1 Мојсијева 31
New Serbian Translation
Јаков бежи из Харана
31 Чуо је Јаков да Лаванови синови говоре: „Јаков је присвојио све што припада нашем оцу. Све ово богатство је стекао од имовине нашег оца.“ 2 Јаков је приметио и по Лавановом лицу да се овај према њему не држи као раније.
3 Тада Господ рече Јакову: „Врати се у земљу својих отаца, у свој родни крај, и ја ћу бити с тобом.“
4 Јаков је тада позвао Рахиљу и Лију у поље где је било његово стадо, 5 и рекао им: „Видим по лицу вашег оца да се не држи према мени као раније. Али са мном је био Бог мога оца. 6 Ви и саме знате да сам за вашег оца радио свом својом снагом. 7 Међутим, ваш отац ме је варао и десет пута ми мењао плату. Ипак, Бог му није допустио да ми нанесе штету. 8 Ако би он рекао: ’Свако шарено грло ће ти бити плата’, онда би цело стадо младило шарену младунчад. А ако би рекао: ’Свако пругасто грло ће ти бити плата’, онда би стадо младило пругасту младунчад. 9 Тако је Бог узимао стоку од вашег оца и давао је мени.
10 Једном, кад се стадо парило, у сну сам видео да су јарци који су се парили с козама били пругасти, местимично бели и шарени. 11 Тада ме је Анђео Божији позвао у сну: ’Јакове!’ Ја се одазвах: ’Ево ме!’ 12 Анђео ми рече: ’Подигни свој поглед и уочи да су сви јарци који се паре с козама, пругасти, местимично бели и шарени. Видео сам, наиме, све што ти је Лаван учинио. 13 Ја сам Бог који ти се објавио у Ветиљу, где си помазао стуб и где си учинио завет са мном. Зато се сад спреми и напусти ову земљу, па се врати у своју родну земљу.’“
14 Рахиља и Лија му одговоре на то: „Зар ми још имамо икакав део наследства у дому нашег оца? 15 Није ли на нас гледао као на туђинке? Нас је продао, а новац који је за нас добио је потрошио! 16 Све то богатство што га је Бог узео од нашег оца припада нама и нашој деци. Зато учини све што ти је Бог рекао.“
17 Тада се Јаков спреми, те посади своју децу и своје жене на камиле. 18 Затим потера сву своју стоку пред собом, сву своју имовину коју је стекао, стоку коју је сабрао у Падан-Араму, па се запути к своме оцу, Исаку, у хананску земљу.
19 Кад је Лаван отишао да стриже своје овце, Рахиља је украла кућне идоле који су припадали њеном оцу. 20 Јаков је, пак, заварао Лавана Арамејца тиме што није дао да овај наслути да ће он побећи. 21 Тако је Јаков побегао са свим што је било његово. Прешао је реку Еуфрат и запутио се према галадском горју.
Лаван иде у потеру за Јаковом
22 Трећег дана су јавили Лавану да је Јаков побегао. 23 Овај је тада повео своје рођаке и кренуо у потеру за Јаковом седам дана хода. Стигао га је код брда Галад. 24 Али Бог је дошао к Арамејцу Лавану ноћу, у сну и рекао му: „Пази да не предузимаш ништа против Јакова, ни добро ни зло.“
25 Лаван је, дакле, стигао Јакова. Јаков је поставио свој шатор на једном брду, а Лаван је са својим рођацима поставио свој шатор на брду Галад. 26 Лаван рече Јакову: „Шта си то урадио? Обмануо си ме и побегао са мојим ћеркама као да су ратне заробљенице. 27 Зашто си тајно побегао и обмануо ме? Да си ми рекао да идеш ја бих те испратио с весељем и песмом, уз бубњеве и лире. 28 А ниси ми дао ни да изљубим своју унучад и своје ћерке. Заиста си лудо поступио. 29 У мојој је моћи да вам наудим. Али Бог твога оца ми је прошле ноћи рекао: ’Пази да не предузимаш ништа против Јакова, ни добро, ни зло.’ 30 У реду, сад, отишао си јер си чезнуо за очинским домом, али зашто си украо моје богове?“
31 Јаков одговори Лавану: „Био сам се уплашио, јер сам мислио да ћеш отети своје ћерке од мене. 32 А ако код кога нађеш своје богове, тај неће остати на животу. Покажи овде пред нашим рођацима шта ја то имам код себе што је твоје, па носи!“ Јаков, наиме, није знао да је Рахиља украла идоле.
33 Лаван је ушао у Јаковљев шатор, па у шатор Лије, те у шатор двеју слушкиња, али тамо ништа није нашао. Онда је изашао из Лијиног шатора и ушао у Рахиљин. 34 Рахиља је, пак, узела идоле и ставила их у седло своје камиле и села на њих. Лаван је претражио цели шатор, али идоле није нашао.
35 А Рахиља је рекла своме оцу: „Нека се не љути мој господар што не могу да устанем пред њим; снашло ме је, наиме, оно што обичава у жена.“ Тако је Лаван тражио, али није могао да нађе идоле.
36 Тада је Јаков плануо и стао да се препире с Лаваном: „Које је то моје злодело и која је моја кривица, те ме тако прогањаш? 37 Ево, испреметао си цело моје покућство, па какав си предмет из свога дома пронашао? Стави га овде, пред моју и твоју родбину, па нек они пресуде између нас двојице.
38 За ових двадесет година колико сам био с тобом, твоје овце и козе се нису јаловиле, нити сам јео од овнова из твога стада. 39 Оно што би дивља звер растргла, теби нисам доносио, него бих губитак сам надокнадио. То си захтевао од мене без обзира да ли је грло било украдено дању или ноћу. 40 Дању ме је сатирала жега, а ноћу хладноћа. Сан се није спуштао на моје очи. 41 Од ових двадесет година које сам провео у твојој кући, четрнаест година сам ти служио за твоје две ћерке, а шест година за твоје стадо, иако си ми мењао плату десет пута. 42 Да са мном није био Бог мога оца, Бог Авра̂мов и Страх Исаков, ти би ме отпустио празних руку. Али Бог је видео моју муку и труд мојих руку, те је синоћ пресудио.“
43 Лаван одговори Јакову: „Ћерке су моје ћерке, деца су моја деца, стадо је моје стадо и све што видиш је моје. А ипак, шта данас могу да учиним овим својим ћеркама или деци коју су родиле? 44 Стога, хајде да ја и ти склопимо савез, па да то буде сведок између мене и тебе.“
45 Јаков је тада узео један камен и усправио га као стуб. 46 Онда је рекао својим рођацима: „Сакупите камење.“ Они су узели камење и начинили од њега гомилу. Затим су заједно јели код те гомиле. 47 Лаван ју је назвао Јегар-Сахадута[a], а Јаков је назвао Галед[b].
48 Онда Лаван рече: „Нека ова гомила данас буде сведок између тебе и мене.“ Зато је названа Галед, 49 али и Миспа, јер је Лаван рекао: „Нека Господ мотри на мене и на тебе кад не будемо видели један другога. 50 Ако будеш злостављао моје ћерке, или ако поред мојих ћерки узмеш себи друге жене, па да и нико не буде био с нама, пази: Господ је сведок између мене и тебе.“
51 Лаван још рече Јакову: „Ево, овде је гомила а овде је стуб који сам усправио да буде међа између мене и тебе. 52 Сведок је ова гомила, а сведок је и овај стуб, да ја нећу прелазити ову гомилу да ти наудим, нити да ћеш ти прелазити овај стуб и ову гомилу да мени наудиш. 53 Нека Бог Авра̂мов и бог Нахоров, и бог њиховог оца, суде међу нама.“
Јаков се тада заклео Страхом свога оца Исака. 54 Затим је Јаков принео жртву на брду и позвао своју родбину на обед. Након обеда су преноћили на брду.
55 У рано јутро Лаван устане, изљуби своје унуке и ћерке и благослови их. Затим крене и врати се у своје место.
1 Мојсијева 31
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јаков бежи од Лавана
31 Јаков чу како Лаванови синови говоре: »Јаков је узео све што је наш отац имао. Све ово богатство стекао је на рачун онога што је припадало нашем оцу.«
2 А Јаков примети и да се Лаван према њему више не односи као пре.
3 Тада ГОСПОД рече Јакову: »Врати се у земљу својих праотаца, својој родбини. Ја ћу бити с тобом.«
4 Јаков поручи Рахиљи и Лији да дођу на поље где су му била стада, 5 па им рече: »Видим да се ваш отац више не односи према мени као пре. Али Бог мога оца био је са мном. 6 Ви знате да сам вашем оцу служио свом својом снагом, 7 а он ме је ипак варао – десет пута ми је мењао плату. Али Бог му није дао да ми науди. 8 Кад год је Лаван рекао: ‚Пегави ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пегави млади. А кад год је рекао: ‚Пругасти ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пругасти млади. 9 Тако је Бог вашем оцу одузео стоку и дао је мени.
10 »Једном сам, у време парења стада, у сну видео да су јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. 11 Божији анђео ми рече у сну: ‚Јакове.‘ ‚Молим?‘ одговорих, 12 а он рече: ‚Погледај и видећеш да су сви јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. Јер, видео сам шта ти Лаван ради. 13 Ја сам Бог Бетела, где си уљем помазао камени стуб и заветовао ми се. А сад се спреми, па иди из ове земље и врати се у свој завичај.‘«
14 Рахиља и Лија одговорише: »Зар ми још имамо део наследства у кући свога оца? 15 Зар нас он не сматра странкињама? Не само што нас је продао већ је потрошио и сав новац који је за нас добио. 16 Све богатство које је Бог одузео нашем оцу свакако припада нама и нашој деци. Зато уради све што ти је Бог рекао.«
17 Тада Јаков попе своју децу и жене на камиле, 18 испред себе потера сву своју стоку и сва добра која је стекао у Падан-Араму, па крену у Ханаан, свом оцу Исааку.
19 Када је Лаван био отишао да стриже овце, Рахиља је украла његове кућне богове. 20 Поврх тога, Јаков је заварао Лавана Арамејца, не рекавши му да одлази. 21 Тако је побегао са свиме што је имао. Када је прешао преко реке Еуфрат[a], запути се у горски крај Гилад.
Лаван у потери за Јаковом
22 Трећега дана јавише Лавану да је Јаков побегао. 23 Лаван са собом поведе своје рођаке, па је седам дана гонио Јакова пре него што га је сустигао у горском крају Гиладу.
24 Тада Бог дође Лавану Арамејцу ноћу у сну, па му рече: »Пази да Јакова не угрозиш ни на који начин.«
25 Када га је Лаван сустигао, Јаков је већ био разапео свој шатор у горском крају Гиладу, па се и Лаван и његови рођаци тамо утаборише.
26 Лаван рече Јакову: »Шта си то урадио? Заварао си ме и одвео ми кћери као да си их заробио мачем у рату. 27 Зашто си побегао кришом и заварао ме, ништа ми не рекавши? Био бих те испратио с весељем и с песмама уз даире и харфе. 28 Ниси ми дао ни да на растанку изљубим своје унуке и кћери. Заиста си безумно поступио. 29 Могао бих да ти наудим, али ми је Бог твога оца ноћас рекао: ‚Пази да Јакова не угрозиш ни на који начин.‘ 30 Ти си свакако отишао јер си чезнуо за домом свога оца. Али зашто си ми украо богове?«
31 Јаков одговори Лавану: »Бојао сам се да ћеш ми силом одузети своје кћери. 32 Код кога нађеш своје богове, тај нека не остане у животу. Сâм погледај овде пред нашим рођацима да ли је нешто твоје код мене, па ако јесте, узми.«
А Јаков није знао да је Рахиља украла богове.
33 Лаван уђе у Јаковљев шатор, у Лијин шатор и у шатор двеју слушкиња, али не нађе богове. Када је изашао из Лијиног шатора, уђе у Рахиљин. 34 А када је Рахиља украла кућне богове, сакрила их је у камиље седло, па је сада седела на њима. Лаван претражи цео шатор, али ништа не нађе.
35 Рахиља рече свом оцу: »Не љути се на мене, господару, што не могу да устанем пред тобом, јер имам месечницу.«
Тако је Лаван тражио, али није могао да нађе кућне богове.
36 Тада се Јаков наљути, па поче да грди Лавана.
»Који сам то злочин извршио?« упита он Лавана. »Који грех сам починио да ме прогониш? 37 Сад кад си претражио све моје ствари, шта си нашао што припада твом дому? Стави то овде пред своје и моје рођаке, па нека они пресуде између нас двојице.
38 »За ових двадесет година колико сам био код тебе, твоје овце и козе нису се јаловиле, нити сам ја јео овнове из твојих стада. 39 Нисам ти доносио животињу коју су растргле дивље звери, него сам сâм надокнађивао губитак. Ти си од мене тражио да ти платим за све што је украдено било дању или ноћу. 40 Ево како ми је било: дању ме морила врућина, а ноћу студен, па нисам могао да спавам. 41 Двадесет година сам био код тебе. Четрнаест година сам ти служио за твоје две кћери и шест за стадо, а плату си ми мењао десет пута. 42 Да Бог мога оца, Бог Авраамов и Страх Исааков, није био са мном, ти би ме сигурно отпремио празних руку. Али Бог је видео моју муку и труд који сам уложио, и ноћас те је укорио.«
Јаков и Лаван склапају савез
43 Лаван одговори Јакову: »Ове жене су моје кћери, ова деца су моја деца и ова стада су моја стада. Све што видиш, моје је. А ипак, шта бих ја данас могао да учиним својим кћерима или деци коју су родиле? 44 Зато хајде да сада склопимо савез, ти и ја, да буде сведок између мене и тебе.«
45 Тада Јаков узе један камен и усправи га као стуб, 46 па рече својим рођацима: »Накупите камења.«
И они узеше камења и направише гомилу, па су поред ње јели. 47 Лаван гомилу назва Јегар Сахадута[b], а Јаков је назва Галед[c].
48 Лаван рече: »Ова гомила је данас сведок између тебе и мене.«
Зато су јој дали име Галед.
49 А назваше је и Мицпа[d], јер је Лаван рекао: »Нека ГОСПОД стражари нада мном и над тобом кад будемо далеко један од другог. 50 Ако будеш рђаво поступао с мојим кћерима, или ако поред њих будеш узимао и друге жене, макар ја за то и не знао, имај на уму да је Бог сведок између тебе и мене.«
51 Лаван још рече Јакову: »Ево ове гомиле и ево овог каменог стуба који сам поставио између нас. 52 Ова гомила је сведок и овај стуб је сведок да нећу прећи поред ове гомиле на твоју страну да ти наудим и да ти нећеш поред ове гомиле и овог стуба прећи на моју страну да наудиш мени. 53 Нека Бог Авраамов и Бог Нахоров, Бог њиховог оца, пресуди међу нама.«
И Јаков се закле Страхом свог оца Исаака, 54 па тамо, у горском крају, принесе жртву и позва своје рођаке да једу. Пошто су јели, тамо преноћише.
55 Лаван сутрадан порани, пољуби своје унуке и кћери и благослови их, па се врати кући.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International