Add parallel Print Page Options

Језекија посвећује Дом

29 Језекији је било двадесет пет година кад се зацарио, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Авија, ћерка Захаријина. Чинио је што је право у очима Господњим, сасвим као његов праотац Давид.

Прве године првог месеца своје владавине отворио је и поправио врата Господњег Дома. Довео је свештенике и Левите па их је окупио на источном тргу и рекао им: „Чујте ме, о, Левити! Посветите се сада, посветите Дом Господа, Бога својих отаца, и избаците сву нечистоћу из Светиње. Јер су згрешили наши очеви и учинили зло у очима Господа, нашег Бога. Заборавили су га и окренули своја лица од Господњег Пребивалишта, окренули су му леђа. Још су затворили врата трема, угасили су жишке и нису кадили тамјаном; жртве свеспалнице нису приносили у Светињи Бога Израиљевог. Зато се Господ разгневио на Јуду и Јерусалим и учинио их призором грозоте, пустоши и ругла, као што и видите својим очима. И ево, наши су очеви пали од мача, а наши синови, наше ћерке и наше жене су због тога у ропству. 10 Сада ми је на срцу да склопим савез са Господом, Богом Израиљевим, да би се од нас одвратио пламен његовог гнева. 11 О, синови моји, не будите немарни јер вас је Господ изабрао да стојите пред њим, служите му и будете његове слуге које пале мирисни ка̂д.“

12 Тада су устали Левити:

Мат, син Амасаја и Јоило, син Азарије

потомци Катови.

Затим Мераријеви потомци:

Кис, син Авдијев и Азарија, син Јелелеилов.

Затим Гирсонови потомци:

Јоах, син Зимин и Еден, син Јоахов.

13 Затим потомци Елисафанови:

Симрије и Јеиел.

Затим потомци Асафови:

Захарије и Матанија.

14 Затим потомци Еманови:

Јехило и Семаја,

па потомци Једутунови:

Семаја и Озило.

15 Они су окупили своју браћу и посветили су се. Онда су, како је цар заповедио на основу Господње речи, отишли да очисте Дом Господњи. 16 Свештеници су ушли у унутрашњост Дома Господњег, да га очисте. Изнели су сву нечистоћу коју су нашли у Дому Господњем у двориште Дома Господњег, а Левити су то преузели и изнели напоље, на поток Кидрон. 17 Првог дана првог месеца су започели са посвећењем а осмог дана у месецу су дошли на Господњи трем да посвећују у Дому Господњем. Радили су то осам дана и завршили шеснаестог дана првог месеца.

18 Онда су дошли код цара Језекије и рекли му: „Очистили смо сав Дом Господњи, жртвеник за жртве свеспалнице и све његово посуђе, сто за поређане хлебове и све његово посуђе. 19 Припремили смо и посветили и све посуђе које је током своје владавине цар Ахаз одбацио у свом неверству. Ено га пред жртвеником Господњим.“

20 Цар Језекија је рано устао, окупио градске главаре и отишао у Дом Господњи. 21 Тада су довели седам јунаца, седам овнова, седам јагањаца и седам јараца као жртву за грех за царство, за Светилиште и за Јуду. Цар је рекао свештеницима, потомцима Ароновим, да их принесу на Господњи жртвеник. 22 И они су заклали јунце и крвљу пошкропили жртвеник. Онда су заклали овнове и крвљу пошкропили жртвеник. Затим заклаше јагњад и том крвљу пошкропише жртвеник. 23 Тада су довели јарце за жртву за грех пред цара и окупљени збор, и они положише руке на њих. 24 Свештеници су их заклали и принели њихову крв на жртвеник као жртву за грех. Тако су извршили обред откупљења за сав Израиљ, јер је цар рекао да се свеспалнице и жртве за грех приносе за сав Израиљ.

25 Поставио је Левите у Дом Господњи са цимбалима, са лирама и са харфама по заповести Давида, Гада, царевог видеоца и Натана пророка, јер је то била Господња заповест преко његових пророка. 26 Левити су стајали са Давидовим инструментима и свештеници са трубама.

27 Језекија је заповедио да се на жртвенику принесе жртва свеспалница, а када су почели да је приносе отпочела је Господња песма на трубама и на инструментима Давида, цара Израиља. 28 Сав збор се дубоко клањао, певала се песма, а трубачи су трубили све док се жртвовање свеспалнице није завршило.

29 И чим су завршили са жртвовањем цар је клекнуо, а и сви који су са њим били присутни дубоко се поклонише. 30 Тада је цар Језекија са главарима рекао Левитима да славе Господа речима Давида и Асафа видеоца. И они су славили у радости, погнули су главе и поклонили се.

31 А Језекија им одговори: „Сада сте се посветили Господу. Приступите и донесите жртве и захвалнице у Дом Господњи.“ Тада је збор донео жртве и захвалнице, а сви који су били вољног срца су донели и свеспалнице.

32 Број свеспалница које је збор донео износио је: седамдесет јунаца, стотину овнова и две стотине јагањаца. То су све биле свеспалнице за Господа. 33 За свете жртве: шест стотина јунаца и три хиљаде оваца. 34 Али било је мало свештеника и нису стизали да одеру све свеспалнице. У томе су им помогла њихова браћа Левити док се није завршио сав посао и док се свештеници нису посветили. Јер, Левити су били честитог срца и хтели су да се посвете више него свештеници. 35 Било је обиље свеспалница са салом од жртава мира и жртава изливница за свеспалнице.

Тако се установила служба Дома Господњег. 36 И радовао се Језекија и сав народ због онога што је Бог припремио за народ. Јер, све ово се догодило изненада.

Езекија, цар Јуде

(2. Цар 18,1-20,21)

29 Езекија је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Авија кћи Захаријина. Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид.

Очишћење и освештање Храма

Првог месеца прве године своје владавине, Езекија отвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ и поправи их.

Доведе свештенике и Левите, окупи их на тргу на источној страни и рече: »Чујте ме, Левити. Освештајте се сада и освештајте Дом ГОСПОДА, Бога својих праотаца. Уклоните из светилишта све што је погано. Наши очеви су били неверни. Чинили су оно што је зло пред ГОСПОДОМ, нашим Богом, и оставили га. Окренули су лице од ГОСПОДЊЕГ боравишта и окренули му леђа. Затворили су и врата на трему и угасили светиљке. Нису палили кâд ни приносили жртве паљенице у светилишту Бога Израеловог. Зато је гнев ГОСПОДЊИ био на Јуди и Јерусалиму. Он их је учинио предметом ужасавања, згражавања и цоктања, као што својим очима можете да видите. Зато су наши очеви пали од мача, а наши синови, кћери и жене су у заточеништву.

10 »Сада сам одлучио да склопим савез са ГОСПОДОМ, Богом Израеловим, да се његов љути гнев одврати од нас. 11 Синови моји, не будите сада немарни, јер ГОСПОД вас је изабрао да стојите пред њим и служите му, да пред њим обављате службу и палите кâд.«

12 Тада ови Левити прионуше на посао: од Кехатоваца: Махат син Амасајев и Јоил син Азарјин; од Мераријеваца: Кис син Авдијев и Азарја син Јехалелелов; од Гершоноваца: Јоах син Зимин и Еден син Јоахов; 13 од Елицафанових потомака: Шимри и Јеиел; од Асафових потомака: Захарија и Матанја; 14 од Хеманових потомака: Јехиел и Шими; од Једутунових потомака: Шемаја и Узиел. 15 Када су окупили своју сабраћу и освештали се, уђоше да изврше очишћење Дома ГОСПОДЊЕГ, као што је цар наредио, у складу с речју ГОСПОДЊОМ. 16 Свештеници уђоше у светилиште ГОСПОДЊЕ да изврше очишћење. У двориште Дома ГОСПОДЊЕГ изнеше све нечисто што су затекли у Храму ГОСПОДЊЕМ, па то Левити узеше и изнеше у долину Кидрон. 17 Почели су да освештавају првог дана првога месеца и до осмог дана истог месеца стигли су до ГОСПОДЊЕГ трема. Још осам дана су освештавали сâм Дом ГОСПОДЊИ и завршили шеснаестог дана првог месеца.

18 Потом одоше цару Езекији и известише га: »Извршили смо очишћење целог Дома ГОСПОДЊЕГ, жртвеника за жртве паљенице и свег његовог прибора и стола за постављање светог хлеба са свим његовим прибором. 19 Припремили смо и освештали све предмете које је цар Ахаз у својој невери уклонио док је био цар. Ено их сада пред ГОСПОДЊИМ жртвеником.«

20 Цар Езекија порани наредног јутра, окупи све градске службенике и оде до Дома ГОСПОДЊЕГ. 21 Дотераше седам јунаца, седам овнова, седам јагањаца и седам јараца за жртву за очишћење за цело царство, за светилиште и за Јуду, а цар заповеди свештеницима, Аароновим потомцима, да их принесу на ГОСПОДЊЕМ жртвенику. 22 Тада заклаше јунце, а свештеници узеше крв и њоме запљуснуше жртвеник. Затим заклаше овнове и њиховом крвљу запљуснуше жртвеник, а потом заклаше јагањце и запљуснуше жртвеник њиховом крвљу. 23 Јарце за жртву за очишћење дотераше пред цара и скуп, и они на њих положише руке. 24 Тада свештеници заклаше јарце и принеше њихову крв на жртвенику као жртву за очишћење, да изврше обред помирења за сав Израел, јер је цар наредио да се принесу жртва паљеница и жртва за очишћење за сав Израел.

25 Цар постави Левите у Дому ГОСПОДЊЕМ, са чинелама, харфама и лирама, онако како су прописали Давид, Божији виделац Гад и пророк Натан, пошто је ГОСПОД тако заповедио преко својих пророка. 26 Тако су Левити стајали с Давидовим музичким инструментима, а свештеници са својим трубама. 27 Езекија нареди да се на жртвенику принесе жртва паљеница. Када је почело приношење жртве, поче и певање ГОСПОДУ, праћено трубама и музичким инструментима Давида, цара Израела. 28 Сав скуп се поклони, док су певачи певали, а трубачи трубили. То је трајало све док се није завршило приношење жртве паљенице.

29 Када је завршено приношење, цар и сви који су били с њим клекнуше и поклонише се. 30 Цар Езекија и његови службеници наредише Левитима да певају хвалоспеве ГОСПОДУ речима Давида и видеоца Асафа, и они су их певали с радошћу, па погнули главе и клањали се ГОСПОДУ.

31 Тада Езекија рече: »Сада сте посвећени ГОСПОДУ. Дођите и донесите клане жртве и жртве захвалнице у Дом ГОСПОДЊИ.«

И скуп донесе клане жртве и жртве захвалнице, а сви који су то желели донеше жртве паљенице. 32 Број жртава паљеница које је скуп донео био је: седамдесет јунаца, сто овнова и две стотине јагањаца, све за жртве паљенице ГОСПОДУ. 33 Број животиња које су освештали за жртве износио је шест стотина јунаца и три хиљаде грла ситне стоке. 34 Али свештеникâ је било сувише мало да би могли да одеру све жртве паљенице, па им помогоше њихова сабраћа Левити док посао није обављен и док се нису освештали други свештеници, јер Левити су се савесније освештавали него свештеници. 35 Било је у изобиљу жртава паљеница, лоја од жртава за заједништво и жртава леваница уз жртве паљенице. Тако је поново успостављена служба у Дому ГОСПОДЊЕМ.

36 Езекија и сав народ радовали су се ономе што је Бог припремио за свој народ, јер се све одиграло тако ненадано.