Add parallel Print Page Options

ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Пусти мој народ да иде да ми служи. Ако одбијеш да га пустиш, сву ћу ти земљу ударити жабама. Нил ће врвети од жаба, и оне ће изаћи и доћи у твоју палату и у твоју спаваћу собу и на твоју постељу, и у куће твојих службеника и на твој народ, и у твоје пећи и твоје наћве. Жабе ће се пењати по теби и по твом народу и по свим твојим службеницима.‘«

ГОСПОД још рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Пружи руку са штапом над рекама, прокопима и језерцима, и учини да жабе изађу на Египат.‘«

И Аарон пружи руку над водама Египта, и жабе изађоше и прекрише Египат. Али и чаробњаци учинише исто својим враџбинама: и они учинише да жабе изађу на Египат.

Фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Помолите се ГОСПОДУ да уклони жабе од мене и мога народа, а ја ћу пустити ваш народ да иде да принесе жртву ГОСПОДУ.«

»Теби препуштам част«, рече Мојсије фараону, »да одредиш када да се помолим за тебе, твоје службенике и твој народ, да се ви и ваше куће решите жаба – осим оних које ће остати у Нилу.«

10 »Сутра«, рече фараон.

»Нека буде како кажеш«, рече Мојсије, »да би знао да нико није као ГОСПОД, наш Бог. 11 Жабе ће отићи од тебе и из твојих кућа, од твојих службеника и твога народа – остаће само у Нилу.«

12 После тога Мојсије и Аарон одоше од фараона. Мојсије завапи ГОСПОДУ због жаба које је послао на фараона, 13 и ГОСПОД услиши Мојсија. Жабе по кућама, двориштима и пољима угинуше, 14 па су их згртали на гомиле и земља је од њих заударала. 15 Када је фараон видео да је наступило олакшање, срце му отврдну и он не хтеде да их послуша, баш као што је ГОСПОД и рекао.

Трећа пошаст: комарци

16 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Пружи свој штап и удари по прашини на тлу да се она у целом Египту претвори у комарце.‘«

17 Они тако и учинише: Аарон пружи руку у којој је био штап и удари по прашини на тлу, и комарци навалише на људе и животиње. Сва прашина у целом Египту претвори се у комарце. 18 Када су чаробњаци својим враџбинама покушали да створе комарце, нису успели. А комарци су били и на људима и на животињама.

19 Чаробњаци рекоше фараону: »Ово је Божији прст.«

Али фараоново срце је било окорело и он не хтеде да их послуша, баш као што је ГОСПОД и рекао.

Четврта пошаст: муве

20 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па кад фараон пође на воду, стани пред њега и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Пусти мој народ да иде да ми служи. 21 Ако га не пустиш, послаћу ројеве мува на тебе и твоје службенике, на твој народ и у твоје куће. Куће Египћана биће пуне мува, па чак и тле на коме стоје. 22 Али тога дана ћу изузети гошенски крај, где живи мој народ. Тамо неће бити ројева мува, да би ти знао да сам ја, ГОСПОД, у овој земљи. 23 Направићу разлику између свог народа и твог народа. То знамење ће бити сутра.‘«

24 И ГОСПОД тако и учини: густи ројеви мува навреше у фараонову палату и у куће његових службеника. И по целом Египту земља настрада од мува.

25 Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече: »Идите и принесите жртве своме Богу, овде у земљи.«

26 »То не приличи«, рече Мојсије, »јер су Египћанима одвратне жртве које приносимо ГОСПОДУ, нашем Богу. Када бисмо наочиглед Египћанима приносили жртве које су им одвратне, зар нас не би каменовали? 27 Отићи ћемо три дана хода далеко у пустињу и принећемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу, као што нам заповеда.«

28 »Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртву ГОСПОДУ, вашем Богу«, рече фараон, »али немојте да одете сувише далеко. А сада се помолите за мене.«

29 Тада Мојсије рече: »Чим одем од тебе, помолићу се ГОСПОДУ да ројеви мува сутра оду од фараона, његових службеника и његовог народа. Само, нека нас фараон опет не превари, па не пусти народ да иде да принесе жртву ГОСПОДУ.«

30 Онда Мојсије оде од фараона и помоли се ГОСПОДУ, 31 и ГОСПОД услиши Мојсија: уклони муве од фараона, његових службеника и његовог народа, и ниједна не остаде. 32 Али фараону и овога пута отврдну срце и он не хтеде да пусти народ.

Друга пошаст: жабе

Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Говори Господ: „Пусти мој народ да ми служи. Али ако одбијеш да их пустиш, чувај се: ја ћу сву земљу казнити жабама. Нил ће врвети жабама. Оне ће се увући у твој двор, у твоју спаваћу собу, у твоју постељу, у домове твојих дворана и твог народа, у твоје пећнице и наћве. Жабе ће скакати по теби, твоме народу и по свим твојим дворанима.“’“

Господ настави да говори Мојсију: „Реци Арону: ’Испружи своју руку са својим штапом над реке, прокопе и језера, и учини да жабе изађу и навале на египатску земљу.’“

Арон испружи своју руку над египатске воде и жабе изађоше и прекрише египатску земљу. Али и гатари су то исто учинили својим чарањем; и они су учинили да жабе изађу и навале на египатску земљу.

Тада фараон позове Мојсија и Арона и рече им: „Молите се Господу да одстрани жабе од мене и мога народа, па ћу пустити народ да принесе жртву Господу.“

Мојсије одговори фараону: „Ти имаш част да ми кажеш кад хоћеш да се молим за тебе, за твоје дворане и за твој народ, да се жабе повуку од тебе, и твојих кућа, и да остану у Нилу.“

10 „Сутра“ – одговори фараон.

Мојсије рече: „Нека буде како си рекао, да знаш да нико није као Господ, наш Бог. 11 Жабе ће се повући од тебе, твојих домова, од твојих дворана и од твога народа; остаће само у Нилу.“

12 Кад су Мојсије и Арон отишли од фараона, Мојсије завапи к Господу због жаба, које је довео на фараона. 13 Господ је учинио како је Мојсије рекао: жабе су угинуле по кућама, двориштима и пољима. 14 На гомиле су их скупљали, па се земља усмрдела од њих. 15 Но, када је фараон видео да је настало олакшање, отврднуо је срце, те их није послушао, баш како је Господ рекао.

Трећа пошаст: комарци

16 Господ рече Мојсију: „Реци Арону: ’Замахни својим штапом и удари по прашини на тлу, и она ће се претворити у комарце по целом Египту.’“ 17 Тако су и учинили. Арон испружи своју руку и удари њиме по прашини на тлу. Комарци се стуште на људе и на стоку. Сва прашина на тлу се претворила у комарце по целом Египту. 18 Гатари су такође покушали да створе комарце својим чарањем, али нису могли.

Тако су се комарци стуштили на људе и на стоку. 19 Тада гатари рекоше фараону: „То је прст Божији!“ Али фараоново срце је и даље било тврдо, и није их послушао, баш како је Господ рекао.

Четврта пошаст: обади

20 Господ рече Мојсију: „Устани у рано јутро и ступи пред фараона кад долази к води, па му реци: ’Ово говори Господ: пусти мој народ да ми служи. 21 Јер ако не пустиш мој народ, чувај се: пустићу обаде на тебе, на твоје дворане, на твој народ, и на твоје куће. Египатске куће ће се напунити обадима. Чак ће и тло на коме стоје врвети од њих.

22 Ипак, у тај дан ћу изузети госенски крај, где мој народ живи; тамо неће бити обада. Тако ћеш знати да сам ја, Господ, у овој земљи. 23 Тако ћу направити разлику између твог и мог народа. Овај знак ће се показати сутра.’“

24 Господ тако и учини. Ројеви обада навале у фараонов двор и у куће његових дворана. Сва је египатска земља настрадала од обада.

25 Фараон позва Мојсија и Арона и рече им: „Идите и принесите жртву своме Богу, али ту, у земљи.“

26 Мојсије му одговори: „Било би непримерено учинити тако нешто. Жртве које приносимо Господу, нашем Богу, Египћанима су одвратне. Ако, дакле, на њихове очи принесемо жртве које су Египћанима одвратне, неће ли нас каменовати? 27 Зато морамо да одемо три дана хода у пустињу да принесемо жртве Господу, нашем Богу, како нам је заповедио.“

28 „Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртве Господу, своме Богу – рече фараон – под условом да не идете предалеко. Помолите се и за мене.“

29 Мојсије рече: „Ево, чим одем од тебе, ја ћу се помолити Господу, и сутра ће се обади удаљити од фараона, од његових дворана, и од његовог народа. Само да нас фараон опет не превари, те не пусти народ да принесе жртве Господу.“

30 Кад је Мојсије отишао од фараона, помолио се Господу. 31 Господ је учинио што је Мојсије тражио; обади су се удаљили од фараона, од његових дворана и од његовог народа. Ни један једини није остао. 32 Али фараон је и овај пут отврднуо срце, па није пустио народ.

[a]Then the Lord said to Moses, “Go to Pharaoh and say to him, ‘This is what the Lord says: Let my people go, so that they may worship(A) me. If you refuse to let them go, I will send a plague of frogs(B) on your whole country. The Nile will teem with frogs. They will come up into your palace and your bedroom and onto your bed, into the houses of your officials and on your people,(C) and into your ovens and kneading troughs.(D) The frogs will come up on you and your people and all your officials.’”

Then the Lord said to Moses, “Tell Aaron, ‘Stretch out your hand with your staff(E) over the streams and canals and ponds, and make frogs(F) come up on the land of Egypt.’”

So Aaron stretched out his hand over the waters of Egypt, and the frogs(G) came up and covered the land. But the magicians did the same things by their secret arts;(H) they also made frogs come up on the land of Egypt.

Pharaoh summoned Moses and Aaron and said, “Pray(I) to the Lord to take the frogs away from me and my people, and I will let your people go to offer sacrifices(J) to the Lord.”

Moses said to Pharaoh, “I leave to you the honor of setting the time(K) for me to pray for you and your officials and your people that you and your houses may be rid of the frogs, except for those that remain in the Nile.”

10 “Tomorrow,” Pharaoh said.

Moses replied, “It will be as you say, so that you may know there is no one like the Lord our God.(L) 11 The frogs will leave you and your houses, your officials and your people; they will remain only in the Nile.”

12 After Moses and Aaron left Pharaoh, Moses cried out to the Lord about the frogs he had brought on Pharaoh. 13 And the Lord did what Moses asked.(M) The frogs died in the houses, in the courtyards and in the fields. 14 They were piled into heaps, and the land reeked of them. 15 But when Pharaoh saw that there was relief,(N) he hardened his heart(O) and would not listen to Moses and Aaron, just as the Lord had said.

The Plague of Gnats

16 Then the Lord said to Moses, “Tell Aaron, ‘Stretch out your staff(P) and strike the dust of the ground,’ and throughout the land of Egypt the dust will become gnats.” 17 They did this, and when Aaron stretched out his hand with the staff and struck the dust of the ground, gnats(Q) came on people and animals. All the dust throughout the land of Egypt became gnats. 18 But when the magicians(R) tried to produce gnats by their secret arts,(S) they could not.

Since the gnats were on people and animals everywhere, 19 the magicians said to Pharaoh, “This is the finger(T) of God.” But Pharaoh’s heart(U) was hard and he would not listen,(V) just as the Lord had said.

The Plague of Flies

20 Then the Lord said to Moses, “Get up early in the morning(W) and confront Pharaoh as he goes to the river and say to him, ‘This is what the Lord says: Let my people go, so that they may worship(X) me. 21 If you do not let my people go, I will send swarms of flies on you and your officials, on your people and into your houses. The houses of the Egyptians will be full of flies; even the ground will be covered with them.

22 “‘But on that day I will deal differently with the land of Goshen,(Y) where my people live;(Z) no swarms of flies will be there, so that you will know(AA) that I, the Lord, am in this land. 23 I will make a distinction[b] between my people and your people.(AB) This sign will occur tomorrow.’”

24 And the Lord did this. Dense swarms of flies poured into Pharaoh’s palace and into the houses of his officials; throughout Egypt the land was ruined by the flies.(AC)

25 Then Pharaoh summoned(AD) Moses and Aaron and said, “Go, sacrifice to your God here in the land.”

26 But Moses said, “That would not be right. The sacrifices we offer the Lord our God would be detestable to the Egyptians.(AE) And if we offer sacrifices that are detestable in their eyes, will they not stone us? 27 We must take a three-day journey(AF) into the wilderness to offer sacrifices(AG) to the Lord our God, as he commands us.”

28 Pharaoh said, “I will let you go to offer sacrifices to the Lord your God in the wilderness, but you must not go very far. Now pray(AH) for me.”

29 Moses answered, “As soon as I leave you, I will pray to the Lord, and tomorrow the flies will leave Pharaoh and his officials and his people. Only let Pharaoh be sure that he does not act deceitfully(AI) again by not letting the people go to offer sacrifices to the Lord.”

30 Then Moses left Pharaoh and prayed to the Lord,(AJ) 31 and the Lord did what Moses asked. The flies left Pharaoh and his officials and his people; not a fly remained. 32 But this time also Pharaoh hardened his heart(AK) and would not let the people go.

Footnotes

  1. Exodus 8:1 In Hebrew texts 8:1-4 is numbered 7:26-29, and 8:5-32 is numbered 8:1-28.
  2. Exodus 8:23 Septuagint and Vulgate; Hebrew will put a deliverance