2 Књига о царевима 23
New Serbian Translation
Јосијина обнова
23 Цар је послао по све старешине Јуде и Јерусалима, да се саберу код њега. 2 Тада је цар отишао у Дом Господњи са свим Јудејцима и свим становницима Јерусалима, са свим свештеницима и пророцима, са свим народом, од малог до великог, и прочитао им све речи Књиге савеза коју су нашли у Дому Господњем. 3 Затим је цар стао код стуба и склопио савез пред Господом, да ће следити Господа и држати његове заповести, његова сведочанства и уредбе, свим срцем и свом душом, и да ће извршавати речи овог савеза, које су записане у овој књизи. И сав народ је пристао уз савез.
4 Цар је заповедио свештенику Хелкији да се из Дома Господњег изнесу сви предмети који су били начињени за Вала, Аштарту и сву војску небеску. Спалио их је изван Јерусалима на кидронским пољима, а прах је однео у Ветиљ. 5 Уклонио је идолопоклоничке свештенике које су Јудини цареви поставили да приносе ка̂д на узвишицама по Јудиним градовима и око Јерусалима, и оне што су приносили ка̂д Валу, сунцу, месецу, сазвежђима, и свој војсци небеској. 6 Затим је из Дома Господњег изнео Аштартин стуб ван Јерусалима, на поток Кидрон, и спалио га код потока Кидрона. То је смрвио у прах, који је расуо по гробовима обичног народа. 7 Онда је срушио куће храмских блудника, које су биле у Дому Господњем, где су жене плеле засторе[a] за Аштарту.
8 Одвео је све те свештенике из Јудиних градова и оскрнавио узвишице где су свештеници приносили ка̂д, од Гаваје до Вир-Савеје. Такође је уништио узвишице врата, које су се налазиле на улазу врата Исуса, управитеља града, с десне стране градске капије. 9 Међутим, свештеници узвишица нису служили код жртвеника Господњег у Јерусалиму, иако су јели од бесквасних хлебова међу својом браћом.
10 Језекија је оскрнавио и Тофет, који је био у долини Вен-Еном, да више нико не би огњем Молоху спаљивао свога сина или своју ћерку. 11 Уклонио је и коње које су Јудини цареви заветовали сунцу код улаза у Дом Господњи, поред собе дворанина Натан-Мелеха, која је била у том крају. Сунчана кола је спалио у огњу.
12 Цар је срушио и жртвенике на крову горње собе Ахазове, које су направили Јудини цареви, и жртвенике које је направио Манасија у два предворја Дома Господњег. Уклонио их је оданде, а њихов прах је бацио у поток Кидрон. 13 Цар је оскрнавио и жртвенике што су стајали насупрот Јерусалима, јужно од Горе уништења[b]. Њих је Соломон, цар Израиља, изградио за Аштарту, гадост Сидонаца, Хамоса, гадост Моаваца и Молоха[c], гадост Амонаца. 14 Стубове им је поломио у парампарчад, Аштартине ступове је посекао, па је та места напунио људским костима.
15 Спалио је и жртвеник у Ветиљу, узвишицу коју је начинио Јеровоам, син Наватов, који је навео Израиљ на грех. Тај жртвеник и узвишицу је срушио. Затим је узвишицу спалио и сатро је у прах. Аштартин стуб је спалио. 16 Кад се Јосија осврнуо, видео је тамо на гори гробове. Послао је људе да узму кости из гробова, а онда их је спалио на жртвенику. Тако их је оскрнавио, по речи Господњој, које је објавио Божији човек који је прорекао ове ствари.
17 Затим је упитао: „Какав је то споменик што видим?“
Људи из града су му рекли: „То је гроб Божијег човека који је дошао из Јуде. Он је прорекао ове ствари које си учинио са жртвеником у Ветиљу.“
18 Јосија рече: „Оставите га; нека нико не узнемирава његове кости.“ И тако су му оставили кости, с костима оног пророка што је дошао из Самарије.
19 Јосија је, такође, уклонио храмове на узвишицама које су биле по градовима Самарије, које су начинили израиљски цареви да гневе Господа. Учинио је са њима исто онако како је учинио у Ветиљу. 20 Тамо на жртвеницима је поклао све свештенике узвишица, и спалио људске кости на њима. Затим се вратио у Јерусалим.
Прослава Пасхе
21 Потом је цар заповедио свему народу: „Прославите Пасху Господу, Богу своме, како је прописано у овој Књизи савеза.“ 22 Наиме, таква Пасха се није славила од времена судија који су судили Израиљу, и за све време израиљских и Јудиних царева. 23 Само се осамнаесте године цара Јосије ова Пасха славила Господу у Јерусалиму.
24 Јосија је, такође, истребио призиваче духова и видовњаке, идоле и кипове, и све гадости које су се виђале у Јуди и Јерусалиму. Тако је испунио речи Закона које су биле записане у књизи коју је свештеник Хелкија пронашао у Дому Господњем. 25 Пре њега није било цара као што је он, који се окренуо Господу свим срцем, свом душом и свом снагом, у складу са целим Законом Мојсијевим; после њега се није појавио такав као што је он.
26 Ипак, Господ се није одвратио од жестине свог великог гнева, који се распалио против Јуде због свега чиме га је Манасија дражио. 27 Господ рече: „И Јуду ћу одбацити од свога лица, као што сам одбацио Израиљ, и одбацићу Јерусалим, овај град који сам изабрао, и Дом за коју сам рекао да ће тамо бити моје име.“
28 Остала Јосијина дела и све што је учинио, није ли све то записано у Књизи дневника Јудиних царева?
Јосијина погибија
29 У његово време је фараон Нехаон, египатски цар, кренуо на асирског цара, на реку Еуфрат. Цар Јосија је кренуо да га пресретне, али га је фараон убио при првом сусрету код Мегидона. 30 Његове слуге су га мртвог превезле из Мегидона и донеле га у Јерусалим, где су га сахранили у гроб. А народ земље је узео Јосијиног сина Јоахаза, помазали га и зацарили га уместо његовог оца.
Јосијина владавина и његово заточеништво
31 Јоахазу је било двадесет три године кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина из Ливне. 32 Он је чинио што је зло у очима Господњим, следећи све што су чинили његови преци. 33 Фараон Нехаон га је држао заточеног у Ривли у земљи Амату, да не би владао у Јерусалиму. Земљи је наметнуо данак од стотину таланата[d] сребра и једног таланта злата[e]. 34 Фараон Нехаон је уместо Јосије поставио за цара Јосијиног сина Елијакима, коме је променио име у Јоаким. А Јоахаза је узео и одвео га у Египат, и тамо је умро. 35 Јоаким је давао сребро и злато фараону, али је зато наметнуо порез земљи, како би платио новац који је фараон захтевао. А да би дао фараону Нехаону, морао је од народа земље да узме сребро и злато, према процени за сваког човека.
Јоаким, цар Јуде
36 Јоакиму је било двадесет пет година кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Зевуда, ћерка Федаја из Руме. 37 Он је чинио што је зло у очима Господњим.
2 Цареви 23
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јосијин обрачун са идолопоклонством
(2. Лет 34,3-7, 29-33; 35,1-19)
23 Тада цар сазва све старешине Јуде и Јерусалима, 2 па оде у Дом ГОСПОДЊИ са Јудејима, житељима Јерусалима, свештеницима и пророцима – са свим народом, од најмањег до највећег – и прочита им све што пише у Књизи савеза, коју су нашли у Дому ГОСПОДЊЕМ. 3 Потом цар стаде поред стуба и обнови савез пред ГОСПОДОМ – да ће ићи за ГОСПОДОМ и држати се његових заповести, прописâ и уредби свим својим срцем и свом својом душом, потврђујући тако речи савеза записане у оној књизи. Затим и сав народ потврди своју верност савезу.
4 Цар заповеди првосвештенику Хилкији, нижим свештеницима и чуварима капија да из Храма ГОСПОДЊЕГ уклоне све предмете направљене за Ваала и Ашеру и за све звезде, па их спали ван Јерусалима, на кидронским пољима, а пепео однесе у Бетел. 5 Уклони и све незнабожачке свештенике које су постављали јудејски цареви да пале кâд на узвишицама јудејских градова и у околини Јерусалима – оне који су палили кâд Ваалу, сунцу и месецу, сазвежђима и свим звездама. 6 Ашерину мотку из Дома ГОСПОДЊЕГ однесе ван Јерусалима, у долину Кидрон, и тамо је спали, па је смрви у прах, који развеја по гробовима обичног народа. 7 А поруши и станове храмских блудника, који су били у Дому ГОСПОДЊЕМ и у којима су жене ткале за Ашеру.
8 Јосија доведе све свештенике из јудејских градова и обесвети узвишице од Геве до Беер-Шеве, где су ови палили кâд. Поруши и светилишта на капијама – код улаза капије Исуса, заповедника града, која се налази лево од Градске капије. 9 Иако свештеници узвишица нису служили код ГОСПОДЊЕГ жртвеника у Јерусалиму, јели су бесквасни хлеб са осталим свештеницима.
10 Јосија обесвети Тофет, у долини Бен Хином, да нико не би могао сина или кћер да принесе као жртву паљеницу Молоху. 11 Са улаза у Дом ГОСПОДЊИ, у дворишту близу собе службеника који се звао Натан-Мелех, уклони коње које су јудејски цареви посветили сунцу, а потом спали и кола посвећена сунцу.
12 Разори жртвенике које су јудејски цареви подигли на крову Ахазове собе на спрату и жртвенике које је саградио Манасија у оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ, уклони их одатле, разби у парампарчад и баци у долину Кидрон. 13 Цар обесвети и узвишице источно од Јерусалима, на јужној страни Брда искварености, оне које је израелски цар Соломон подигао одвратној сидонској богињи Астарти, одвратном моавском богу Кемошу и гнусном амонском богу Молоху. 14 Јосија поразбија свете стубове и посече Ашерине мотке и та места покри људским костима.
15 Он разори и жртвеник у Бетелу, на узвишици коју је начинио Јаровам син Неватов, који је наводио Израелце на грех. Узвишицу спали и смрви је у прах, а спали и Ашерину мотку. 16 Потом погледа унаоколо, па кад виде гробнице на падини брда, нареди да се изваде кости из њих, па их спали на жртвенику да би га обесветио, као што је ГОСПОД објавио преко Божијег човека док је Јаровам стајао крај жртвеника на једној светковини.
Цар се окрену и угледа гроб Божијег човека који је то прорекао, 17 па упита: »Какав је оно споменик?«
Мештани му одговорише: »То је гроб Божијег човека који је дошао из Јуде и објавио баш ово што си ти учинио са жртвеником у Бетелу.«[a]
18 »Њега оставите. Нека нико не дира његове кости«, рече цар.
Тако оставише његове кости на миру, а и кости пророка који је дошао из Самарије.
19 Као што је учинио у Бетелу, Јосија уклони и обесвети сва светилишта на узвишицама која су израелски цареви подигли у самаријским градовима и која су изазивала ГОСПОДА на гнев. 20 Он поби све свештенике тих узвишица на жртвеницима и спали људске кости на њима, па се врати у Јерусалим.
21 Цар заповеди целом народу: »Прославите Пасху ГОСПОДА, свога Бога, као што је записано у овој Књизи савеза.«
22 Таква Пасха се није славила још од времена судија које су предводиле Израел, па све време владавине израелских и јудејских царева 23 до осамнаесте године владавине цара Јосије, када је таква Пасха прослављена у Јерусалиму.
24 Јосија уклони и све медијуме и призиваче духова, кућне богове, идоле и све друге гнусобе које су се могле видети у Јуди и Јерусалиму, да би испунио све што тражи закон записан у књизи коју је свештеник Хилкија нашао у Дому ГОСПОДЊЕМ.
25 Ни пре ни после Јосије није било цара који се као он окренуо ГОСПОДУ свим својим срцем, свом својом душом и свом својом снагом, у складу са целим Мојсијевим законом.
26 Али ГОСПОД не одступи од жестине свог љутог гнева, којим је плануо на Јуду због свега што је Манасија учинио да га изазове на гнев.
27 Стога ГОСПОД рече: »Уклонићу и Јуду испред себе као што сам уклонио Израел, и одбацићу Јерусалим, град који сам изабрао, и овај Храм, за који сам рекао: ‚Тамо ће бити моје Име.‘«
Крај Јосијине владавине
(2. Лет 35,20-27)
28 Остали догађаји Јосијине владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде.
29 Док је Јосија био цар, фараон Нехо, цар Египта, крену ка реци Еуфрат да помогне асирском цару. Цар Јосија изађе да га нападне, али га Нехо уби у Мегиду, при првом сусрету. 30 Јосијини службеници на колима пренеше његово тело из Мегида у Јерусалим и сахранише га у његовој гробници. Народ земље узе Јехоахаза сина Јосијиног, па га помаза и постави за цара место његовог оца.
Јехоахаз, цар Јуде
(2. Лет 36,2-4)
31 Јехоахаз је имао двадесет три године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао три месеца. Мајка му се звала Хамутал кћи Јеремијина, а била је из Ливне. 32 Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као што су чинили и његови праоци. 33 Фараон Нехо баци га у окове у Ривли, у земљи Хамат, да не би могао да влада у Јерусалиму, и наметну Јуди данак од сто таланата сребра и једног таланта злата[b]. 34 Фараон Нехо постави Елјакима сина Јосијиног за цара место његовог оца и промени му име у Јехојаким, а Јехоахаза узе и одведе у Египат, где овај умре. 35 Јехојаким је плаћао фараону Неху сребром и златом које је овај тражио, а да би то могао, увео је порез у земљи. Од народа је узимао сребро и злато према процени имовинског стања, да би могао да плати фараону Неху.
Јехојаким, цар Јуде
(2. Лет 36,5-8)
36 Јехојаким је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. Мајка му се звала Зевида кћи Педајина, а била је из Руме. 37 Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и његови праоци.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International