3 Почињемо ли поново да препоручујемо сами себе? Или, зар су нам потребне, као некима, писмене препоруке за вас или од вас? ² Ви сте наше писмо, записано у нашим срцима, које познају и читају сви људи. ³ Ви, наиме, показујете да сте Христово писмо, састављено нашом службом, писмо које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.

⁴ Овакво поуздање имамо пред Богом посредством Христа. ⁵ То значи да ми сами нисмо у стању да припишемо нешто себи; наша способност долази од Бога. ⁶ Он нас је оспособио да будемо службеници Новог савеза, не слова, него Духа. Јер слово доноси смрт, а Дух даје живот.

⁷ Па кад је служба смрти, словима урезана у камен засјала таквом славом да Израиљци нису могли да гледају у Мојсијево лице, због пролазног сјаја његовог лица, ⁸ колико ли ће славнија бити служба коју врши Дух? ⁹ Јер, ако је служба осуде била славна, колико је онда славнија служба која доноси праведност? ¹⁰ Заиста, оно што је било славно није славно кад се упореди са славом која га премашује. ¹¹ Јер, ако је оно што је пролазно било славно, колико ли је славније оно што траје заувек?

¹² Будући да имамо овакву наду, говоримо сасвим слободно. ¹³ Ми нисмо као Мојсије који је ставио покривало преко лица да Израиљци не би гледали свршетак пролазне славе. ¹⁴ Упркос томе, њихов разум је отврднуо. И све до данашњега дана, када се чита Стари завет, покривало се не уклања, због тога што само у Христу може да се одстрани. ¹⁵ Тако и данас кад се чита Мојсијево Петокњижје, покривало застире њихово срце. ¹⁶ Али ако се неко обрати Господу, покривало спада. ¹⁷ Господ је Дух, а где је Дух Господњи, ту је слобода.

¹⁸ А сви ми, који откривена лица одражавамо славу Господњу, Духом се Господњим преображавамо у његов лик, из једног ступња славе у други.