Add parallel Print Page Options

Амасија, цар Јуде

25 Амасији је било двадесет пет година кад је постао цар, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Јоадина из Јерусалима Чинио је што је право у Господњим очима, али не целим срцем. Кад се царство учврстило под његовом влашћу, побио је слуге које су убиле његовог оца цара. Ипак, није погубио синове убица, према ономе што је написано у књизи Мојсијевог Закона, где је Господ заповедио: „Нека се очеви не погубљују због својих синова, и нека се синови не погубљују због својих очева; свако треба да буде погубљен за свој грех.“

Тако је Амасија окупио Јудејце и поставио им по отачким домовима заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама за читаву Јуду и Венијамин. Када је пребројао људе од двадесет година па навише, израчунао је да их има три стотине хиљада одабраних, оних који иду у рат са копљем и великим штитом. Из Израиља је унајмио стотину хиљада јаких ратника за стотину сребрних таланата[a].

Али дође му човек Божији и рече: „О, царе! Нека израиљска војска не иде са тобом, јер Господ није са Израиљем, са свим тим потомцима Јефремовим. А ако одеш, ти навали јуначки у бој, а Бог ће те срушити пред непријатељима. Јер у Богу је снага да помогне и да сруши.“

Амасија одговори човеку Божијем: „А шта да радим са стотину таланата које сам платио израиљским четама?“

Човек Божији му рече: „Господ има да ти да̂ много више од тога.“

10 Амасија је раздвојио чете које су му дошле од Јефрема и послао их у њихово место, али се пламен њиховог беса разјарио на Јудејце. Вратили су се у њихово место у кипећем бесу.

11 Амасија се охрабрио, повео своје људе и отишао у Слану долину где је побио десет хиљада становника Сира. 12 Јудејци су заробили десет хиљада живих, одвели их на врх литице и оданде их бацили тако да су се сви смрскали.

13 А војници чета које је Амасија вратио, да не иду са њим у борбу, похараше градове у Јуди од Самарије до Вет-Орона. Побили су три хиљаде и отели много плена.

14 Када се Амасија вратио након што је поразио Едомце, донео је богове сирског народа. Поставио их је себи за богове, падао ничице пред њима и кадио им. 15 Али плану Господњи гнев на Амасију и он му посла пророка који му рече: „Зашто си тражио богове народа који нису могли сопствени народ да избаве из твоје руке?“

16 Док је он још говорио, цар му рече: „Јесмо ли ми тебе поставили за царевог саветника? Престани! Зашто да те погубимо?“

Пророк је престао али му је рекао: „Знам да је Господ одлучио да те уништи због овога што си урадио, што ниси послушао мој савет.“

17 Амасија, цар Јуде, се посаветовао и онда послао поруку Јоасу, сину Јоахазовом, сину Јујевом, цару израиљском: „Изађи ми на мегдан.“

18 Јоас, цар израиљски, је послао поруку Амасији, цару Јудином, говорећи: „Трн је ливански послао поруку кедру ливанском, говорећи: ’Дај своју ћерку моме сину за жену’, али је дивља звер ливанска изгазила трн. 19 Гле, ти кажеш да си потукао Едом, па си се понео. Уживај у својој слави, али остани кући. Зашто призиваш невољу на своју и Јудину пропаст?“

20 Али Амасија није слушао јер је од Бога било одређено да их преда непријатељу у руке јер су тражили богове Едома. 21 Тако је Јоас, цар израиљски, пошао у бој. Он и цар Амасија, цар Јудин, су се сукобили код Вет-Семеса, који припада Јуди. 22 Но, Израиљ је поразио Јуду, па су сви побегли својим кућама. 23 Јоас, цар израиљски, је заробио Јудиног цара Амасију, сина Јоаса, сина Јоахазова, код Вет-Семеса. Затим га је довео у Јерусалим и срушио јерусалимски зид од Јефремових врата до Угаоних врата, у дужини од четири стотине лаката[b]. 24 Узео је све злато и сребро и све посуђе које се нашло у Дому Божијем, код Овид-Едома и у царевим ризницама, као и таоце, па се вратио у Самарију.

25 А Амасија, син Јоасов, цар Јудин, је живео петнаест година након смрти Јоаса, цара израиљског, сина Јоахазовог. 26 Остала Амасијина дела, од првог до последњег, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних и израиљских? 27 Од када се Амасија одвратио од Господа против њега су сковали заверу у Јерусалиму, те је побегао у Лахис. Но, послали су људе за њим и убили га тамо. 28 Донели су га на коњима и сахранили га са његовим прецима у Јудином граду.

Footnotes

  1. 25,6 Око 34 t.
  2. 25,23 Око 200 m.

Амацја, цар Јуде

(2. Цар 14,1-20)

25 Амацја је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Јехоадан, а била је из Јерусалима. Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, али не из свега срца. Када је учврстио своју власт у царству, погуби оне службенике који су убили његовог оца, цара. Али њихове синове не погуби, држећи се онога што је записано у Књизи Мојсијевог закона, где је ГОСПОД заповедио: »Нека се родитељи не погубљују због своје деце, ни деца због родитељâ – нека се свако погуби за свој грех.«(A)

Амацја окупи јудејски народ из Јуде и Венијамина, разврста их по породицама и постави им заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама. Онда пописа све оне од двадесет година и старије, и утврди да има три стотине хиљада мушкараца способних за војску и који умеју да рукују копљем и штитом. Он унајми још и сто хиљада врсних ратника из Израела за сто таланата[a] сребра.

Али дође му један Божији човек и рече: »Царе, ова војска из Израела не сме да иде с тобом, јер ГОСПОД није са Израелом – ни са једним Ефремовим потомком. Чак ако и одеш и храбро се бориш, Бог ће те оборити пред непријатељем, јер Бог има моћ и да помогне и да обори.«

Амацја упита Божијег човека: »А шта ћемо са оних сто таланата које сам платио израелској војсци?«

А Божији човек одговори: »ГОСПОД може да ти дâ много више од тога.«

10 И Амацја отпусти војнике који су му дошли из Ефрема и посла их кући. Они се силно разгневише на Јуду и одоше кући у великом гневу.

11 Амацја скупи снагу, па поведе своју војску у Слану долину, где уби десет хиљада Сеираца. 12 Јудеји заробише живе десет хиљада људи, које одведоше на врх литице и бацише оданде, па се сви смрскаше.

13 А они војници које је Амацја вратио не давши им да учествују у рату, нападоше јудејске градове од Самарије до Бет-Хорона, убише три хиљаде људи и однеше много плена.

14 Када се Амацја вратио после покоља Едомаца, он донесе и богове Сеираца, па их постави себи за богове и поче да им се клања и да им приноси кâд.

15 ГОСПОД плану гневом на Амацју, па му посла пророка, који рече: »Зашто питаш за савет богове тог народа кад они нису могли ни свој народ да спасу од твоје руке?«

16 Док је овај још говорио, цар му рече: »Јесмо ли те ми поставили за царевог саветника? Престани! Зашто да погинеш?«

И пророк престаде, али ипак рече: »Знам да је Бог одлучио да те затре зато што си ово урадио и ниси послушао мој савет.«

17 Пошто се посаветовао, Амацја, цар Јуде, посла ову поруку Јехоашу сину Јехоахаза сина Јехуовог, цару Израела: »Хајде да се огледамо у боју.«

18 На то израелски цар одговори јудејском: »Либански чичак послао поруку либанском кедру: ‚Дај своју кћер мом сину за жену‘. Тада наиђе либанска звер и згази чичак. 19 Ти говориш: ‚Ето, потукао сам Едом‘, и сад си се узохолио и пуцаш од поноса. Али, боље седи код куће! Зашто тражиш кавгу у којој ћеш пропасти, а с тобом и Јуда?«

20 Али Амацја не послуша, јер је Бог тако учинио да Јудеје преда у руке Јехоашу зато што су питали за савет богове Едома, 21 па израелски цар Јехоаш нападе. Он и Амацја огледаше се у боју код Бет-Шемеша у Јуди. 22 Израелци до ногу потукоше Јудеје, па они сви побегоше кући. 23 Јехоаш зароби Амацју у Бет-Шемешу и одведе га у Јерусалим, где сруши четири стотине лаката[b] јерусалимског зида од Ефремове до Угаоне капије. 24 Када је узео све злато и сребро и све предмете који су се налазили у Божијем Дому и о којима се старао Јовид-Едом, као и благо из палате и таоце, врати се у Самарију.

25 Јудејски цар Амацја син Јоашев живео је још петнаест година по смрти израелског цара Јехоаша сина Јехоахазовог.

26 Остали догађаји Амацјине владавине, од првог до последњег, записани су у Књизи царева Јуде и Израела. 27 Од времена када је Амацја престао да иде за ГОСПОДОМ ковала се завера против њега у Јерусалиму, па он побеже у Лахиш, али за њим послаше људе, који га тамо убише. 28 Оданде га на коњима пренеше назад, па га сахранише крај његових праотаца у Јудином граду.

Footnotes

  1. 25,6 сто таланата Око 3.400 килограма; исто и у 9. стиху.
  2. 25,23 четири стотине лаката 180 метара.