Авесаломова борба за власт

15 Након овога је Авесалом набавио кочије и коње, и педесет људи да трче испред њега. ² Авесалом је устајао рано и стајао крај пута код градских врата. Кад год је неки човек дошао цару да пресуди какав спор, Авесалом би га позвао и рекао му: „Из којег си места?“ Кад би човек одговорио: „Твој слуга је из једног од Израиљевих племена“, ³ Авесалом би му рекао: „Види, твој случај је добар и праведан, али нема никог да те саслуша код цара.“ ⁴ Затим би рекао: „Е, кад бих ја био постављен за судију у земљи! Тада би сваки човек који има спор, или жалбу, могао да дође к мени, и ја бих му доделио правду.“

⁵ А кад би му неко приступио да му се поклони, он би пружио своју руку, те би га ухватио, и пољубио. ⁶ Овако је поступао са сваким Израиљцем који би долазио цару по правду. Тако је Авесалом придобио за себе срца Израиљаца.

⁷ На крају четврте године, Авесалом рече цару: „Допусти ми да одем у Хеврон и извршим завет који сам заветовао Господу. ⁸ Јер кад је твој слуга био у Гесуру арамејском, ја сам учинио завет рекавши: ’Ако ме Господ врати у Јерусалим, ја ћу служити Господу.’“

⁹ Цар му рече: „Пођи у миру!“ Он се диже и оде у Хеврон.

¹⁰ Међутим, Авесалом је послао уходе по свим израиљским племенима, рекавши: „Кад чујете глас трубе, ви реците: ’Авесалом се зацарио у Хеврону!’“ ¹¹ Са Авесаломом је отишло две стотине људи из Јерусалима, који су били позвани. Они су отишли недужне савести, не знајући ништа о свему овоме. ¹² Док је Авесалом приносио жртве, послао је по Ахитофела Гилоњанина, Давидовог саветника, да дође из свог града Гила. Завера је била јака, јер је народ у све већем броју пристајао уз Авесалома.

Давидов бег

¹³ Тада је дошао гласник Давиду и рекао: „Срце Израиљаца се окренуло за Авесаломом.“

¹⁴ Давид рече свим својим слугама који су били с њим у Јерусалиму: „На ноге! Бежимо, иначе нећемо побећи од Авесалома! Кренимо што брже, да не пожури он, па нас стигне и изручи нас пропасти, а град посече мачем!“

¹⁵ Цареве слуге рекоше цару: „Шта год наш господар одлучи, твоје слуге су ти на располагању!“

¹⁶ Цар је кренуо пешице са свим својим домом, осим десет својих иноча, које је оставио да чувају двор. ¹⁷ Кад је цар изашао, сав га је народ пратио. Зауставили су се код последње куће. ¹⁸ Све су његове слуге ступале уз њега; а и сви Херећани и Фелећани; и сви Гаћани, шест стотина људи, који су дошли за њим из Гата, ступали су пред царем.

¹⁹ Цар рече Итају, Гаћанину: „Зашто и ти идеш с нама? Врати се и остани са царем; ти си странац, и још изгнаник из своје земље. ²⁰ Јуче си дошао, па зар данас да те водим да се потуцаш с нама? Ја идем зато што морам да идем. Зато се врати и поведи своју браћу са собом. Нека милост и верност Господња буду с тобом.“

²¹ Итај одговори цару: „Живога ми Господа, и жив био мој господар цар, где год буде мој господар цар, водило то у смрт или живот, тамо ће бити и твој слуга!“

²² Давид рече Итају: „Хајде онда!“ Тако Итај Гаћанин крену, а са њим и сви његови људи са својом нејачи.

²³ Цела земља је гласно плакала, док је сав народ пролазио. Кад је цар прешао преко потока Кидрона, прешао је и сав народ идући према пустињи.

²⁴ Тамо је био и Садок са свим Левитима, који су носили Ковчег савеза Божијег. Они су спустили Ковчег Божији док сав народ није изашао из града. И Авијатар је дошао горе.

²⁵ Тада цар рече Садоку: „Врати Ковчег Божији у град. Ако нађем наклоност у Господњим очима, он ће ме довести натраг, и дати ми да видим и Ковчег и његово боравиште. ²⁶ Али ако ми каже: ’Ниси ми по вољи’, ево ме, па нека чини са мном што сматра за добро.“

²⁷ Цар још рече Садоку, свештенику: „Зар не разумеш? Врати се у град у миру с ваша два сина, твојим сином Ахимасом и Јонатаном, Авијатаровим сином. ²⁸ Ево, ја ћу се задржати у пустињи, код речних газова^[a], док не дође од вас порука да ме обавести.“

²⁹ Тада су Садок и Авијатар вратили Ковчег Божији у Јерусалим, и остали тамо.

³⁰ А Давид се пењао уз Маслинску гору; ишао је бос и плакао покривене главе. И сав народ који је био с њим покрио је главу и ишао плачући. ³¹ Уто су Давиду јавили да је Ахитофел међу завереницима са Авесаломом. Давид рече: „О, Господе, обрати Ахитофелов савет у лудост!“

³² Кад се Давид успео на врх, где се народ клањао Богу, дочекао га је Хусај Аркијанин, с подераном одећом и с прашином на глави. ³³ Давид му рече: „Ако пођеш са мном, бићеш ми на терет. ³⁴ Али, ако останеш у граду и кажеш Авесалому: ’Бићу твој слуга, царе. Био сам слуга твога оца, а сада ћу бити твој слуга’, моћи ћеш да осујетиш Ахитофелов савет ради мене. ³⁵ Зар нису тамо с тобом свештеници Садок и Авијатар? Шта год да чујеш у царевом дому, јави свештеницима Садоку и Авијатару. ³⁶ Ено, тамо су и њихова два сина, Садоков син Ахимас и Авијатаров син Јонатан. Извести ме по њима о свему што чујеш.“

³⁷ Давидов пријатељ Хусај је дошао у град баш кад је Авесалом ушао у Јерусалим.