1 Мојсијева 1

New Serbian Translation

Почетак

1 У почетку створи Бог небо и земљу. ² Међутим, земља је била пуста и безоблична, и тама се простирала над безданом, а Дух Божији је лебдео над водама.

³ Тада рече Бог: „Нека буде светлост!“ И постаде светлост. ⁴ Бог је видео да је светлост добра, па је разделио светлост од таме. ⁵ Светлост је Бог назвао „дан“, а таму је назвао „ноћ“. Прође вече, свану јутро – дан први.

⁶ Затим рече Бог: „Нека се простре свод посред вода да дели доње воде од горњих вода!“ ⁷ Бог начини свод, те одвоји воде под сводом од вода над сводом. Тако се и збило. ⁸ Свод назва Бог „небо“. Прође вече, свану јутро – дан други.

⁹ Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. ¹⁰ Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро.

¹¹ Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. ¹² Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. ¹³ Прође вече, свану јутро – дан трећи.

¹⁴ Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, ¹⁵ те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. ¹⁶ Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу – и звезде. ¹⁷ Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, ¹⁸ да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. ¹⁹ Прође вече, свану јутро – дан четврти.

²⁰ Затим рече Бог: „Нека проврве водом жива бића, и птице нек полете над земљом по небеском своду!“ ²¹ Бог је створио и морске немани и свакојака жива бића што се крећу и врве у води, те све птице крилате по својим врстама. Виде Бог да је то добро. ²² Бог их благослови говорећи: „Плодите се и множите и напуните морске воде! Тако и птице нека се намноже на земљи!“ ²³ Прође вече, свану јутро – дан пети.

²⁴ Затим рече Бог: „Нека земља произведе жива бића, свако према својој врсти: стоку, гмизавце и дивље животиње сваке врсте!“ Тако се и збило. ²⁵ Бог створи сваковрсне дивље животиње, сваковрсну стоку и сваковрсне гмизавце што пузе по земљи. Виде Бог да је то добро.

²⁶ Затим рече Бог: „Начинимо човека^[a] по свом лику, да личи на нас, да буде владар рибама морским, птицама у ваздуху и стоци по целој земљи, и свим гмизавцима што пузе по земљи!“

²⁸ И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се и напуните земљу! Подложите је себи и владајте рибама морским, птицама на небу и свим живим бићима што пузе по земљи!“

²⁹ Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље^[b], и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну. ³⁰ А дивљим животињама на земљи, птицама у ваздуху и гмизавцима што пузе по земљи у којима је дах живота – дајем за храну све зелено биље.“ Тако се и збило.

³¹ Бог погледа све што је створио и све је било веома добро. Прође вече, свану јутро – дан шести.