Сенахерив напада Јерусалим

32 Након ових догађаја и показане верности, дошао је асирски цар Сенахерив и ушао у Јуду. Утаборио се око утврђених градова са намером да их освоји за себе. ² А када је Језекија видео да је Сенахерив дошао и да се окренуо да нападне Јерусалим, ³ посаветовао се са својим заповедницима и храбрим ратницима да запуше воду са извора који су били изван града, и они су му помогли у томе. ⁴ Сакупило се много народа и зауставише воду на свим изворима и на потоку који је текао посред земље. Говорили су: „Зашто, када дођу цареви асирски, да пронађу тако много воде?“ ⁵ Он је ојачао па је обновио градске зидине које су биле проваљене и подигао их све до кула, као и још један зид споља. Учврстио је Милон у Давидовом граду и направио много оружја и штитова.

⁶ Поставио је ратне заповеднике над народом, окупио их пред собом на тргу код градских врата. А онда је говорио и соколио их: ⁷ „Будите јаки и будите храбри! Не плашите се и не клоните срцем због асирског цара и због мноштва које је са њим. Јер је с нама Већи него са њим! ⁸ Са њим је рука од меса а са нама Господ, наш Бог, да нам помогне и да ратује наше ратове!“ Тако се народ ослонио на речи Језекије, цара Јудиног.

⁹ После овога асирски цар Сенахерив је послао своје слуге у Јерусалим – док је био на Лахису и са њим сва његова царска сила – Језекији, цару Јудином и свим Јудејцима који су били у Јерусалиму. Поручио је:

¹⁰ „Говори Сенахерив, цар асирски:

’У шта се поуздајете и остајете под опсадом у Јерусалиму? ¹¹ Не заводи ли вас Језекија да умрете од глади и жеђи, док говори: „Господ, наш Бог ће нас избавити из руку цара асирског“? ¹² Није ли баш он, Језекија, уклонио његове узвишице и жртвенике и рекао Јуди и Јерусалиму: „Пред једним жртвеником ћете се клањати и на њему ћете кадити“?

¹³ Зар не знате шта само урадили ја и моји очеви свим земаљским народима? Да ли су могли богови земаљских народа да избаве њихову земљу из моје руке? ¹⁴ Који је међу свим боговима тих земаља, над којима су моји очеви извршили клето уништење, могао да избави тај народ из моје руке? Зар ће он, ваш Бог, моћи да избави вас из моје руке? ¹⁵ Зато не дајте да вас заводи Језекија! Не дајте да вас овако наговара! Не верујте му! Ниједан бог било ког народа и било ког царства није избавио своје људе из моје руке и из руке мојих предака. Хоће ли вас уистину ваш Бог избавити из моје руке?’“

¹⁶ Тако су његове слуге говориле и говориле против Господа Бога и његовог слуге Језекије. ¹⁷ Написао је писма у којима се ругао Господу, Богу Израиљевом, и рекао против њега: „Као што богови земаљских народа нису избавили њихове народе из моје руке, тако неће избавити ни Језекијин Бог његов народ из моје руке.“ ¹⁸ Онда су на јудејском језику викали људима који су били на зидинама Јерусалима, да их уплаше и збуне, како би могли да освоје град. ¹⁹ Говорили су против јерусалимског Бога као против богова земаљских народа који су дело људских руку.

²⁰ Тада се Језекија због свега овог помолио са пророком Исаијом, Амоцовим сином, па су завапили небесима. ²¹ И Господ је послао анђела и сатро сваког јаког ратника, заповедника и владара у табору асирског цара, а он се са стидом на лицу вратио у своју земљу. Када је дошао у храм свог бога, неки од изданака његових бедара га сасекоше мачем.

²² Тако је Господ спасао Језекију и становнике Јерусалима од руке Сенахерива, цара асирског, и од руке свих других. Дао им је мир свуда унаоколо. ²³ Многи су доносили дарове Господу у Јерусалим и драгоцености Језекији, Јудином цару. И он се од тада узвисио у очима свих народа.

Језекијин понос, успех и смрт

²⁴ У дане оне Језекија се разболео на смрт и помолио се Господу, и он му је одговорио и дао му чудесни знак. ²⁵ Али Језекија није узвратио према указаном му добру, јер му се срце узохолило. Зато је гнев био на њему, на Јуди и на Јерусалиму. ²⁶ Али Језекија се понизио због охолости свог срца, и он и Јерусалимљани, па на њих није дошао Господњи гнев за време Језекије.

²⁷ Језекија је стекао прекомерно богатство и част. Себи је направио ризнице за сребро, злато, драго камење, балзаме, штитове и разне драгоцености; ²⁸ складишта за приносе житарица, младог вина, уља; штале за сву крупну стоку и торове за стада. ²⁹ Себи је направио и градове, имао је стада ситне стоке и много крда, јер му је Бог дао баш велики иметак.

³⁰ Језекија је тај који је зауставио горњи одлив извора Гион и преусмерио га на запад, доле, ка Давидовом граду. Тако је Језекија имао успех у свим својим подухватима. ³¹ А када су му због овога дошли вавилонски изасланици, да истраже чудо које се догодило у земљи, Бог га је напустио да би га искушао и открио шта је све у његовом срцу.

³² Остала Језекијина дела и његова доброчинства, није ли то записано у виђењима пророка Исаије, Амоцовог сина, у Књизи царева Јуде и Израиља? ³³ Кад се Језекија упокојио са својим прецима, сахранили су га повише гробова Давидових потомака. Тако су му и у смрти исказали част Јудејци и Јерусалимљани. На његово место се зацарио његов син Манасија.