Друга пошаст: жабе

8 Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Говори Господ: „Пусти мој народ да ми служи. ² Али ако одбијеш да их пустиш, чувај се: ја ћу сву земљу казнити жабама. ³ Нил ће врвети жабама. Оне ће се увући у твој двор, у твоју спаваћу собу, у твоју постељу, у домове твојих дворана и твог народа, у твоје пећнице и наћве. ⁴ Жабе ће скакати по теби, твоме народу и по свим твојим дворанима.“’“

⁵ Господ настави да говори Мојсију: „Реци Арону: ’Испружи своју руку са својим штапом над реке, прокопе и језера, и учини да жабе изађу и навале на египатску земљу.’“

⁶ Арон испружи своју руку над египатске воде и жабе изађоше и прекрише египатску земљу. ⁷ Али и гатари су то исто учинили својим чарањем; и они су учинили да жабе изађу и навале на египатску земљу.

⁸ Тада фараон позове Мојсија и Арона и рече им: „Молите се Господу да одстрани жабе од мене и мога народа, па ћу пустити народ да принесе жртву Господу.“

⁹ Мојсије одговори фараону: „Ти имаш част да ми кажеш кад хоћеш да се молим за тебе, за твоје дворане и за твој народ, да се жабе повуку од тебе, и твојих кућа, и да остану у Нилу.“

¹⁰ „Сутра“ – одговори фараон.

Мојсије рече: „Нека буде како си рекао, да знаш да нико није као Господ, наш Бог. ¹¹ Жабе ће се повући од тебе, твојих домова, од твојих дворана и од твога народа; остаће само у Нилу.“

¹² Кад су Мојсије и Арон отишли од фараона, Мојсије завапи к Господу због жаба, које је довео на фараона. ¹³ Господ је учинио како је Мојсије рекао: жабе су угинуле по кућама, двориштима и пољима. ¹⁴ На гомиле су их скупљали, па се земља усмрдела од њих. ¹⁵ Но, када је фараон видео да је настало олакшање, отврднуо је срце, те их није послушао, баш како је Господ рекао.

Трећа пошаст: комарци

¹⁶ Господ рече Мојсију: „Реци Арону: ’Замахни својим штапом и удари по прашини на тлу, и она ће се претворити у комарце по целом Египту.’“ ¹⁷ Тако су и учинили. Арон испружи своју руку и удари њиме по прашини на тлу. Комарци се стуште на људе и на стоку. Сва прашина на тлу се претворила у комарце по целом Египту. ¹⁸ Гатари су такође покушали да створе комарце својим чарањем, али нису могли.

Тако су се комарци стуштили на људе и на стоку. ¹⁹ Тада гатари рекоше фараону: „То је прст Божији!“ Али фараоново срце је и даље било тврдо, и није их послушао, баш како је Господ рекао.

Четврта пошаст: обади

²⁰ Господ рече Мојсију: „Устани у рано јутро и ступи пред фараона кад долази к води, па му реци: ’Ово говори Господ: пусти мој народ да ми служи. ²¹ Јер ако не пустиш мој народ, чувај се: пустићу обаде на тебе, на твоје дворане, на твој народ, и на твоје куће. Египатске куће ће се напунити обадима. Чак ће и тло на коме стоје врвети од њих.

²² Ипак, у тај дан ћу изузети госенски крај, где мој народ живи; тамо неће бити обада. Тако ћеш знати да сам ја, Господ, у овој земљи. ²³ Тако ћу направити разлику између твог и мог народа. Овај знак ће се показати сутра.’“

²⁴ Господ тако и учини. Ројеви обада навале у фараонов двор и у куће његових дворана. Сва је египатска земља настрадала од обада.

²⁵ Фараон позва Мојсија и Арона и рече им: „Идите и принесите жртву своме Богу, али ту, у земљи.“

²⁶ Мојсије му одговори: „Било би непримерено учинити тако нешто. Жртве које приносимо Господу, нашем Богу, Египћанима су одвратне. Ако, дакле, на њихове очи принесемо жртве које су Египћанима одвратне, неће ли нас каменовати? ²⁷ Зато морамо да одемо три дана хода у пустињу да принесемо жртве Господу, нашем Богу, како нам је заповедио.“

²⁸ „Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртве Господу, своме Богу – рече фараон – под условом да не идете предалеко. Помолите се и за мене.“

²⁹ Мојсије рече: „Ево, чим одем од тебе, ја ћу се помолити Господу, и сутра ће се обади удаљити од фараона, од његових дворана, и од његовог народа. Само да нас фараон опет не превари, те не пусти народ да принесе жртве Господу.“

³⁰ Кад је Мојсије отишао од фараона, помолио се Господу. ³¹ Господ је учинио што је Мојсије тражио; обади су се удаљили од фараона, од његових дворана и од његовог народа. Ни један једини није остао. ³² Али фараон је и овај пут отврднуо срце, па није пустио народ.