Павле брани своје апостолство

10 Ја, Павле, који сам у вашем присуству „кротак“, а у одсуству „строг“, у име кроткости и благости Христове, лично вас молим ² и заклињем да ме, када дођем, не присиљавате да наступим строго. Намеравам, наиме, да строго поступим са некима који мисле да живимо као људи у свету. ³ Али ако и живимо у свету, не боримо се по светским мерилима. ⁴ Јер, оружје којим се боримо није људско, него има божанску силу да руши утврђења. Ми рушимо мудровања ⁵ и сваку узноситост која се противи богопознању, те заробљавамо сваку мисао да је потчинимо Христу. ⁶ Спремни смо да казнимо сваку непослушност, чим постанете потпуно послушни.

⁷ Ипак, ви судите по спољашњости! Ако је неко уверен да припада Христу, нека опет промисли у себи следеће: како је он Христов, тако смо и ми. ⁸ Јер, чак и да се више похвалим нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не ради вашег уништавања, не бих се постидео. ⁹ Не бих желео да изгледа да вас плашим својим посланицама. ¹⁰ Неко, наиме, каже: „Посланице су му строге и силне, али кад је присутан, изглед му је неугледан, а говор никакав.“ ¹¹ Томе нека буде јасно: што говоримо у посланицама кад смо далеко, то чинимо и кад смо присутни.

¹² Не усуђујемо се, наиме, да се убројимо или поредимо са онима који сами себе препоручују. Они немају право разумевање, будући да себе вреднују по својим сопственим мерилима и пореде се сами са собом. ¹³ Али ми нећемо да се хвалимо преко мере, него по мери коју нам је одредио Бог. Та мера се своди на наш рад међу вама. ¹⁴ Ми се држимо те границе, да не би изгледало као да још нисмо дошли до вас. У ствари, ми смо први дошли к вама с Радосном вешћу о Христу. ¹⁵ Ми не прелазимо ту границу, то јест, не хвалимо се туђим радом. Ипак, надамо се да ће се растом ваше вере проширити и поље нашег рада међу вама, ¹⁶ те да ћемо објавити Радосну вест преко ваших граница, не хвалећи се оним што је већ постигнуто на туђем пољу рада. ¹⁷ Него:

¹⁸ Наиме, није ваљан онај који са̂м себе препоручује, него онај кога Господ препоручује.