21 Ово су прописи које ћеш им изложити:

Закон о робовима

² Ако купиш Јеврејина за роба, нека ти служи шест година. Седме године нека оде као слободан човек, без икаквог дуга. ³ Ако дође са̂м, нека са̂м и оде. А ако има жену, нека његова жена оде с њим. ⁴ Ако му његов господар да жену, и она му роди синове или ћерке, жена и њена деца нека припадну господару, а он нека иде са̂м. ⁵ Али ако роб каже: ’Волим свога господара, своју жену и своју децу, нећу да будем слободан’, ⁶ нека га његов господар доведе к Богу^[a]. Затим нека га његов господар приведе к вратима или довратнику, и пробуши му шилом ухо, па нека му служи заувек.

⁷ Прода ли ко своју ћерку за слушкињу, она неће бити ослобођена као мушки робови. ⁸ Ако није по вољи своме господару, који ју је одредио за себе, нека јој допусти да се откупи. Страном народу је не сме продавати, јер није поступао с њом по договору. ⁹ А ако је одреди за свога сина, мора поступати с њом као с ћерком. ¹⁰ Уколико се ожени другом женом, не сме првој ускраћивати храну, одећу и брачне односе. ¹¹ А ако јој ускрати ово троје, слободна је да оде без откупнине.

Убиство

¹² Ако ко удари човека и убије га, нека се свакако казни смрћу. ¹³ Али ако то не уради намерно, него Бог допусти да му рука то учини, одредићу ти место где може побећи. ¹⁴ Ако ко намерно нападне свога ближњег и на превару га убије, одвуци га и од мога жртвеника, да се погуби.

¹⁵ Ко удари свога оца или своју мајку, нека се свакако казни смрћу.

¹⁶ Ко отме човека и прода га, или га држи у својој власти, нека се свакако казни смрћу. ¹⁷ Ко прокуне свога оца или своју мајку, нека се свакако казни смрћу.

Туча

¹⁸ Ако се људи посвађају, па један удари другог каменом или песницом, али овај не умре, него падне у постељу, ¹⁹ али се касније опорави и почне да излази уз помоћ штапа, опрашта се ономе који га је ударио. Ипак, тај мора да му плати за губитак времена и да се побрине за његово потпуно оздрављење.

²⁰ Ко удари свога слугу или слушкињу штапом, и они умру од његовог ударца, тај нек се казни. ²¹ Али ако се слуга опорави након дан-два, онда власник неће бити кажњен, јер је слуга његова својина.

²² Ако се људи потуку и ударе трудну жену, те она побаци, али не буде друге штете, кривац мора да плати одштету коју њен муж затражи, уз одобрење судија. ²³ Буде ли какве друге штете, казна нека буде: живот за живот, ²⁴ око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу, ²⁵ опекотина за опекотину, рана за рану, модрица за модрицу.

²⁶ Ако ко удари свога роба или робињу у око и избије га, нека га ослободи због ока. ²⁷ Ако ко своме робу или робињи избије зуб, нека га ослободи због зуба.

Одштета

²⁸ Ако во убоде човека или жену и усмрти их, заспи вола камењем. Његово месо не сме да се једе. Његов власник ослобађа се кривице. ²⁹ Али ако је во убадао и раније, а његов власник, и поред тога што је био опоменут није пазио на вола, па во усмрти човека или жену, во нека се заспе камењем. Његов власник нека се такође погуби. ³⁰ Међутим, ако се од њега тражи новчана надокнада, он може да откупи свој живот, ако плати све што се од њега тражи. ³¹ Ако во убоде дечака или девојчицу, на њему ће се применити исти законски поступак. ³² Ако во убоде роба или робињу, његов власник нека исплати тридесет сребрних шекела^[b] њиховом господару, а во нека се каменује.

³³ Ако неко отвори бунар или ископа бунар, али га не покрије, па у њега упадне во или магарац, ³⁴ власник бунара мора да плати његовом власнику одштету у новцу. Угинула животиња нека припадне њему.

³⁵ Ако нечији во убоде вола који припада неком другом и усмрти га, нека продају живог вола, па нека поделе новац. Мртвог вола нека такође поделе. ³⁶ Међутим, ако се зна да је во убадао и раније, а његов га господар није чувао, он мора да надокнади вола за вола. Мртва животиња нека припадне њему.