1 Мојсијева 19

New Serbian Translation

Уништење Содоме и Гоморе

19 Стигну она два анђела увече у Содому баш када је Лот седео код градских врата. Кад их је видео, Лот им је пошао у сусрет, поклонио се лицем до земље ² и рекао: „Молим вас, господо, свратите у дом свога слуге да проведете ноћ и оперете ноге; онда ураните, па наставите својим путем.“

Они одговорише: „Не, преспаваћемо на улици.“

³ Но, Лот их је толико салетао да су они коначно свратили к њему и ушли у његову кућу. Онда их је угостио, испекао бесквасни хлеб, па су јели. ⁴ Али пре него што су легли на починак, житељи града – мушкарци Содоме, стари и млади – сав народ до последњег човека, опколе кућу. ⁵ Онда су позвали Лота и рекли му: „Где су они људи што су ноћас дошли к теби? Изведи их к нама да спавамо с њима!“

⁶ Лот изађе к њима на улаз, а врата затвори за собом. ⁷ Онда им рече: „Браћо моја, молим вас, не чините тог зла! ⁸ Ево, имам овде две ћерке које још нису биле у додиру ни с једним човеком. Њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; али овим људима не чините ништа, јер су дошли под сенку мога крова.“

⁹ Они му рекоше: „Склони се одатле! Дошао си овде као дошљак, а већ се постављаш за судију. Сад ћемо с тобом да урадимо горе него с њима.“ Онда силовито насрну на Лота и примакну се вратима да их развале. ¹⁰ Али она двојица испруже руке, увуку Лота к себи и затворе врата. ¹¹ А оне људе што су били пред вратима, старе и младе, ударе слепилом тако да нису могли да пронађу врата.

¹² Онда она двојица упиташе Лота: „Имаш ли овде још кога: зетове, синове и ћерке, или било кога у граду? Изведи их из места, ¹³ јер ћемо га уништити. Тешка је оптужба што га терети пред Господом; он нас је послао да га уништимо.“

¹⁴ Лот је затим изашао и рекао својим будућим зетовима који су били верени с његовим ћеркама: „Устајте! Одлазите из овог места јер ће Господ уништити град!“ Али њима се чинило да то Лот збија шалу.

¹⁵ У са̂м освит зоре, анђели навале на Лота говорећи: „Устани и поведи своју жену и своје две ћерке које су овде, да не будеш затрт кад град буде кажњен!“

¹⁶ Међутим, Лот је оклевао. Али пошто му се Господ смиловао, они га узму за руку, као и његову жену и његове две ћерке и безбедно их изведу из града.

¹⁷ Чим су их извели, један од њих рече: „Бежи да спасеш живот! Не осврћи се нити се игде у равници заустављај. Бежи у брда да не будеш затрт!“

¹⁸ Али Лот им рече: „Немој, Господе^[a], молим те! ¹⁹ Твој је слуга нашао наклоност пред тобом; шта више, исказао си ми обиље своје милости спасивши ми живот. Али ја не могу да бежим у брда, јер ће ме снаћи несрећа, те ћу погинути. ²⁰ Ево, ту у близини има једно мало место где бих могао да побегнем. Није ли заиста мало? Допусти ми да побегнем тамо да спасем живот.“

²¹ Господ^[b] му одговори: „Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу затрти град о коме говориш. ²² Брзо бежи тамо, јер не могу ништа да учиним док ти не стигнеш тамо.“ Зато се тај град зове „Соар“. ²³ Сунце је излазило над земљом кад је Лот ушао у Соар.

²⁴ Тада је Господ на Содому и Гомору сручио кишу од ужареног сумпора – с неба, од Господа – ²⁵ па је уништио ове градове и сву ту равницу, све житеље градова и све што је расло на земљи. ²⁶ Али Лотова жена се окрете за собом и претвори се у стуб соли.

²⁷ Рано следећег јутра, Авра̂м устане и врати се на место где је стајао пред Господом. ²⁸ Погледао је према Содоми и Гомори и према целој равници, и угледао како се диже дим над земљом као дим из пећи.

²⁹ Кад је Бог уништавао градове у равници где је Лот живео, држао је на уму Авра̂ма, па је извео Лота одатле, и избавио га од истребљења.

Лот и његове ћерке

³⁰ Лот је напустио Соар, јер се плашио да остане тамо, и настанио се у брдима са своје две ћерке. Живео је са њима у једној пећини.

³¹ Тада је старија ћерка рекла млађој: „Наш је отац остарео, а у земљи нема мужа да буде са нама, као што је ред по свему свету. ³² Хајде да напијемо нашег оца вином и легнемо с њим. Тако ћемо преко нашег оца сачувати потомство.“ ³³ Исте ноћи опију оне свога оца вином, па старија оде и легне са својим оцем. Он није знао ни кад је легла ни кад је устала. ³⁴ Ујутро је старија рекла млађој: „Ево, ја сам прошле ноћи легла са нашим оцем. Хајде да га напијемо вином и ове ноћи, па иди и лези с њим, како би преко нашег оца сачували потомство.“ ³⁵ Тако оне поново напију свога оца вином, па млађа ћерка легне с њим. А он опет није знао ни кад је ова легла ни кад је устала. ³⁶ Тако су обе ћерке Лотове остале у другом стању са својим оцем. ³⁷ Старија ћерка је родила сина и дала му име „Моав“^[c]. Он је праотац данашњих Моаваца. ³⁸ И млађа је родила сина. Дала му је име „Вен-Ами“^[d]. Он је праотац данашњих Амонаца.