1 Самуило 1

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Самуилово рођење

1 Био један човек из Раматајима, у Ефремовом горју, Цуфовац из Ефремовог племена, по имену Елкана син Јерохама сина Елихуа сина Тохуа сина Цуфовог. ² Имао је две жене: једна се звала Ана, а друга Пенина. Пенина је имала деце, а Ана није.

³ Елкана је сваке године ишао из свога града да се поклони и принесе жртву ГОСПОДУ над војскама у Шилу, где су два Елијева сина, Хофни и Пинхас, били ГОСПОДЊИ свештеници. ⁴ Онога дана када би приносио жртву, Елкана би давао по део меса својој жени Пенини и свим њеним синовима и кћерима, ⁵ а Ани би давао двоструко, јер ју је волео. Али њој ГОСПОД није дао да има деце^[a]. ⁶ Пошто Ани ГОСПОД није дао да има деце, њена супарница ју је стално кињила не би ли је узрујала. ⁷ Тако је то било из године у годину: кад год би полазили у Дом ГОСПОДЊИ, Пенина би кињила Ану све док се ова не би толико расплакала да није могла ни да једе.

⁸ Њен муж Елкана би је тада упитао: »Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто си потиштена? Зар ти ја не значим више од десет синова?«

⁹ Једном, након што су јели и пили у Шилу, Ана устаде.

А свештеник Ели је седео на својој столици крај довратка ГОСПОДЊЕГ храма.

¹⁰ Сва очајна, Ана се, горко плачући, помоли ГОСПОДУ ¹¹ и заветова се говорећи: »ГОСПОДЕ над војскама, ако благонаклоно погледаш на мој јад и сетиш се мене, своје слушкиње, ако ме не заборавиш, него ми даш мушко дете, ја ћу га дати теби, ГОСПОДЕ, за цео живот, и бритва му неће прећи преко главе.«

¹² Она се дуго молила пред ГОСПОДОМ, а Ели јој је посматрао уста. ¹³ Ана се молила у себи – мицале су јој се само усне, али јој се глас није чуо. Ели зато помисли да је пијана, ¹⁴ па јој рече: »Докле ћеш се опијати? Остави се вина.«

¹⁵ »Није то, господару«, одговори Ана, »него сам очајна. Нисам пила ни вина ни опојног пића. Изливала сам своје срце пред ГОСПОДОМ. ¹⁶ Не гледај на мене, своју слушкињу, као на порочну жену. Молила сам се овде због своје велике муке и жалости.«

¹⁷ Тада јој Ели рече: »Иди у миру и нека ти Бог Израелов дâ то што си од њега тражила.«

¹⁸ А она рече: »Нека ја, твоја слушкиња, нађем милост у твојим очима.«

Онда она оде својим путем и узе да нешто поједе, и лице јој више није било тужно.

¹⁹ Сутрадан поранише, поклонише се ГОСПОДУ, па се вратише кући у Раму. Елкана је спавао са својом женом Аном, и ГОСПОД је се сети: ²⁰ Ана затрудне и, када је дошло време, роди сина. Даде му име Самуило^[b], говорећи: »Јер сам га затражила од ГОСПОДА.«

Ана даје Самуила Богу

²¹ Када је потом Елкана ишао са свом својом породицом да принесе годишњу жртву ГОСПОДУ и да изврши свој завет, ²² Ана не пође, већ рече мужу: »Чим дечака престанем да дојим, повешћу га и показати пред ГОСПОДОМ, и он ће тамо остати целог свог живота^[c].«

²³ »Учини како мислиш да је најбоље«, рече јој њен муж Елкана. »Остани код куће док не престанеш да га дојиш. Нека ГОСПОД учини да испуниш своје обећање.«

Тако она остаде код куће да доји сина док више не буде морала да га доји. ²⁴ А када је престала да га доји, поведе га, још онако малог, у Дом ГОСПОДЊИ у Шилу, узевши са собом јунца од три године, ефу^[d] брашна и мешину вина.

²⁵ Када су заклали јунца, дечака доведоше Елију, ²⁶ коме Ана рече: »Жив био, господару. Ја сам она жена која је стајала овде крај тебе и молила се ГОСПОДУ. ²⁷ Молила сам се за ово дете, и ГОСПОД ми је дао то што сам тражила. ²⁸ Зато га сада дајем ГОСПОДУ – биће ГОСПОДЊИ целог свог живота.«

Онда се Елкана тамо поклони ГОСПОДУ.