Јаков се спрема за сусрет с Исавом

32 Јаков је ишао својим путем, кад му у сусрет изађу Божији анђели. ² Угледавши их, Јаков рече: „Ово је Божији табор!“ Зато је то место назвао Маханајим^[a].

³ Јаков је пред собом послао гласнике своме брату Исаву у земљу Сир, у едомску пустару. ⁴ Заповедио им је: „Овако реците моме господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: Живео сам у туђини код Лавана и тамо сам се задржао све до сад. ⁵ Стекао сам волове, магарце, овце, слуге и слушкиње. Шаљем ову поруку моме господару, не бих ли стекао твоју наклоност.’“

⁶ Гласници су се вратили к Јакову и рекли му: „Били смо код твога брата Исава, и ево, он ти долази у сусрет са четири стотине својих људи.“

⁷ Јаков се на то препадне и узнемири. Зато је поделио на два табора људе са њим, а такође и овце, стоку и камиле, ⁸ мислећи: „Ако Исав наиђе на један табор и нападне га, преостали табор би још могао утећи.“

⁹ Јаков се тада помолио: „О, Боже мога оца, Авра̂ма! О, Боже мога оца, Исака! О, Господе, који си ми рекао: ’Врати се у своју земљу, у своје родно место, и ја ћу се показати добростивим према теби.’ ¹⁰ Недостојан сам све твоје милости и све твоје верности што си исказао своме слузи. Јер, некада сам само са штапом прешао преко овог Јордана, а сад имам два табора. ¹¹ Избави ме, молим те, из руку мога брата, из руку Исавових, јер се бојим да би могао да дође и убије и мене и мајке с децом. ¹² А ти си рекао: ’Свакако ћу се показати добрим према теби и учинити да твога потомства буде као песка у мору, који се од мноштва не да пребројити.’“

¹³ Ту ноћ је провео тамо. Онда је од стоке што је имао са собом припремио дар за свога брата Исава: ¹⁴ две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, ¹⁵ тридесет камила дојилица са њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца. ¹⁶ Њих је предао својим слугама, свако стадо посебно, и рекао им: „Ви крените преда мном, али држите растојање међу стадима.“

¹⁷ Затим је наредио првоме: „Кад сретнеш мога брата Исава, и он те упита: ’Чији си ти? Куда идеш? Чија су ова стада пред тобом?’, ¹⁸ ти реци: ’Она припадају твоме слузи Јакову; ово је дар који шаље своме господару Исаву. Он, ево, долази за нама.’“

¹⁹ Такав је налог издао и другом и трећем, као и свим осталима који су ишли за стадима, рекавши: „То ћете рећи Исаву кад га сретнете. ²⁰ Такође реците: ’Ево, твој слуга Јаков такође иде за нама.’“ Мислио је, наиме: „Умилостивићу прво Исава даром који иде преда мном, а онда ћу се суочити с њим. Можда ће ми тада опростити.“ ²¹ Тако је дар отишао пред њим, док је он са̂м преноћио у табору.

Јаков се рве с Богом

²² Те ноћи Јаков устане, узме своје две жене и своје две слушкиње и своје једанаесторо деце, па пређе Јавок преко газа^[b]. ²³ Након што их је пребацио преко газа, пребацио је и сву своју имовину. ²⁴ Јаков је остао са̂м, и тада се неки човек рвао с њим све до у освит зоре. ²⁵ Кад је видео да не може да савлада Јакова, угануо му је зглоб при куку, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим. ²⁶ Тада човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора!“

„Нећу те пустити док ме не благословиш!“ – одврати Јаков.

²⁷ Човек га упита: „Како ти је име?“

„Јаков“ – одговори.

²⁸ Онда човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, него ’Израиљ’^[c], јер си се борио и са Богом и са људима, али си надвладао.“

²⁹ Затим је Јаков запитао: „Реци ми, молим те, своје име.“

„Зашто ме питаш за моје име?“ – одговорио је. Ту га је затим благословио.

³⁰ Јаков је то место назвао „Фануил^[d]“, јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, али сам остао жив.“

³¹ Сунце је грануло док је Јаков пролазио Фануил. Храмао је због свога кука. ³² Зато Израиљци све до данас не једу тетиву над куком изнад бедреног зглоба, зато што је Јаковљев бедрени зглоб био ишчашен у тетиви.