1 Мојсијева 37

New Serbian Translation

Јосиф и његова браћа

37 Јосиф је живео у земљи где је његов отац живео као странац – у земљи хананској.

² Ово је извештај о Јаковљевој породици.

Јосиф, младић од седамнаест година, је чувао стада свога оца са синовима Вале и Зелфе, које су биле жене његовог оца. Јосиф је њиховом оцу подносио лоше извештаје о њима.

³ Израиљ је Јосифа волео више од свих својих синова, јер му се овај родио под старост. Зато му је направио дугачку одору с рукавима^[a]. ⁴ Његова браћа су приметила да га њихов отац више воли него ли иједног од њих, па су га толико замрзели да нису могли ни да га поздраве.

⁵ Једном је Јосиф уснио сан и испричао га својој браћи, због чега су га они још више замрзели. ⁶ „Послушајте, молим вас – рекао је Јосиф – сан који сам уснио. ⁷ Везујемо ми жито у снопље насред поља, кад се наједном мој сноп дигне и усправи. Уто се ваши снопови окупе око мога снопа и дубоко му се поклоне.“

⁸ Његова браћа му рекоше: „Да не мислиш да се зацариш над нама? Да нећеш, можда, да владаш над нама?“ Због његових снова и због његових речи су га још више замрзели.

⁹ Јосиф је уснио још један сан и испричао га својој браћи: „Ево, уснио сам још један сан. Сунце, месец и једанаест звезда дубоко су ми се поклонили.“

¹⁰ Али, кад је испричао сан своме оцу и својој браћи, његов га отац укори: „Шта значи тај сан који си уснио? Зар ћемо доћи ја, твоја мајка и твоја браћа и до земље ти се клањати?“ ¹¹ Његова браћа су му завидела, али је његов отац држао целу ствар на уму.

Браћа продају Јосифа

¹² Једном Јосифова браћа оду да чувају овце свога оца код Сихема. ¹³ Израиљ рече Јосифу: „Не чувају ли твоја браћа овце код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима!“

„Добро“ – одговори Јосиф.

¹⁴ Отац му онда рече: „Иди и види је ли све у реду с твојом браћом и овцама, па ми јави.“ Тако га је послао из хевронске долине.

Јосиф је стигао у Сихем. ¹⁵ Неки човек га нађе како лута по пољима, па га упита: „Шта тражиш?“

¹⁶ Јосиф одговори: „Тражим своју браћу. Реци ми, молим те, где чувају стадо.“

¹⁷ Човек му одговори: „Отишли су одавде. Чуо сам, наиме, да су рекли: ’Хајдемо у Дотан!’“

Јосиф крене за својом браћом и нађе их код Дотана. ¹⁸ Угледали су га из даљине. Но, пре него што им се приближио, они се договоре да га убију.

¹⁹ Рекли су један другоме: „Ево, стиже онај сањар. ²⁰ Хајде сад да га убијемо и да га бацимо у неку чатрњу!^[b] Рећи ћемо да га је прождрла дивља звер. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.“

²¹ Кад је то чуо Рувим, гледао је да га избави из њихових руку, рекавши: „Немојмо му одузимати живот! ²² Не проливајмо његову крв – наставио је – баците га у ову чатрњу ту у пустињи, али не дижите руку на њега!“ Хтео је да га тако избави из њихових руку и да га врати његовом оцу.

²³ Кад је Јосиф стигао к њима, они свуку његову одору, ону украшену одору која је била на њему, ²⁴ па га зграбе и баце у чатрњу. Чатрња је била празна; није било воде у њој.

²⁵ Затим су сели да једу. Уто подигну поглед и угледају караван Исмаиљаца како долазе из Галада. Њихове камиле су носиле миришљаву смолу, мелем, и смирну. Ишли су у Египат.

²⁶ Тада Јуда рече: „Какву ћемо корист имати ако убијемо нашег брата и прикријемо његово убиство? ²⁷ Хајде да га продамо Исмаиљцима! Тако нећемо подићи руке на њега, јер он је, ипак, наш брат, наша крв.“ Његова браћа га послушаше.

²⁸ И кад су ту пролазили неки Мадијански трговци, они извуку и подигну Јосифа из чатрње и продају га Исмаиљцима за двадесет сребрњака, који га потом одведу у Египат.

²⁹ Кад се Рувим вратио, видео је да нема Јосифа у чатрњи. Тада је раздро своју одећу. ³⁰ Затим се вратио својој браћи и рекао: „Дечака нема! Шта ћу сад и куда ћу?“

³¹ Но, они узму Јосифову одору, закољу једно јаре и умоче одору у крв. ³² Затим узму украшену одору и донесу је своме оцу. Рекли су му: „Нашли смо ово. Погледај да ли је ово одора твога сина или није.“

³³ Јаков је препознао одору, па је рекао: „То је одора мога сина! Прождрла га је дивља звер! Нема сумње, Јосиф је растргнут на комаде!“

³⁴ Јаков је тада раздрао своју одећу, ставио кострет око струка, те је дуго времена оплакивао свога сина. ³⁵ Сви његови синови и све његове ћерке су се трудили да га утеше, али је он одбијао да га утеше. Говорио је: „Не! У жалости ћу сићи к своме сину у Свет мртвих^[c].“ Тако је његов отац нарицао за њим.

³⁶ А Мадијанци продају Јосифа у Египат Петефрију, дворанину фараоновом, заповеднику његове телесне страже.