави га у еденски врт да га обрађује и да се стара о њему. 16 Господ Бог заповеди човеку: „Са сваког дрвета у врту слободно једи, 17 али са дрвета познања добра и зла не смеш јести! Јер, тога дана када будеш окусио с њега, сигурно ћеш умрети.“
18 Затим Господ Бог рече: „Није добро да је човек са̂м. Начинићу му помоћника који ће му приличити.“
19 Господ Бог је начинио из земље све дивље животиње, и све птице на небу, па их је довео човеку да види како ће коју назвати. Свако живо биће требало је да се зове онако како га је човек назвао. 20 Човек је дао имена свој стоци, свим птицама на небу и дивљим животињама.
Ипак, за човека се није нашао помоћник који би му приличио. 21 Господ Бог учини да човек утоне у дубок сан. Када је човек заспао, Бог узме од њега једно ребро, а место попуни месом. 22 Од ребра што је узео од човека, Господ Бог начини жену и доведе је човеку.
23 А човек рече:
„Ево, ово је кост од моје кости
и тело од мога тела!
Нека се зато зове ’жена’[b],
јер је од човека узета.“
24 Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће бити једно тело.
25 Обоје су били голи, и човек и његова жена, али се нису стидели.
1 Мојсијева 2
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
1 Мојсијева 2
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
2 Тако су довршени небо и земља и све на њима.
Седми дан – одмор
2 До седмога дана Бог доврши своја дела, а седмога дана се одмори од свих својих дела. 3 Бог благослови седми дан и учини га светим, јер се седмога дана одмарао од свих својих дела стварања.
4 То је повест о небу и земљи – како су створени када је ГОСПОД[a], Бог, начинио земљу и небо.
Еденски врт
5 Још није било пољског грмља на земљи и нису још никле пољске биљке, јер ГОСПОД, Бог, још није пустио кишу на земљу и није било човека да земљу обрађује, 6 него се магла дизала са земље и натапала сву површину тла.
7 ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха[b], у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће. 8 Потом ГОСПОД, Бог, засади врт у Едену, на истоку, и тамо смести човека кога је обликовао. 9 ГОСПОД, Бог, учини да из земље израсте сваковрсно дрвеће примамљивог изгледа и добро за јело, а насред врта дрво живота и дрво спознања добра и зла.
10 Из Едена је текла река да наводњава врт, а оданде се гранала на четири главне реке. 11 Прва се зове Пишон и тече око целе земље Хавиле, у којој има злата. 12 Злато те земље је изврсно, а у њој има и мирисних смола и оникса. 13 Друга река се зове Гихон и тече око целе земље Куш. 14 Трећа река се зове Тигар и тече источно од Асирије. Четврта река је Еуфрат.
15 ГОСПОД, Бог, узе човека и стави га у еденски врт, да га обрађује и стара се о њему.
16 ГОСПОД, Бог, заповеди човеку: »Са сваког дрвета у врту слободно једи, 17 али са дрвета спознања добра и зла да ниси јео! Јер, када будеш са њега јео, сигурно ћеш умрети.«
18 Онда ГОСПОД, Бог, рече: »Није добро за човека да буде сам. Начинићу му помагача као што је он.«
19 Тада ГОСПОД, Бог, од земље обликова све животиње и све птице, па их доведе пред човека, да види како ће их овај назвати. И како год је човек назвао неко живо биће – тако му је било име. 20 Тако човек даде имена свакој врсти стоке, птица и дивљих животиња.
Али за човека се не нађе помагач као што је он. 21 Зато ГОСПОД, Бог, учини да човек западне у дубок сан и, док је овај спавао, извади му једно ребро и то место затвори месом. 22 Од ребра извађеног из човека ГОСПОД, Бог, сазда жену и доведе је пред човека.
23 Човек рече:
»Ево најзад кости од мојих костију
и тела од мога тела.
Нека се зове жена,
јер је из човека[c] узета.«
24 Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и биће једно тело.
25 А обоје су били голи, и човек и његова жена, и нису се стидели.
Genesis 2
New International Version
Genesis 2
New International Version
2 Thus the heavens and the earth were completed in all their vast array.(A)
2 By the seventh day(B) God had finished the work he had been doing; so on the seventh day he rested from all his work.(C) 3 Then God blessed the seventh day and made it holy,(D) because on it he rested(E) from all the work of creating(F) that he had done.
Adam and Eve
4 This is the account(G) of the heavens and the earth when they were created,(H) when the Lord God made the earth and the heavens.
5 Now no shrub had yet appeared on the earth[a] and no plant had yet sprung up,(I) for the Lord God had not sent rain on the earth(J) and there was no one to work the ground, 6 but streams[b] came up from the earth and watered the whole surface of the ground. 7 Then the Lord God formed(K) a man[c](L) from the dust(M) of the ground(N) and breathed into his nostrils the breath(O) of life,(P) and the man became a living being.(Q)
8 Now the Lord God had planted a garden in the east, in Eden;(R) and there he put the man he had formed. 9 The Lord God made all kinds of trees grow out of the ground—trees(S) that were pleasing to the eye and good for food. In the middle of the garden were the tree of life(T) and the tree of the knowledge of good and evil.(U)
10 A river(V) watering the garden flowed from Eden;(W) from there it was separated into four headwaters. 11 The name of the first is the Pishon; it winds through the entire land of Havilah,(X) where there is gold. 12 (The gold of that land is good; aromatic resin[d](Y) and onyx are also there.) 13 The name of the second river is the Gihon; it winds through the entire land of Cush.[e] 14 The name of the third river is the Tigris;(Z) it runs along the east side of Ashur. And the fourth river is the Euphrates.(AA)
15 The Lord God took the man and put him in the Garden of Eden(AB) to work it and take care of it. 16 And the Lord God commanded the man, “You are free to eat from any tree in the garden;(AC) 17 but you must not eat from the tree of the knowledge of good and evil,(AD) for when you eat from it you will certainly die.”(AE)
18 The Lord God said, “It is not good for the man to be alone. I will make a helper suitable for him.”(AF)
19 Now the Lord God had formed out of the ground all the wild animals(AG) and all the birds in the sky.(AH) He brought them to the man to see what he would name them; and whatever the man called(AI) each living creature,(AJ) that was its name. 20 So the man gave names to all the livestock, the birds in the sky and all the wild animals.
But for Adam[f] no suitable helper(AK) was found. 21 So the Lord God caused the man to fall into a deep sleep;(AL) and while he was sleeping, he took one of the man’s ribs[g] and then closed up the place with flesh. 22 Then the Lord God made a woman from the rib[h](AM) he had taken out of the man, and he brought her to the man.
23 The man said,
“This is now bone of my bones
and flesh of my flesh;(AN)
she shall be called(AO) ‘woman,’
for she was taken out of man.(AP)”
24 That is why a man leaves his father and mother and is united(AQ) to his wife, and they become one flesh.(AR)
25 Adam and his wife were both naked,(AS) and they felt no shame.
Footnotes
- Genesis 2:5 Or land; also in verse 6
- Genesis 2:6 Or mist
- Genesis 2:7 The Hebrew for man (adam) sounds like and may be related to the Hebrew for ground (adamah); it is also the name Adam (see verse 20).
- Genesis 2:12 Or good; pearls
- Genesis 2:13 Possibly southeast Mesopotamia
- Genesis 2:20 Or the man
- Genesis 2:21 Or took part of the man’s side
- Genesis 2:22 Or part
New Serbian Translation (NSP)
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Copyright © 2003 by Bible League International
New International Version (NIV) 
Holy Bible, New International Version®, NIV® Copyright ©1973, 1978, 1984, 2011 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
NIV Reverse Interlinear Bible: English to Hebrew and English to Greek. Copyright © 2019 by Zondervan.