Шевина побуна

20 Тамо се случајно затекао један поган човек, Венијаминовац по имену Шева син Бихријев. Он дуну у овнујски рог и викну:

² Тада сви Израелци напустише Давида и пођоше за Шевом сином Бихријевим. Али Јудеји остадоше уз свога цара целим путем од реке Јордан до Јерусалима.

³ Када се Давид вратио у своју палату у Јерусалиму, узе оних десет наложница које је оставио да воде бригу о палати, па их смести у једну кућу под стражом. Снабдевао их је свиме што им је било потребно, али више није спавао с њима. Тако су до смрти остале затворене, живећи као удовице.

⁴ Цар рече Амаси: »Позови Јудеје да дођу к мени у року од три дана, а и ти буди ту.«

⁵ Тако Амаса оде да позове Јудеје, али се задржа дуже од рока који му је цар одредио.

⁶ Давид рече Авишају: »Сада ће нам Шева син Бихријев наудити више него Авесалом. Узми моје људе, па крени за њим у потеру, да се не домогне утврђених градова и умакне нам.«

⁷ Тако под Авишајевим заповедништвом кренуше Јоавови војници, Керећани, Пелетовци и сви ратници. Изађоше из Јерусалима и дадоше се у потеру за Шевом сином Бихријевим. ⁸ Док су били код велике стене у Гивону, пред њих дође Амаса. Јоав је на себи имао војничку кошуљу и преко ње на бедру припасан мач у корицама. Али, како је закорачио, тако му мач склизну из корица.

⁹ »Како си, брате?« упита Јоав Амасу, па га десном руком ухвати за браду да га пољуби.

¹⁰ Амаса није био на опрезу због мача у Јоавовој руци, и овај му га зари у трбух. Амаси се црева просуше по земљи и он умре а да није био поново прободен. Тада Јоав и његов брат Авишај наставише потеру за Шевом сином Бихријевим.

¹¹ Један од Јоавових људи стаде крај Амасе и повика: »Ко год је за Јоава и ко год је за Давида, нека пође за Јоавом!«

¹² Амаса је лежао у својој крви насред пута, а онај човек виде да сва војска ту застаје, па одвуче Амасу са друма у поље и прекри га огртачем. ¹³ Када је Амаса склоњен са друма, сва војска крену за Јоавом у потеру за Шевом сином Бихријевим.

¹⁴ Шева прође кроз сва израелска племена до Авел-Бет-Маахе и кроз цео крај Берићана, који се окупише и пођоше за њим. ¹⁵ Јоавова војска дође и опседе Шеву у Авел-Бет-Маахи. Уз град подигоше опсадни насип који се наслањао на спољне бедеме града. Док је сва војска која је била с Јоавом поткопавала зид не би ли га срушила, ¹⁶ из града им једна мудра жена довикну: »Слушајте! Слушајте! Реците Јоаву да дође овамо да говорим с њим.«

¹⁷ Када јој се Јоав примакао, она га упита: »Јеси ли ти Јоав?«

Он одговори: »Јесам.«

»Саслушај оно што ћу ти ја, твоја слушкиња, рећи«, рече му она.

А он одврати: »Слушам.«

¹⁸ »Некада се говорило«, настави она, »‚Потражи одговор у Авелу‘, и тако се чинило. ¹⁹ Ја представљам мирољубиве и верне Израелце. Наш град је један од најважнијих у Израелу, а ти хоћеш да га уништиш. Зашто хоћеш да упропастиш ГОСПОДЊИ посед?«

²⁰ »Далеко било!« одврати Јоав. »Далеко било од мене да упропаштавам или уништавам. ²¹ Није то посреди, него се један човек по имену Шева син Бихријев из Ефремовог горја дигао против цара Давида. Предајте само њега једнога, па ћу се повући од града.«

Тада жена рече Јоаву: »Пребациће ти његову главу преко зида.«

²² Жена оде и свим житељима града изнесе своју мудру замисао. Они одрубише главу Шеви сину Бихријевом и бацише је Јоаву. Јоав онда дуну у овнујски рог, и његови војници се разиђоше својим кућама, а он се врати цару у Јерусалим.

²³ Јоав је био заповедник над свом израелском војском, Бенаја син Јехојадин заповедао је Керећанима и Пелетовцима, ²⁴ Адорам је био задужен за кулук, Јосафат син Ахилудов био је бележник, ²⁵ Шева писар, Садок и Авиатар свештеници, ²⁶ а Ира Јаировац Давидов саветник^[a].