Add parallel Print Page Options

Јаковљево завештање

49 Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима.

Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
    чујте оца свога Израиља.

Рувиме, првенче мој,
    ти си моја снага,
први плод си моје мужевности.
    Достојанством друге надмашујеш,
а по снази равна ти нема.
    Ипак, необуздан као бујица,
ти првенац нећеш више бити.
    Јер на лежај свога оца си се попео,
на постељу си се моју попео
    и тако је оскрнавио.

Симеун и Левије браћа су рођена,
    мачеви њихови оруђе су насиља.
На већања њихова ја не силазио,
    нити у савез са њима улазио.
Јер у срџби људе су побили,
    из обести волове сакатили.
Проклет био гнев њихов
    јер је прежесток,
и јарост њихова,
    јер је преокрутна!
Зато ћу их разделити по Јакову
    и расејати по Израиљу.

Јудо! Браћа ће те твоја славити;
    рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих,
    браћа твоја теби ће се клањати.
Јудо, лавићу!
    Од плена си, сине, сит отишао;
    као лав је полегао,
као лавица се испружио.
    Ко сме њега да изазива?
10 Жезло се царско од Јуде одвојити неће,
    ни палица владарска од његових ногу,
док не дође онај коме припада,[a]
    коме ће се народи покорити.
11 Своје магаре за лозу привезује,
    ждребе магарице за чокот лозе.
Своју одећу у вину пере,
    своју хаљину у крви од вина.
12 Очи су му мутне од вина,
    зуби су му бели од млека.

13 Завулон ће живети на обали мора,
    уточиште биће бродовима,
    до Сидона биће му граница.

14 Исахар је магарац кошчати
    што под својим самаром[b] лежи.
15 Видеће он да је одмориште згодно
    а земља прелепа,
па ће своја леђа под терет ставити,
    и на службу ропску ће пристати.

16 Дан ће своме народу судити;
    он је као свако племе Израиљево.
17 Нек Дан буде змија на путу,
    љута гуја покрај стазе
што ће коња за пету ујести,
    а коњаник његов наузнак ће пасти.

18 Твоме се спасењу надам, Господе!

19 Гада ће нападати пљачкаши,
    но он ће им за петама бити.

20 У Асира обиље је хране,
    за цареве даваће посластице.

21 Нефталим је кошута слободна,
    која дивну ланад млади.[c]

22 Јосиф је лоза родна,
    лоза родна крај извора,
    која гране преко зида пружа.[d]
23 Љуто су га стрелци напали,
    стрелама се на њега окомили,
24 али лук он чврсто запет држи,
    мишице му крепке, ојачале,
руком Бога, Јаког Јаковљевог,
    заслугом Пастира, Стене Израиља,
25 Богом твога оца, који ти помаже,
    Свемоћним који те благосиља
благословима одозго с небеса,
    благословима одоздо из бездана,
    благословима дојења и рађања.
26 Благослови твога оца
    од благослова древних планина су обилнији[e],
од обиља вечних брда издашнији.
    Нек се они спусте на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу браћом.

27 Венијамин је вук грабљиви,
    јутром једе ловину,
    а навече дели плен.“

28 То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом.

Јаковљева смрт

29 Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. 30 То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Авра̂м, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. 31 Тамо су сахрањени Авра̂м и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. 32 Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“

33 Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.

Footnotes

  1. 49,10 Или: док не дође онај коме припада данак, или све док не дође Силом.
  2. 49,14 Или: у тору.
  3. 49,21 Или: Нефталим је крошњато дрво, што пушта дивне гране.
  4. 49,22 Или: Јосиф је дивљи магарац крај извора, дивљи магарац на обронку.
  5. 49,26 Или: од благослова мојих предака.

Јаков благосиља своје синове

49 Јаков тада позва своје синове и рече им: »Окупите се око мене да вам кажем шта ће се с вама касније десити.

»Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
    чујте свог оца Израела.«

Рувим

»Рувиме, мој првенче.
Ти си моја снага,
    први знак моје мушкости.
    Истичеш се чашћу, истичеш се снагом.
Али усковитлан као вода
    нећеш се више истицати,
јер си се попео на очеву постељу,
    на мој лежај, и укаљао га.«

Симеон и Левије

»Симеон и Левије су браћа;
    мачеви им оруђа насиља.
На њихова већања ја не улазио,
    њиховим се скуповима не придружио,
јер су у свом гневу убијали људе
    и у својој обести сакатили волове.
Проклет био њихов гнев, тако жесток,
    и њихов бес, тако окрутан.
Разделићу их по Јакову,
    распршити их по Израелу.«

Јуда

»Јудо, тебе ће хвалити браћа.
    Руком ћеш непријатеља држати за врат.
    Синови твог оца теби ће се клањати.
Јудо, ти си лавић.
    Сине мој, дижеш се од плена.
Као лав лежи он потрбушке,
    као лавица – ко сме да га раздражи?
10 Од Јуде се неће удаљити жезло
    ни владарска палица од његових ногу,
док не дође онај коме припада[a],
    коме ће се покорити народи.
11 Он везује магарца за чокот,
    магаре за најбољу лозу.
Своју одећу пере у вину,
    своје одело у крви од грожђа.
12 Очи су му тамније од вина,
    а зуби бељи од млека.«

Завулон

13 »Завулон ће живети на морској обали,
    лађама ће бити уточиште;
    граница ће му се пружати до Сидона.«

Исахар

14 »Исахар је кошчато магаре
    које лежи међу бисагама.
15 Кад види да је место починка добро,
    а земља лепа,
плећа ће подметнути под товар
    и пристати да кулучи.«

Дан

16 »Дан ће свом народу прибављати правду
    као једно од племена Израелових.
17 Дан ће бити змија поред пута,
    гуја поред стазе која коња уједе за пету,
    па се јахач претури на леђа.

18 »ГОСПОДЕ, твоје спасење чекам.«

Гад

19 »Гада ће нападати разбојници,
    а он ће им бити за петама.«

Асир

20 »У Асира ће бити хране изврсне,
    посластица за цареве.«

Нефталим

21 »Нефталим је кошута пуштена на слободу
    која лепу ланад доноси на свет.«

Јосиф

22 »Јосиф је плодан чокот,
    плодан чокот покрај извора;
    лозе му се преко зида попеле.
23 Огорчено су га нападали стрелци,
    стреле душмански одапињали на њега,
24 али његов лук остаде чврст
    и мишица гипка
због руке Јаког Јаковљевог,
    због Пастира, Стене Израелове,
25 због Бога твога оца, који ти помаже,
    због Свесилнога, који те благосиља
благословом са небеса одозго,
    благословом из дубина одоздо,
    благословом дојке и утробе.
26 Благослови твога оца већи су
    од благословâ древних гора,
    од обиља прастарих брегова:
нека се спусте на главу Јосифову,
    на чело посебнога међу својом браћом.«

Венијамин

27 »Венијамин је грабежљиви вук;
    ујутро плен прождире,
    а увече дели опљачкано.«

28 Сви ови су дванаест Израелових племена, а ово им је отац рекао када их је благосиљао, сваког његовим посебним благословом.

Јаковљева смрт и сахрана

29 Онда им Јаков овако заповеди: »Ускоро ћу умрети. Сахраните ме са мојим очевима у пећини на пољу Ефрона Хетита, 30 у пећини на пољу Махпели, код Мамре у Ханаану, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање. 31 Тамо су сахрањени Авраам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исаак и његова жена Ревека, а тамо сам и ја сахранио Лију. 32 Поље и пећина на њему купљени су од Хетитâ.«

33 Када је Јаков тако заповедио својим синовима, диже ноге на постељу, издахну и умре.

Footnotes

  1. 49,10 онај коме припада Овај израз на хебрејском може да значи и »онај коме припада данак«.