Add parallel Print Page Options

Јаков се враћа у Ветиљ

35 Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“

Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима.

Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ[a]“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата.

Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“.

Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. 10 Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ.

11 Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. 12 Земљу коју сам дао Авра̂му и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ 13 Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио.

14 На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. 15 Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ[b].

Рахиљина смрт

16 Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. 17 Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ 18 На самрти, док је издисала, дала му је име Венони[c], али га је отац назвао „Венијамин“[d].

19 Кад је Рахиља умрла, сахранили су је на путу за Ефрату, то јест, Витлејем. 20 Јаков је на Рахиљином гробу поставио стуб, који све до данас стоји на њеном гробу.

21 Израиљ је наставио путовање. Свој шатор је поставио с друге стране Мигдал-Едера. 22 Док је Израиљ боравио у тој земљи, Рувим оде и легне с Валом, иночом свога оца. Израиљ дозна за то.

Јаковљеви синови

Јаковљевих синова је било дванаест:

23 Лијини синови су:

Јаковљев првенац Рувим,

Симеун, Леви, Јуда, Исахар и Завулон.

24 Рахиљини синови су:

Јосиф и Венијамин.

25 Синови Вале, Рахиљине слушкиње су:

Дан и Нефталим.

26 Синови Зелфе, Лијине слушкиње су:

Гад и Асир.

То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму.[e]

Исакова смрт

27 Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Авра̂м, а потом и Исак живели као странци. 28 Исак је живео стотину осамдесет година. 29 Онда је издахнуо и умро, те се придружио својим прецима, стар и сит живота. Сахранили су га Исав и Јаков, његови синови.

Footnotes

  1. 35,7 Ел-Ветиљ значи Бог Ветиља.
  2. 35,15 Ветиљ значи Дом Божији.
  3. 35,18 Венони значи син моје туге.
  4. 35,18 Венијамин значи син моје деснице.
  5. 35,26 Из ст. 16 видимо да се Венијамин родио у Ханану а не у горњој Месопотамији.