Add parallel Print Page Options

Јаковљев погреб

50 Јосиф се баци преко очевог лица, па се исплаче над њим и изљуби га. Затим је заповедио лекарима који су били у његовој служби да му балзамују оца. Лекари су балзамовали Израиља. За то им је требало четрдесет дана, јер толико траје балзамовање. Египћани су га оплакивали седамдесет дана.

Кад су дани жалости прошли, Јосиф се обрати фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, пренесите фараону ово: ’Мој ме је отац заклео, рекавши: ’Ево, ближи ми се крај. Сахрани ме у гробу који сам начинио за себе у земљи хананској.’ Сада ми допусти да одем и сахраним свога оца, а онда ћу се вратити.’“

Фараон му рече: „Иди и сахрани свога оца како те је заклео.“

Тако Јосиф оде да сахрани свога оца. Са њим су пошли и сви фараонови дворани – угледници на његовом двору и сви угледници египатске земље, као и сва његова породица, његова браћа и породица његовог оца. У госенском крају су остала једино њихова деца, овце и говеда. Са њим су ишла и бојна кола и коњаници. Поворка је била веома дуга.

10 Кад су стигли до Атадовог гумна, који је с оне стране Јордана, одржали су велико и свечано нарицање. Јосиф је одржао седмодневни обред жалости за својим оцем. 11 Кад су становници Ханана видели обред жалости код Атадовог гумна, рекли су: „То је египатски свечани обред жалости.“ Зато је то место названо Авел-Мисраим[a]. Оно се налази с оне стране Јордана.

12 Јаковљеви синови су му учинили како им је заповедио. 13 Његови синови су га однели у хананску земљу и сахранили у пећини на пољу Макпела код Мамрије. То поље је Авра̂м купио од Ефрона Хетита за сахрањивање. 14 Након што је сахранио свога оца, Јосиф се вратио у Египат, он и његова браћа, и сви који су пошли са њим да сахрани свога оца.

Јосиф теши браћу

15 Видевши да им је отац мртав, Јосифова браћа рекоше: „Шта ако је Јосиф још увек киван на нас, па нам узврати за све зло што смо му нанели?“ 16 Зато поруче они Јосифу: „Пред своју смрт, твој отац је заповедио: 17 ’Овако реците Јосифу: ’Опрости својој браћи неправду и грех који су учинили поступајући онако зло према теби.’ Опрости, стога, неправду слугама Бога твога оца.’“ Јосиф се заплакао кад су му то рекли.

18 Његова браћа лично дођу к њему, баце се пред њега и кажу му: „Ево нас, твоји смо робови!“

19 Али Јосиф им рече: „Не бојте се! Па, зар сам ја уместо Бога? 20 Ви сте смишљали да ми наудите, али Бог је то окренуо на добро. То је учинио да би сачувао на животу многе народе, како то и јесте данас. 21 Зато се не бојте! Ја ћу се бринути за вас и вашу децу.“ Тако их је умирио љубазним речима.

Јосифова смрт

22 Јосиф је остао у Египту са породицом свога оца. Живео је стотину десет година. 23 Јосиф је дочекао да види Јефремову децу до трећег колена. Махирови синови, Манасијини унуци су се такође родили на Јосифовим коленима.

24 Јосиф се обрати својој браћи: „Ево, ускоро ћу умрети. Бог ће вас свакако посетити и одвести вас из ове земље у земљу коју је под заклетвом обећао Авра̂му, Исаку и Јакову.“ 25 Тада је Јосиф заклео синове Израиљеве: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете понети моје кости одавде.“

26 Јосифу је било стотину десет година кад је умро. Затим су га балзамовали и у Египту га положили у ковчег.

Footnotes

  1. 50,11 Авел-Мисраим значи Египатска жалост.

50 Јосиф се баци на свог оца, расплака се над њим и пољуби га. Онда заповеди лекарима који су били у његовој служби да балсамују његовог оца Израела, и они га балсамоваше. То потраја четрдесет дана, јер толико траје балсамовање. А Египћани су га оплакивали седамдесет дана.

Када је прошло време жалости, Јосиф рече фараоновим дворанима: »Учините ми ову милост: разговарајте с фараоном у моје име. Реците му: ‚Мој отац је тражио да му се закунем и рекао: »Ускоро ћу умрети. Сахрани ме у гробу који сам себи припремио у Ханаану.« Пусти ме да идем да сахраним свог оца, а онда ћу се вратити.‘«

Фараон рече: »Иди и сахрани свог оца као што си му се заклео.«

Тако Јосиф оде да сахрани оца. Пратили су га сви фараонови службеници – сви достојанственици са његовог двора и сви достојанственици Египта – уз све Јосифове укућане, његову браћу и све укућане његовог оца. У Гошену остаде само њихова нејач и њихова ситна и крупна стока. А с њим пођоше и кола и коњаници. Била је то врло дуга поворка.

10 Када су стигли до Атадовог гумна, источно од реке Јордан, почеше гласно и горко да наричу, и Јосиф тамо одржа седмодневну жалост за оцем.

11 Видећи жалост код Атадовог гумна, Ханаанци који су тамо живели рекоше: »Како Египћани свечано наричу!« Зато то место источно од реке Јордан назваше Авел Мицрајим[a].

12 Јаковљеви синови поступише као што им је отац заповедио: 13 однеше га у Ханаан и сахранише у пећини на пољу Махпели, код Мамре, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање. 14 Када су сахранили његовог оца, Јосиф се врати у Египат, заједно са својом браћом и са свима који су пошли с њим да га сахране.

Јосиф умирује браћу

15 Пошто им је отац умро, Јосифова браћа рекоше: »Шта ако је Јосиф љут на нас, па нам истом мером врати за све зло које смо му учинили?«

16 Зато поручише Јосифу: »Отац је овако заповедио пре него што је умро: 17 ‚Овако реците Јосифу: »Молим те, опрости својој браћи преступ и грех који су починили када су онако рђаво с тобом поступили.«‘ Зато, молимо те, опрости преступ слугама Бога твога оца.«

Када су му пренели њихову поруку, Јосиф заплака.

18 Онда његова браћа дођоше, падоше ничице пред њим и рекоше: »Твоји смо робови.«

19 Али Јосиф им рече: »Не бојте се. Зар сам ја на месту Бога? 20 Ви сте то наумили за моје зло, али Бог је то наумио за добро, да би извршио оно што се данас догађа, да спасе многе животе. 21 Дакле, не бојте се. Ја ћу се старати о вама и вашој нејачи.«

Тако их је умирио благим речима.

Јосифова смрт

22 Јосиф остаде да живи у Египту заједно са породицом свога оца. Живео је сто десет година 23 и видео треће колено Ефремове деце. А доживео је да види и децу Манасијиног сина Махира.

24 Јосиф рече својој браћи: »Ускоро ћу умрети, али Бог ће вам сигурно притећи у помоћ и извести вас из ове земље у земљу за коју се заклео Аврааму, Исааку и Јакову.«

25 И Јосиф закле Израелце: »Када вам Бог притекне у помоћ, понесите моје кости одавде.«

26 Јосиф умре када је имао сто десет година. Када су га балсамовали, положише га у сандук у Египту.

Footnotes

  1. 50,11 Авел Мицрајим значи »египатско нарицање«.

50 Joseph threw himself on his father and wept over him and kissed him.(A) Then Joseph directed the physicians in his service to embalm his father Israel. So the physicians embalmed him,(B) taking a full forty days, for that was the time required for embalming. And the Egyptians mourned for him seventy days.(C)

When the days of mourning(D) had passed, Joseph said to Pharaoh’s court,(E) “If I have found favor in your eyes,(F) speak to Pharaoh for me. Tell him, ‘My father made me swear an oath(G) and said, “I am about to die;(H) bury me in the tomb I dug for myself(I) in the land of Canaan.”(J) Now let me go up and bury my father;(K) then I will return.’”

Pharaoh said, “Go up and bury your father, as he made you swear to do.”

So Joseph went up to bury his father. All Pharaoh’s officials(L) accompanied him—the dignitaries of his court(M) and all the dignitaries of Egypt— besides all the members of Joseph’s household and his brothers and those belonging to his father’s household.(N) Only their children and their flocks and herds were left in Goshen.(O) Chariots(P) and horsemen[a] also went up with him. It was a very large company.

10 When they reached the threshing floor(Q) of Atad, near the Jordan, they lamented loudly and bitterly;(R) and there Joseph observed a seven-day period(S) of mourning(T) for his father.(U) 11 When the Canaanites(V) who lived there saw the mourning at the threshing floor of Atad, they said, “The Egyptians are holding a solemn ceremony of mourning.”(W) That is why that place near the Jordan is called Abel Mizraim.[b]

12 So Jacob’s sons did as he had commanded them:(X) 13 They carried him to the land of Canaan and buried him in the cave in the field of Machpelah,(Y) near Mamre,(Z) which Abraham had bought along with the field(AA) as a burial place from Ephron the Hittite.(AB) 14 After burying his father, Joseph returned to Egypt, together with his brothers and all the others who had gone with him to bury his father.(AC)

Joseph Reassures His Brothers

15 When Joseph’s brothers saw that their father was dead, they said, “What if Joseph holds a grudge(AD) against us and pays us back for all the wrongs we did to him?”(AE) 16 So they sent word to Joseph, saying, “Your father left these instructions(AF) before he died: 17 ‘This is what you are to say to Joseph: I ask you to forgive your brothers the sins(AG) and the wrongs they committed in treating you so badly.’(AH) Now please forgive the sins of the servants of the God of your father.(AI)” When their message came to him, Joseph wept.(AJ)

18 His brothers then came and threw themselves down before him.(AK) “We are your slaves,”(AL) they said.

19 But Joseph said to them, “Don’t be afraid. Am I in the place of God?(AM) 20 You intended to harm me,(AN) but God intended(AO) it for good(AP) to accomplish what is now being done, the saving of many lives.(AQ) 21 So then, don’t be afraid. I will provide for you and your children.(AR)” And he reassured them and spoke kindly(AS) to them.

The Death of Joseph

22 Joseph stayed in Egypt, along with all his father’s family. He lived a hundred and ten years(AT) 23 and saw the third generation(AU) of Ephraim’s(AV) children.(AW) Also the children of Makir(AX) son of Manasseh(AY) were placed at birth on Joseph’s knees.[c](AZ)

24 Then Joseph said to his brothers, “I am about to die.(BA) But God will surely come to your aid(BB) and take you up out of this land to the land(BC) he promised on oath to Abraham,(BD) Isaac(BE) and Jacob.”(BF) 25 And Joseph made the Israelites swear an oath(BG) and said, “God will surely come to your aid, and then you must carry my bones(BH) up from this place.”(BI)

26 So Joseph died(BJ) at the age of a hundred and ten.(BK) And after they embalmed him,(BL) he was placed in a coffin in Egypt.

Footnotes

  1. Genesis 50:9 Or charioteers
  2. Genesis 50:11 Abel Mizraim means mourning of the Egyptians.
  3. Genesis 50:23 That is, were counted as his