1 Самуило 22

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Давид у пећини Адулам и Мицпи

22 Давид оде из Гата и побеже у пећину Адулам. Када су за то чули његова браћа и породица, одоше к њему. ² Сви који су били у невољи или неком дужни или незадовољни, окупише се око њега и он им постаде вођа. Уз њега је било око четири стотине људи.

³ Оданде Давид оде у Мицпу Моавску и рече моавском цару: »Дозволи да моји отац и мајка дођу и буду код вас док не сазнам шта ће Бог да учини за мене.«

⁴ Тако их остави код моавског цара, где остадоше све док је Давид био у скровишту.

⁵ Пророк Гад рече Давиду: »Немој више да будеш у скровишту, него иди у Јудину земљу.«

И Давид оде у шуму Херет.

Саул убија свештенике

⁶ Али Саул је чуо да су Давид и његови људи откривени. Седео је с копљем у руци под тамариском на брду код Гиве, а око њега су стајали сви његови службеници.

⁷ Он им рече: »Слушајте, Венијаминовци! Хоће ли син Јесејев свима вама дати њиве и винограде? Хоће ли вас поставити за заповеднике над хиљадама и стотинама? ⁸ Јесте ли се зато сви заверили против мене? Нико ми не говори када мој син склапа савез са сином Јесејевим. Никог од вас није брига за мене и нико ми не говори да је мој син наговорио мог слугу да из заседе вреба на мене, као што то ради данас.«

⁹ На то Доег Едомац, који је стајао са Сауловим службеницима, рече: »Ја сам видео сина Јесејевог када је дошао Ахимелеху сину Ахитувовом у Нов. ¹⁰ Ахимелех је питао ГОСПОДА за њега и дао му хране. А дао му је и мач Филистејца Голијата.«

¹¹ Тада цар посла по свештеника Ахимелеха сина Ахитувовог и сву његову породицу, свештенике у Нову, и они сви дођоше пред цара.

¹² Саул рече: »Слушај ти, сине Ахитувов!«

А овај одврати: »Молим, господару?«

¹³ »Зашто си се заверио против мене«, рече му Саул, »ти и син Јесејев? Дао си му хлеба и мач и питао ГОСПОДА за њега, па се он против мене дигао и вреба на мене из заседе, као што то ради данас.«

¹⁴ Ахимелех одговори цару: »Ко је од свих твојих службеника веран као Давид, царев зет, заповедник твоје телесне страже и човек веома поштован у твојој кући? ¹⁵ Зар сам тада први пут питао Бога за њега? Наравно да нисам! Нека цар не оптужује мене, свог слугу, или било кога из моје породице, јер ја, твој слуга, баш ништа не знам о свему томе.«

¹⁶ Али цар рече: »Умрећеш, Ахимелеше, и ти и сва твоја породица!«

¹⁷ Онда нареди стражарима који су стајали крај њега: »Идите и побијте ГОСПОДЊЕ свештенике, јер су и они стали на Давидову страну! Знали су да је у бекству, а нису ми то јавили.«

Али цареве слуге не хтедоше да дигну руку на ГОСПОДЊЕ свештенике.

¹⁸ Цар онда рече Доегу: »Ти иди и побиј их!«

И Доег Едомац оде и поби их. Он тога дана уби осамдесет пет мушкараца који су носили ланени наплећак, ¹⁹ а мачем погуби и све у Нову, граду свештеникâ – мушкарце и жене, децу и одојчад, волове, магарце и овце.

²⁰ Али један од синова Ахимелеха сина Ахитувовог, који се звао Авиатар, умаче и побеже к Давиду ²¹ и јави му да је Саул побио ГОСПОДЊЕ свештенике.

²² Тада Давид рече Авиатару: »Онога дана када је Доег Едомац био тамо, знао сам да ће сигурно све рећи Саулу. Ја сам одговоран за смрт целе твоје породице. ²³ Остани са мном и не плаши се. Човек који хоће да ти одузме живот хоће да одузме и мој. Са мном ћеш бити сигуран.«