1 Мојсијева 37
New Serbian Translation
Јосиф и његова браћа
37 Јосиф је живео у земљи где је његов отац живео као странац – у земљи хананској.
2 Ово је извештај о Јаковљевој породици.
Јосиф, младић од седамнаест година, је чувао стада свога оца са синовима Вале и Зелфе, које су биле жене његовог оца. Јосиф је њиховом оцу подносио лоше извештаје о њима.
3 Израиљ је Јосифа волео више од свих својих синова, јер му се овај родио под старост. Зато му је направио дугачку одору с рукавима[a]. 4 Његова браћа су приметила да га њихов отац више воли него ли иједног од њих, па су га толико замрзели да нису могли ни да га поздраве.
5 Једном је Јосиф уснио сан и испричао га својој браћи, због чега су га они још више замрзели. 6 „Послушајте, молим вас – рекао је Јосиф – сан који сам уснио. 7 Везујемо ми жито у снопље насред поља, кад се наједном мој сноп дигне и усправи. Уто се ваши снопови окупе око мога снопа и дубоко му се поклоне.“
8 Његова браћа му рекоше: „Да не мислиш да се зацариш над нама? Да нећеш, можда, да владаш над нама?“ Због његових снова и због његових речи су га још више замрзели.
9 Јосиф је уснио још један сан и испричао га својој браћи: „Ево, уснио сам још један сан. Сунце, месец и једанаест звезда дубоко су ми се поклонили.“
10 Али, кад је испричао сан своме оцу и својој браћи, његов га отац укори: „Шта значи тај сан који си уснио? Зар ћемо доћи ја, твоја мајка и твоја браћа и до земље ти се клањати?“ 11 Његова браћа су му завидела, али је његов отац држао целу ствар на уму.
Браћа продају Јосифа
12 Једном Јосифова браћа оду да чувају овце свога оца код Сихема. 13 Израиљ рече Јосифу: „Не чувају ли твоја браћа овце код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима!“
„Добро“ – одговори Јосиф.
14 Отац му онда рече: „Иди и види је ли све у реду с твојом браћом и овцама, па ми јави.“ Тако га је послао из хевронске долине.
Јосиф је стигао у Сихем. 15 Неки човек га нађе како лута по пољима, па га упита: „Шта тражиш?“
16 Јосиф одговори: „Тражим своју браћу. Реци ми, молим те, где чувају стадо.“
17 Човек му одговори: „Отишли су одавде. Чуо сам, наиме, да су рекли: ’Хајдемо у Дотан!’“
Јосиф крене за својом браћом и нађе их код Дотана. 18 Угледали су га из даљине. Но, пре него што им се приближио, они се договоре да га убију.
19 Рекли су један другоме: „Ево, стиже онај сањар. 20 Хајде сад да га убијемо и да га бацимо у неку чатрњу![b] Рећи ћемо да га је прождрла дивља звер. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.“
21 Кад је то чуо Рувим, гледао је да га избави из њихових руку, рекавши: „Немојмо му одузимати живот! 22 Не проливајмо његову крв – наставио је – баците га у ову чатрњу ту у пустињи, али не дижите руку на њега!“ Хтео је да га тако избави из њихових руку и да га врати његовом оцу.
23 Кад је Јосиф стигао к њима, они свуку његову одору, ону украшену одору која је била на њему, 24 па га зграбе и баце у чатрњу. Чатрња је била празна; није било воде у њој.
25 Затим су сели да једу. Уто подигну поглед и угледају караван Исмаиљаца како долазе из Галада. Њихове камиле су носиле миришљаву смолу, мелем, и смирну. Ишли су у Египат.
26 Тада Јуда рече: „Какву ћемо корист имати ако убијемо нашег брата и прикријемо његово убиство? 27 Хајде да га продамо Исмаиљцима! Тако нећемо подићи руке на њега, јер он је, ипак, наш брат, наша крв.“ Његова браћа га послушаше.
28 И кад су ту пролазили неки Мадијански трговци, они извуку и подигну Јосифа из чатрње и продају га Исмаиљцима за двадесет сребрњака, који га потом одведу у Египат.
29 Кад се Рувим вратио, видео је да нема Јосифа у чатрњи. Тада је раздро своју одећу. 30 Затим се вратио својој браћи и рекао: „Дечака нема! Шта ћу сад и куда ћу?“
31 Но, они узму Јосифову одору, закољу једно јаре и умоче одору у крв. 32 Затим узму украшену одору и донесу је своме оцу. Рекли су му: „Нашли смо ово. Погледај да ли је ово одора твога сина или није.“
33 Јаков је препознао одору, па је рекао: „То је одора мога сина! Прождрла га је дивља звер! Нема сумње, Јосиф је растргнут на комаде!“
34 Јаков је тада раздрао своју одећу, ставио кострет око струка, те је дуго времена оплакивао свога сина. 35 Сви његови синови и све његове ћерке су се трудили да га утеше, али је он одбијао да га утеше. Говорио је: „Не! У жалости ћу сићи к своме сину у Свет мртвих[c].“ Тако је његов отац нарицао за њим.
36 А Мадијанци продају Јосифа у Египат Петефрију, дворанину фараоновом, заповеднику његове телесне страже.
Footnotes
- 37,3 Значење речи која описује Јосифову одору се не може јасно одредити. Библијски стручњаци се разилазе у тумачењу речи. Неки сматрају да је одора имала дуге рукаве и да је сезала до пета, док други сматрају да је одора била богато украшена или извезена.
- 37,20 Чатрња је озидана подземна цистерна за сакупљање воде у безводним крајевима.
- 37,35 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.
1 Мојсијева 37
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јосиф и његова браћа
37 Јаков је живео у земљи у којој је боравио његов отац, у Ханаану.
2 Ово је повест о Јакову:
Када је Јосиф био младић од седамнаест година, напасао је стада са својом браћом, синовима Билхе и Зилпе, женâ његовог оца. Он своме оцу донесе рђав глас о њима.
3 А Израел је од свих својих синова највише волео Јосифа, јер му се родио у старости, и он му направи богато украшен огртач[a]. 4 Када су Јосифова браћа видела да га њихов отац воли више од свих њих, замрзеше га толико да ниједну љубазну реч нису могла да му кажу.
5 Једном је Јосиф сањао сан и испричао га својој браћи, па га они још више замрзеше.
6 Јосиф им рече: »Слушајте какав сан сам сањао: 7 Везивали смо снопове жита насред поља, и мој ти се сноп одједном диже и усправи, а ваши снопови се окупише око њега и поклонише му се.«
8 Браћа му на то рекоше: »Зар ти то хоћеш да владаш над нама? Зар хоћеш да нам будеш господар?«
И још више га замрзеше због његовог сна и због онога што је рекао о њима.
9 А Јосиф је сањао и други сан и испричао га својој браћи. »Слушајте«, рече. »Опет сам сањао сан: поклонили су ми се сунце, месец и једанаест звезда.«
10 Када је то испричао свом оцу и браћи, отац га изгрди и рече: »Какав је то сан који си сањао! Зар ћемо твоја мајка и ја и твоја браћа доћи и поклонити се пред тобом до земље?«
11 И док су његова браћа била на њега љубоморна, његов отац је о свему томе размишљао.
Јосиф продат у Египат
12 Када су једном његова браћа отишла да напасају очева стада близу Сихема, 13 Израел рече Јосифу: »Знаш да твоја браћа напасају стада близу Сихема. Хајде, послаћу те к њима.«
»Добро«, одврати Јосиф.
14 »Иди и види да ли је све у реду с твојом браћом и стадима«, рече му Израел, »па се врати да ми јавиш.«
Тако га посла из Хевронске долине.
Када је Јосиф стигао у Сихем, 15 виде га један човек како лута пољима, па га упита: »Шта тражиш?«
16 »Тражим своју браћу«, одговори Јосиф. »Можеш ли да ми кажеш где напасају стада?«
17 »Отишли су одавде«, рече човек. »Чуо сам их како говоре: ‚Хајдемо у Дотан.‘«
Јосиф оде за браћом и нађе их близу Дотана. 18 А они га већ издалека опазише, па почеше да се договарају да га убију.
19 »Ево стиже она сањалица«, рекоше један другом. 20 »Хајде да га убијемо и бацимо у једну од ових чатрња. Рећи ћемо да га је прождрла нека крволочна звер. Да видимо шта ће тада бити од његових снова!«
21 Када је то чуо Рувим, покуша да га избави из њихових руку.
»Немојмо да му узмемо живот«, рече. 22 »Не проливајте крв! Баците га у ову чатрњу овде у пустињи, али немојте да га повредите.«
Рувим то рече да би избавио Јосифа из њихових руку и вратио га оцу.
23 Када је Јосиф стигао к браћи, они свукоше с њега онај богато украшени огртач, 24 па ухватише Јосифа и бацише га у чатрњу. А чатрња је била сува.
25 Када су сели да једу, дигоше поглед и угледаше караван Јишмаелаца како долази из Гилада. Камиле су им биле натоварене зачинима, балсамом и смирном које су носили у Египат.
26 Јуда рече својој браћи: »Шта имамо од тога да убијемо свог брата и заташкамо његову смрт? 27 Хајде да га продамо овим Јишмаелцима. Не дижимо на њега руку – брат нам је, наша крв.«
И браћа га послушаше.
28 Када су они мидјански трговци пролазили крај њих, браћа извукоше Јосифа из чатрње и за двадесет сребрњака га продадоше Јишмаелцима, који га одведоше у Египат.
29 Када се Рувим вратио до чатрње и видео да Јосифа нема у њој, раздре своју одећу, 30 па се врати својој браћи и рече: »Дечака нема! Шта ћу сад?«
31 Тада браћа узеше Јосифов огртач, заклаше једно јаре и огртач умочише у његову крв, 32 па огртач однеше оцу и рекоше: »Нашли смо ово. Погледај да ли је то огртач твог сина.«
33 Он га препозна и рече: »Јесте, огртач мог сина! Нека крволочна звер га је прождрла! Јосиф је растрган на комаде!«
34 Тада Јаков раздре своју одећу и обуче се у кострет, па је много дана оплакивао свог сина. 35 Сви његови синови и кћери долазили су да га теше, али он не хтеде да се утеши.
»Не«, рече. »Оплакиваћу свог сина док и ја не одем у Шеол.«
Тако је његов отац плакао за њим.
36 А они Мидјанци продадоше Јосифа у Египат, Потифару, једном од фараонових високих службеника, заповеднику дворске страже.
Footnotes
- 37,3 богато украшен огртач Овај израз на хебрејском може да значи и »огртач који досеже до пета«; исто и у 23. стиху.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International