На Синају

19 Првог дана трећег месеца изласка из Египта, на са̂м тај дан, Израиљци дођу у Синајску пустињу. ² Они су били кренули из Рафидина, па су дошли у Синајску пустињу. Израиљци су се утаборили ту, у пустињи, пред гором.

³ Мојсије се успне к Богу, а Господ га позове с горе и рече му: „Овако реци дому Јаковљевом, обзнани Израиљцима: ⁴ ’Ви сте видели шта сам учинио Египћанима и како сам вас носио на орловским крилима и довео вас к себи. ⁵ А сад, ако будете пажљиво слушали мој глас и држали мој савез, бићете ми најдрагоценија својина међу свим народима, јер моја је сва земља. ⁶ Ви ћете ми бити царство свештеника и свети народ.’ Ово су речи које ћеш пренети израиљском народу.“

⁷ Мојсије се врати, окупи народне старешине и пренесе им све што му је Господ заповедио. ⁸ А сав народ одговори у један глас: „Учинићемо све што је Господ рекао.“ Мојсије је пренео Господу што је народ рекао.

⁹ Господ рече Мојсију: „Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку да народ чује кад будем говорио с тобом, да ти заувек верују.“

Кад је Мојсије пренео Господу речи народа, ¹⁰ Господ му рече: „Иди к народу и посвети их данас и сутра. Нека оперу своју одећу. ¹¹ Трећег дана нека буду спремни, јер ће трећег дана Господ сићи на гору Синај на очи свег народа. ¹² Означи границу око горе за народ, и реци им: ’Пазите да се не пењете на гору нити да се дотичите њеног подножја! Ко се дотакне брда, сигурно ће умрети. ¹³ Ничија рука нека га се не дотиче, јер ће такав бити засут камењем или устрељен стрелом; било животиња или човек, нека не остане на животу. Кад се зачује отегнути глас овнујског рога, тада нека се попну на гору.’“

¹⁴ Мојсије сиђе с горе к народу и посвети народ. Они оперу своју одећу. ¹⁵ Мојсије им нареди: „Будите спремни за трећи дан. Не дотичите се жена!“

¹⁶ А трећега дана, у са̂м освит, разлегне се грмљавина, муње почну да севају, а густ се облак надвије над гором. Глас трубе снажно одјекну, а сав народ у табору задрхта од страха. ¹⁷ Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу. Стали су у подножју горе. ¹⁸ Цела гора Синај је била обавијена димом, јер је Господ на њу сишао у огњу. Дим се дизао као из пећи, а сва се гора тресла. ¹⁹ Звук трубе бивао је све јачи и јачи. Мојсије је говорио, а Бог му је гласно одговарао.

²⁰ И тако је Господ сишао^[a] на гору Синај, на њен врх. Тада је Господ позвао Мојсија да се успне на врх горе. Мојсије се успне. ²¹ Господ рече Мојсију: „Сиђи и упозори народ да се не пробија према Господу да га види, иначе ће многи изгинути. ²² А свештеници који прилазе Господу нека се посвете, да их Господ не би побио.“

²³ „Народ не може да узиђе на гору Синај – рече Мојсије – јер си нас ти са̂м опоменуо: ’Означи границе око горе и прогласи је светом.’“

²⁴ „Сиђи, па се успни с Ароном – рече Господ Мојсију. Али свештеници и народ нека се не пробијају горе, ка Господу, да их не би побио.“

²⁵ Мојсије сиђе к народу и саопшти му све то.